[go: up one dir, main page]
Википедија

Напалм

Напалм је запаљива смеша гелирајућег агенса и испарљиве петрохемикалије (обично бензин (петрол) или дизел-гориво). Назив је портманто имена два конституента, оригиналних агенаса за згушњавање и гелирање: копреципитираних алуминијумских соли нафтенске и палмитинске киселине.[1] Напалм Б је модернија верзија напалма (у којој се користе стиренски деривати) и, мада је изразито разликује по својој хемијској композицији, он се често назива једноставно „напалм”.[2]

Северноамерички Ф-100 супер сејбр примењује напалм током војне вежбе.

Напалм је био оригинално развијен 1942. године у тајној лабораторији при Харвардском универзитету. За његов развој је заслужан тим који је предводио хемичар Луис Фисер у оквиру Службе за хемијско ратовање Сједињених Држава.[3] Од непосредног првобитног интереса је била његова подесност као средства за спаљивање за употребу у кампањама ватреног бомбардовања током Другог светског рата, али је његовоа способност да буде кохерентно испоручен у постојаном млазу који се може пренети на знатне удаљености (уместо горуће ватрене кугле чистог бензина) резултирала и у његовој широкој адаптацији у пешадијским/борбеном инжењерским пламенобацачима.

Напалм гори на истој температури као и бензин, али током дужег времена. Он се лакше распршује и чврсто се држи својих циљева. Ове особине га чине изузетно ефикасним (и контроверзним) у антиструктурној и противпешадијској улози. Он је био широко кориштен у ваздушним и копненим дејствима, при чему је до највећег степена примене дошло током бомбардовања у Другом светском рату (најзапаженије у веома ефикасним нападима спаљивања јапанских градова 1945. године), и касније у улогама блиске ваздушне подршке у Кореји и Вијетнаму. Напалм је исто тако гориво у већини пламенобацача (тенковских, бродских и пешадијских) кориштених након Другог светског рата, дајући им знатно већи опсег, и кориштен је у тој улози као уобичајено (и страхопоштовано) оружје у урбаном ратовању са обе зараћене стране у Другом светском рату. Више нација (укључујући Сједињене Државе, Кину, Русију, Иран и Северну Кореју) одржавају велике залихе оружја разних типова базираних на напалму .

Форме

уреди

Напалм је кориштен у пламенобацачима, бомбама и тенковима у Другом светском рату. Сматра се да је формулисан тако да сагорева специфичном брзином и да се придржава површина како би повећао своју зауставну снагу. У току сагоревања, напалм брзо уклања кисеоник из доступног ваздуха и формира велике количине угљен моноксида и угљен диоксида.[2]

Алтернативне композиције се користе за различите видове примене, е.г. триетилалуминијум је пиролитичко једињење које помаже сагоревање.

Развој

уреди

Употреба ватре у ратовању има дугу историју. Претпоставља се да је грчка ватра, која се исто тако назива „лепљива ватра” (πῦρ κολλητικόν, pýr kolletikón), имала нафтну основу. Развој напалма био је подстакнут употребом смеша за загревање бензина од стране савезничких снага током Другог светског рата.[2] Латекс, који је кориштен у раним формама запаљивих направа, постао је оскудан, јер је било скоро немогуће доћи до природне гуме након што је Јапанска армија окупирала плантаже гуме у Малезији, Индонезији, Вијетнаму, и Тајланду.

Ова недоступност природне гуме је подстакла хемичаре у америчким компанијама као што су Дупонт и Стандард Оил, и истраживаче на Харвардском универзитету, да развију вештачке алтернативе — вештачку гуму за све видове употребе, укључујући аутомобилске гуме, тенковске гусенице, заптиваче, црева, медицинске материјале и одећу која штити од кише. Тим хемичара који је предводио Луис Фисер на Харвардском универзитету је први развио синтетички напалм, током 1942.[4] „Производња напалма је прво била поверена Нуодекс продуктима, и до средине априла 1942. године су они развили смеђи, суви прах, који сам по себи није био лепљив, али се у смеши са бензином претварао у екстремно лепљиву и запаљиву супстанцу.” Један од Фисерових колега је предложио додавање фосфора у смешу, чиме је повећана „способност дубоке пенетрације ... у мишићно ткиво, где би наставио да гори дан за даном.”[5]

Дана 4. јула 1942, први тест је обављен на фудбалском терену у близини Харвардске пословне школе.[5] Тестови под операционим условима су обављени на Џеферсоновом доказном терену на наменским зградама једне фарме, и накнадно на Дагвејском доказном терену на зградама које су дизајниране и конструисане да представљају оне које су постојале у немачким и јапанским градовима.[6][7] Ова нова смеша хемикалија је широко корошћена током Другог светског рата у запаљивим бомбама и пламенобацачима.

Од 1965 до 1969, DOW хемијска компанија је производила напалм Б за Америчке оружане снаге.[8] Након што су објављене вести о смртоносним и унакажавајућим ефектима напалма Б, јавност је почела да бојкотује производе ове фирме, и њено регрутовање нових хемичара, хемијских инжењера, и другог особља, са универзитетским дипломама било је предмет бојкота и протеста.[9][10] Руководство компаније је одлучило да је њихова „прва обавеза била према влади”. У међувремену, напалм Б је постао симбол рата у Вијетнаму.[11]

Војна примена

уреди
 
Резултати напалм напада француске авијације на претпостављене позиције Вијетмина током Првог индокинеског рата, децембра 1953.

Напалм је првобитно употребљаван у запаљивим бомбама, а затим је кориштен као гориво у пламенобацачима.[12] Прва забележена стратешка употреба напалмских запаљивих бомби се догодила у нападу Ваздушних снага војске САД на Берлин дана 6. марта 1944, користећи америчке АН-М76 запаљиве бомбе са ПТ-1 (Пирогел) пуниоцем.[13][14] Прва позната тактичка употреба од стране УСААФ је била у оквиру 368. борбене групе, североисточно од Компјења у Француској дана 27. маја 1944. године[15] и британских авиона Де Хевиланд ДХ.98 Москито из Бр. 140 крила РАФ, Друге тактичке авијационе групе дана 14. јула 1944, који су користили АН-М76 запаљиве бомбе у нападу одмазде на 17. СС дивизији механизоване пешадије „Götz von Berlichingen“ у Бонеј Матуру. Војници ове Вафен-СС јединице су заробиии и погубили британског САС ратног заробљеника, поручника Томоса Стефенса, који је учествовао у операцији Булбаскет, и неколико локалних бораца покрета отпора. Иако то није било познато у време ваздушног напада, група од 31 других ратних заробљеника из исте јединице САС, те амерички пилот који се придружио јединици САС, такође су били погубљени.[16]

Даља употреба напалма америчких снага се одвила на Пацифичком театру операција, где је током 1944 и 1945, напалм кориштен као тактичко оружје против јапанских бункера, тунела и других утврђених позиција, посебно на Сајпану, Иво Џими, Филипинима и Окинави, где су дубоко укопане јапанске трупе одбијале да се предају. Напалмске бомбе су Америчка ратна морнарица, Америчке ваздушне снаге и Марински корпус Сједињених Држава бацали из авиона, у потпори копнених трупа. Затим, кад је Армијским ваздухопловним снагама САД на Маријанскима острвима понестало конвенционалних термитних запаљивих бомби за њихове Б-29 супертврђаве за бомбардовање јапанских градова, њихови врховни заповедници, као што је генерал Кертис Лемеј, користили су напалмске бомбе за наставак ватрених напада на велике јапанске градове.[17] У Европском театру операција напалм су користиле америчке снаге[18] у опсади Ла Рошела у априлу 1945. против немачких војника (и ненамерно француских цивила у Роајану) – око две недеље пре краја рата.[19]

 
Речни брод Морнарице смеђе воде у САД примењује запаљену напалмску мешавину користећи пламенобацач фиксиран на броду у Вијетнаму.

Сједињене Државе су исто тако широко користиле напалм током Корејског рата.[2] Њихове копнене снаге у Северној Кореји биле су бројно надмашене на одбрамбеним тачкама кинеским и севернокорејским снагама, али су ратно ваздухопловство и морнаричка авијација имали ваздушну контролу над скоро целокупном Корејским полуострвом. Стога је, блиска ваздушна подршка копнених трупа дуж границе између Северне и Јужне Кореје била витална. Амерички и други У.Н. пилоти су користили напалм Б за нападе у Северној Кореји. Напалм се вероватно понајвише користио током битке "предстража Хари" у Јужној Кореји током ноћи 10–11 јуна 1953. Хемијки официр Осме армије Доналд Боде је записао да су у „просечном добром дану” УН пилоти користили 70.000 галона напалма, од чега су приближно 60.000 галона користиле снаге САД.[20] У документарном филму Џона Форда из 1951, Ово је Кореја, снимци напалмских напада је пропраћени гласом Џона Вејна који говори, „Спали их, скувај их, спржи их”. Њујорк Хералд Трибјун је писао „Напалм је бр. 1 оружје у Кореји”.[21] Винстон Черчил, је између осталих, критиковао америчку употребу напалма у Кореји, називајући је „веома окрутном”, јер су УС/УН снаке, он је напоменуо, „распршивале напалм на све сране по цивилном становништву”, „спаљујући огромне масе људи”. Амерички званичник који је примио ову изјаву, одбио је да је објави.[22]

Напалм је постао суштински елемент америчког војног дејства током рата у Вијетнаму, јер су га снаге све више користиле због његових тактичких и психолошких ефеката. Према неким извештајима је у том региону између 1963. и 1973. године испуштено око 388.000 тона америчких напалм бомби, у поређењу са 32,357 тона кориштених током три године у Корејском рату, а 16.500 тона које су пале на Јапан 1945. године.[3] Америчко ратно ваздухопловство и ратна морнарица су веома успешно користили напалм против широког спектра циљева, као што су трупе, тенкови, зграде, џунгла, и чак железнички тунели. Ефекат није увек био чисто физички, јер је напалм исто тако имао знатне психолошке ефекте на непријатеља.[23]

Варијанта напалма је произвођена у Родезији за врсту оружја познату као Франтан између 1968 и 1978, и екстензивно су је примењивале Родезијске ваздушне снаге током Родезијског грађанског рата.[24] У мају 1978. године је Херберт Ушевокунзе, министар за здравље Афричког националног савеза Зимбабвеа (ЗАНУ) произвео фотографску евиденцију о цивилним жртвама Родезијских напалмских напада, коју је циркулирао током своје туре у САД.[24] Владе Мозамбика и Афричког народног савеза Зимбабвеа (ЗАПУ) су исто тако објавили тврдње у земљи и иностранству отприлике у исто време када су напалмски напади на герилске циљеве постали уобичајена појава у војним операцијама у Родезији.[24]Јужноафричке ваздушне снаге су често користиле напалм при ваздушним нападима Атлас Импала на гуерилске базе у Анголи током Јужноафричког граничног рата.[25]

Референце

уреди
  1. ^ „Оxфорд Дицтионариес – напалм: дефинитион оф напалм”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 2. 10. 2014. 
  2. ^ а б в г Пике, Јохн. „Напалм”. 
  3. ^ а б „Боокс ин бриеф. Напалм: Ан Америцан Биограпхy Роберт M. Неер Харвард Университy Пресс 352 пп.”. Натуре. 496 (7443): 29. 2013. дои:10.1038/496029а. 
  4. ^ „Напалм”. www.цхм.брис.ац.ук. 
  5. ^ а б Линдqвист, Свен (2001). А Хисторy оф Бомбинг. Неw Yорк: Тхе Неw Пресс. стр. 105. ИСБН 978-1-56584-625-8. 
  6. ^ Ноyес, W.А. Јр. (1948). Сциенце ин Wорлд Wар II: Цхемистрy. Бостон: Литтле, Броwн анд Цомпанy. стр. 392, 393. 
  7. ^ „Ан Итхаца оф сортс”. 29. 6. 2010. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2012. 
  8. ^ „Напалм ин Wар”. ГлобалСецуритy.орг. Приступљено 8. 5. 2013. 
  9. ^ „А Турнинг Поинт”. Университy оф Wисцонсин-Мадисон. 2017. Приступљено 26. 10. 2017. 
  10. ^ Wорланд, Гаyле (8. 10. 2017). „50 yеарс аго, 'Доw Даy' лефт итс марк он Мадисон”. Wисцонсин Стате Јоурнал. Мадисон, WИ: Јохн Хуменик. Приступљено 26. 10. 2017. 
  11. ^ Напалм Архивирано 2011-10-06 на сајту Wayback Machine. vcdh.virginia.edu. Приступљено 2010-02-11.
  12. ^ „The Harvard Candle”. 6. 3. 2011. Архивирано из оригинала 29. 12. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2012. 
  13. ^ Kleber, Brooks E. and Birdsell, Dale (1966) The Chemical Warfare Service: Chemicals in Combat. Washington, DC: Center of Military History, United States Army, p.158.
  14. ^ An article in The Harvard Crimson dated 12 October 1973 here states that "The U.S. military started using napalm during the middle of 1942".
  15. ^ 368th Fighter Group AFRHA History Documents
  16. ^ McCue, Paul and Baker, Max (2009). SAS Operation Bulbasket: Behind the Lines in Occupied France. стр. 104. ISBN 9781848841932.  Barnsley, S. Yorks: Pen and Sword Books.
  17. ^ De Chant, John A. (1947). Devilbirds. New York: Harper & Brothers Publishers. стр. 155. 
  18. ^ Zinn, Howard (1997). The Zinn Reader: Writings on Disobedience and Democracy. Seven Stories Press. стр. 267. ISBN 978-1-888363-54-8. 
  19. ^ Howard Zinn, You Can't Be Neutral on a Moving Train. 2004 Documentary
  20. ^ Neer, Robert (2013). Napalm: An American Biography. Harvard University Press. стр. 99. 
  21. ^ Pembroke, Michael (2018). Korea: Where the American Century Began. Hardie Grant Books. стр. 152. 
  22. ^ Neer, Robert M. (2013). Napalm: An American Biography. Harvard University Press. стр. 102-3. 
  23. ^ „Liquid Fire – How Napalm Was Used In The Vietnam War”. www.warhistoryonline.com. Nikola Budanovic. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2017. 
  24. ^ а б в Anti-Apartheid Movement, (various) (1979). Fireforce Exposed: Rhodesian Security Forces and Their Role in Defending White Supremacy. London: The Anti-Apartheid Movement. стр. 39—40. ISBN 978-0900065040. 
  25. ^ Nortje, Piet (2003). 32 Battalion: The Inside Story of South Africa's Elite Fighting Unit. New York: Zebra Press. стр. 158. ISBN 978-1-868729-142. 

Literatura

уреди
  • Noyes, W.A. Jr. (1948). Science in World War II: Chemistry. Boston: Little, Brown and Company. стр. 392, 393. 
  • Lindqvist, Sven (2001). A History of Bombing. New York: The New Press. стр. 105. ISBN 978-1-56584-625-8. 
  • Neer, Robert M. (2013). Napalm: An American Biography. ISBN 978-0-674-07301-2. . Belknap Press.

Spoljašnje veze

уреди
 
Napalm na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Napalm&oldid=28853432”