[go: up one dir, main page]

Корејско полуострво

Корејско полуострво је полуострво у Азији. Окружен је Јапанским морем и Источно кинеским морем.[1]

Корејско полуострво
Сателиски снимак Корејског полуострва.
Географија
ЛокацијаАзија
Администрација

Током прве половине 1. миленијума, Кореја је била подељена између три конкурентске државе Гогурјео, Баекје и Сила, заједно познате као Три краљевства Кореје. У другој половини 1. миленијума, Сила је победила и освојила Баекје и Гогурјео, што је довело до периода „Уједињене Силе“. У међувремену, Балхае је формиран на северу, заменивши бившег Гогурјеа. Обједињена Сила на крају се распала у три одвојене државе због грађанског рата, што је отворило период Каснија три краљевства. Пред крај 1. миленијума Гогурјео је васкрснуо као Корјо, који је победио две друге државе и ујединио Корејско полуострво као јединствену суверену државу. Отприлике у исто време, Балхае се срушио и његов последњи престолонаследник побегао је на југ до Корја. Корјо (такође се пише као Koryŏ), чије се име развило у модерни егзоним „Кореја“, била је високо култивисана држава која је створила први метални покретни штампарски калуп на свету 1234.[2][3][4][5][6][7] Међутим, вишеструки упади Монголског царства током 13. века у великој мери су ослабили нацију, која је на крају пристала да постане вазална држава након вишедеценијских борби. Након војног отпора под краљем Гонгмином који је окончао монголски политички утицај у Горјеу, уследиле су жестоке политичке борбе и Горјео је на крају пао у пучу који је предводио генерал Ји Сеонг-гје, који је основао Чосон 17. јула 1392. године.

Етимологија

уреди

„Кореја“ је савремени правописни облик речи „Corea“, име присутно у енглеском језику још 1614.[8][9] Кореја је била преведена као Cauli у Путовањима Марка Пола,[10] од кинеске речи 高麗 средњекинескиKawlej,[11] стандардни мандаринскиGāolì). Ово је била ханча за корејско краљевство Корјо (корејски고려; ханча高麗; МРKoryŏ), које је владало већим делом корејског полуострва у време Марка Пола. Увод Кореје на Запад произашао је из трговине и контакта са трговцима из арапских земаља,[12] при чему неки од записа датирају још из 9. века.[13] Назив Корјо је произашло из имена Когурио, најсевернијег од Три краљевства Кореје, које је званично било познато као Корјо почев од 5. века.[14] Првобитно име било је комбинација придева go („висок, узвишен“) са именом локалног племена Јемаек, за чије се првобитно име сматра да је било Гуру (溝樓 „град са зидинама“, судећи по неким топонимима у кинеским историјским документима) или Гаури (가우리 „центар”). Ширењем британске и америчке трговине након отварања Кореје крајем 19. века, појавио се правописни облик „Кореја“ и постепено је стекао популарност;[8] његовом употребом у транскрипцији источноазијских језика избегавају се проблеми изазвани одвојеним тврдим и меким Ц, попут оних који постоје у енглеском речима изведеном из романских језика. Име Кореја се данас често користи у енглеском контексту за Северну и Јужну Кореју.

У Јужној Кореји, Кореја као целина се назива Хангук (한국, дословно „земља Хана“). Име се односи на Самхан, при чему се мисли на Три краљевства Кореје, а не на древне конфедерације на јужном Корејском полуострву.[15][16] Иако је на ханчи пише као , или , овај Хан није повезан са кинеским именима места или народа који су користили те знакове, већ је фонетска транскрипција (старокинески: *Гар, средњекинескиХан[11] или Ган) домаће корејска речи за коју се сматра да је имала значење „велики“ или „сјајан“, посебно у контекству вође. То је оквирно повезано са називом кан који су користили номади Манџурије и средње Азије.

У Северној Кореји, Јапану, Кини и Вијетнаму, Кореја се као целина назива 조선, (Јосеон, 조선), 朝鮮 (Chōsen), 朝鲜/朝鮮 (Cháoxiǎn/Jīusīn), Triều Tiên (朝鮮Шаблон:Script/doc/id-unk) дословно „[земља] јутарњег мира“). „Велики Чосон“ је било име краљевине којом је владала династија Чосон од 1393. до проглашења краткотрајног Великог Корејског царства 1897. године. Краљ Таеџо их је именовао по ранијем Кочосону (고조선), који је владао северном Корејом од њене легендарна праисторија све до њиховог покоравања 108. п. н. е. од стране кинеског Хан царства. Ово go је ханчи и једноставно значи „древно“ или „старо“; модерна је употреба да се древни Чосон разликује од касније династије. Сам Чосон је модерни корејски изговор ханчија 朝鮮, али није јасно да ли је ово транскрипција изворног корејског имена (старокинеског*T[r]awser, средњекинескогTrjewsjen[11]) или делимични превод корејског главног града на кинески језик, Асадал (아사달), [17] чије је значење реконструкција „Јутарња земља“ или „Планина“.

Географија

уреди

Обала Корејског полуострва на истоку излази на Јапанско море, на југу на Корејски мореуз, а на западу на Жуто море. Северну границу полуострва оцртавају реке Јалу и Туманганг.[18]

Референце

уреди
  1. ^ „Geography of the Korean Peninsula”. Thoughtco. Приступљено 3. 7. 2018. 
  2. ^ „Korean Metal Movable Type”. World Treasures: Beginnings. Library of Congress. 29. 7. 2010. Приступљено 19. 12. 2018. 
  3. ^ „Korean Classics”. Library of Congress Asian Collections: 2007 Illustrated Guide. Library of Congress. 2007. Приступљено 19. 12. 2018. 
  4. ^ „Gutenberg Bible”. British Library. The British Library Board. Архивирано из оригинала 25. 10. 2016. г. Приступљено 19. 8. 2016. 
  5. ^ „Korea, 1000–1400 A.D. | Chronology | Heilbrunn Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art”. The Met's Heilbrunn Timeline of Art History. The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 19. 8. 2016. 
  6. ^ „Movable type”. Oxford Reference. Oxford University Press. Приступљено 19. 12. 2018. 
  7. ^ Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne (2013-01-01). East Asia: A Cultural, Social, and Political History (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 978-1285528670. 
  8. ^ а б „Korean”. Oxford English Dictionary. Приступљено 20. 12. 2013. 
  9. ^ „youtube on 'Korea? Corea?'. 
  10. ^ Haw, Stephen G. (2006). Marco Polo's China: A Venetian in the Realm of Khubilai Khan (на језику: енглески). Routledge. стр. 4—5. ISBN 9781134275427. Приступљено 29. 9. 2017. 
  11. ^ а б в г Baxter, William & al. "Baxter–Sagart Old Chinese Reconstruction Архивирано 27 септембар 2013 на сајту Wayback Machine", pp. 43, 58 & 80. 20 February 2011. Retrieved 20 December 2013.
  12. ^ Till, Geoffrey; Bratton, Patrick (2012). Sea Power and the Asia-Pacific: The Triumph of Neptune? (на језику: енглески). Routledge. стр. 145. ISBN 9781136627248. Приступљено 29. 9. 2017. 
  13. ^ Seung-Yong, Yunn (1996). Religious culture in Korea (на језику: енглески). Hollym. стр. 99. ISBN 9781565910843. Приступљено 29. 9. 2017. 
  14. ^ „디지털 삼국유사 사전, 박물지 시범개발”. 문화콘텐츠닷컴. Korea Creative Content Agency. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  15. ^ 이기환 (30. 8. 2017). „[이기환의 흔적의 역사]국호논쟁의 전말…대한민국이냐 고려공화국이냐”. 경향신문 (на језику: корејски). The Kyunghyang Shinmun. Приступљено 2. 7. 2018. 
  16. ^ 이덕일. „[이덕일 사랑] 대~한민국”. Chosun Ilbo (на језику: корејски). Приступљено 2. 7. 2018. 
  17. ^ First attested in the 13th-century Samguk Yusa as 阿斯達 (средњекинескиAsjedat[11]). The name is credited to the 6th-century Book of Wei but doesn't appear in surviving passages.
  18. ^ Korean Map Архивирано 2013-07-23 на сајту Wayback Machine, The People's Korea, 1998.

Литература

уреди
  • KOIS (Korea Overseas Information Service) (2003). Handbook of Korea (11th изд.). Seoul: Hollym. ISBN 978-1565912120. 
  • Andrea Matles Savada (1997). South Korea: A Country Study, Honolulu
  • Castello-Cortes, Ian, ур. (1996), „North Korea”, World Reference Atlas (2nd American изд.), New York: Dorling Kindersley, ISBN 978-0-7894-1085-6 .
  • Cumings, Bruce (1997), Korea's Place in the SunНеопходна слободна регистрација , Norton, ISBN 978-0-393-31681-0 
  • Kim (1976), Women of Korea: A History from Ancient Times to 1945, et al., Ewha Women's University Press, ISBN 978-89-7300-116-3 .
  • „History”, Korea, Asian Info .
  • Top 500 list, CN: STJI, 2007, Архивирано из оригинала 5. 3. 2010. г., Приступљено 16. 11. 2007 
  • „People”, Facts, UMSL, 2005, Архивирано из оригинала 22. 07. 2009. г., Приступљено 23. 07. 2021 .
  • Hussain, Tariq (5. 3. 2007), „The Korea Herald” (PDF), The Korea Herald, Diamond dilemma, Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2007. г., Приступљено 27. 4. 2008 .
  • „Korea information”, Korea Expat Community, WorknPlay, Архивирано из оригинала 05. 07. 2010. г., Приступљено 23. 07. 2021 .
  • Chun, Tuk Chu. "Korea in the Pacific Community". Social Education 52 (March 1988), 182. EJ 368 177.
  • Cumings, Bruce. The Two Koreas. New York: Foreign Policy Association, 1984.
  • Oberdorfer, Don (2001). The Two Koreas: a Contemporary History. Basic Books. ISBN 978-0465051625. OCLC 47831650. 
  • Focus on Asian Studies. Special Issue: "Korea: A Teacher's Guide". No. 1, Fall 1986.
  • Shin, Gi-Wook (1999), Robinson, Michael, ур., Colonial modernity in Korea, Cambridge, MA: Harvard University, Asia Center, ISBN 978-0-674-14255-8 .
  • Hart, Dennis. From Tradition to Consumption: Construction of a Capitalist Culture in South Korea. Seoul: Jimoondang, 2003.
  • Jager, Sheila Miyoshi (2013). Brothers at War – The Unending Conflict in Korea. London: Profile Books. ISBN 978-1-84668-067-0. 
  • Joe, W.J. & Choe, H.A. Traditional Korea: A Cultural History, Seoul: Hollym, 1997.
  • Joungwon, A.K. Divided Korea: The Politics of Development, Harvard University Press, 1975.
  • Lee Ki-baik. A New History of Korea. Cambridge: Harvard UP, 1984.
  • Lee Sang-sup. "The Arts and Literature of Korea". The Social Studies 79 (July–August 1988): 153–60. EJ 376 894.
  • Pratt, Keith L (2006). Everlasting Flower: A History of Korea. London: Reaktion. ISBN 9781861892737. OCLC 63137295. 
  • Tae-Jin, Y. "The Illegality of the Forced Treaties Leading to Japan's Annexation of the Great Han Empire", In the Korean National Commission for UNESCO, Vol. 36, No. 4, 1996.
  • The Gloucestershire Regiment and The Battle of the Imjin River, Korean War, UK: Glosters, Архивирано из оригинала 13. 5. 2008. г. .
  • „How Does Korea Compare”, OECD Health Data (PDF) (briefing note), Organisation For Economic Co-operation and Development, 2009 .

Спољашње везе

уреди

38° 19′ N 127° 14′ E / 38.317° С; 127.233° И / 38.317; 127.233