Маријанска острва

Северна острва су вулканског порекла, а остала су коралски атоли високи до 965 m. Клима је тропска и средња температура се креће у распону 24-28 степени. Годишња количина падавина у просеку износи 2.000-4.000 mm/m². На овим острвима има много савана и прашума. Главни пољопривредни производи су: шећерна трска, кафа, кокосов орах (копра), агруми, банане, кукуруз и поврће. Развијени су туризам, сточарство и риболов. До почетка 20. века били су познати под надимком Ладроне ајландс, од шпанског Islas de los Ladrones - што значи „Лоповска острва“.

Маријанска острва су названа по шпанској краљици Маријани Аустријској у 17. веку.

Управно су подељени између две јединице:

• Гвама (или Гуама), који је територија САД-а и
• Северних Маријанских Острва (укључује острва Сајпан, Тинијан, Рота и већи број мањих ненасељених острва)

Староседеоци Маријанских острва су аустронежански Чаморои. Археолози су 2013. пронашли доказе који упућују на закључак да су први становници овог острвља, допловили до њега након најдужег непрекинутог путовања у људској историји до тада. Такође су изнели доказе, који сугеришу да је острво Тинијан највероватније прво острво у Океанији које су населили људи.^[1]

Шпански истраживач Магелан, први је Европљанима открио ово острвље 6. марта 1521. Шпанија је затим колонизовала Маријанска Острва и основала престоницу колоније на највећем острву Гвам. Ова острва су била прва острва до којих је Магелан допловио, након што је прошао кроз Магеланов пролаз. Воће које је убрано овде спасило је преживеле од скорбута, од кога је претходно неколико десетина чланова посаде умрло.