Хемичар
Хемичар (од грчке речи chēm (ía) алхемија + -ичар; замена за chymist из средњовековног латинског alchimista[1]) је научник обучен у области хемије. Хемичари студирају композицију материјала и његова стојства. Хемичари детаљно описују својства која студирају у погледу квантитета, са детаљима на нивоу молекула и њихових компоненти атома. Хемичари пажљиво мере пропорције супстанце, брзине реакција, и друге хемијске особине.
Хемичари користе своје знање да се упознају са композицијом и својствима непознатих супстанци, као и да репродукују и синтетишу велике количине корисних супстанци које се природно јављају и да креирају нове вештачке супстанце и корисне процесе. Хемичари могу да буду специјализовани у бројним потпољима хемије.[2] Научници који се баве материјалима и металурзи имају знатним делом исто образовање и вештине као и хемичари. Рад хемичара је често повезан са радом хемијских инжењера,[3] који се превасходно баве правилним дизајном, изградњом и евалуацијом најефикаснијих хемијских постројења великих размера и блиско сарађују са хемичарима на развоју нових процеса и метода за комерцијалну производњу хемикалија и сродних производа.[4][5]
Историја хемије
уредиКорени хемије се могу пратити до феномена горења. Ватра је била мистична сила која је трансформисала једну супстанцу у другу и стога је била од примарног интереса за човечанство. Она је омогућила откриће гвожђа и стакла. Након што је откривено злато и постало драгоцен материјал, многи људи су били заинтересовано да нађу метод којим би се друге супстанце конвертовале у злато. То је довело до протонауке[8] зване алхемија.[9][10] Реч хемичар је изведена из новолатинске именице chimista, скраћенице за alchimista (алхемичар). Алхемичари су открили многе хемијске процесе који су довели до развоја модерне хемије. Хемију у данашњем облику, изумео је Антоан Лавоазје[11][12] са његовим законом законом конзервације масе из 1783. године.[13] Открића хемијских елемената имају дугу историју што је кулминирало креирањем периодног система Дмитрија Мендељејева.[14][15] Нобелова награда за хемију оформљена 1901. године даје одличан преглед хемијских отркића од почетка 20. века.
Образовање
уредиПослови за хемичаре обично захтевају бар универзитетску диплому, а многе позиције, посебно у истраживањима, захтевају магистратуру или докторат (PhD.). Већина универзитетских програма наглашава математику и физику заједно са хемијом, делом зато што је хемија добро позната као „централна наука”, тако да хемичари морају да имају добро заокружено знање о науци. На магистарском и вишим нивоима, студенти се углавном специјализују за специфично поље. У поља специјализације се између осталог убрајају биохемија, нуклеарна хемија, органска хемија, неорганска хемија, хемија полимера, аналитичка хемија, физичка хемија, теоретска хемија, квантна хемија, хемија животне средине, и термохемија. Постдокторско искуством може да буде неопходно за поједине позиције.
Радници чији рад обухвата хемију, али не у степену комплексности који би захтевао образовање са хемијском дипломом, се обично називају хемијским техничарима. Такви техничари обично обављају послове као што су једноставније, рутинске анализе ради контроле квалитета или раде у клиничким лабораторијама.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Chemist”.
- ^ W.G. Laidlaw; D.E. Ryan; Horlick, Gary; et al. (10. 12. 1986). Chemistry Subdisciplines. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 17. 08. 2018. г. Приступљено 12. 6. 2011.
- ^ MobyDick Dictionary of Engineering", McGraw-Hill, 2nd Ed.
- ^ Ellison-Taylor; et al. (1970). Chemical Plant Technology: An Introductory Manual. Longmans.
- ^ Douglas, James M. (1988). Conceptual Design of Chemical Processes. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-017762-8.
- ^ Fluck, E. (1988). „New Notations in the Periodic Table” (PDF). Pure Appl. Chem. 60 (3): 431—436. S2CID 96704008. doi:10.1351/pac198860030431. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 3. 2012. г. Приступљено 24. 3. 2012.
- ^ Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; Hutton, A. T. (2005). Nomenclature of Inorganic Chemistry: IUPAC Recommendations 2005 (PDF). RSC Publishing. стр. 51. ISBN 978-0-85404-438-2. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 26. 11. 2018.
- ^ Brakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000
- ^ Malouin, Paul-Jacques (1751), „Alchimie [Alchemy]”, Encyclopédie ou Dictionnaire Raisonné des Sciences, des Arts, et des Métiers, Vol. I, Paris: translated by Lauren Yoder in 2003 for Michigan Publishing's The Encyclopedia of Diderot & d'Alembert Collaborative Translation Project, hdl:2027/spo.did2222.0000.057
- ^ Linden (1996), стр. 7 & 11
- ^ Schwinger, Julian (1986). Einstein's Legacy. New York: Scientific American Library. стр. 93. ISBN 978-0-7167-5011-6.
- ^ Eddy, Matthew Daniel; Newman, William R.; Mauskopf, Seymour (2014). „Chemical Knowledge in the Early Modern World”. Chicago: University of Chicago Press.
- ^ Whitaker, Robert D. (1. 10. 1975). „An historical note on the conservation of mass”. Journal of Chemical Education. 52 (10): 658. Bibcode:1975JChEd..52..658W. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed052p658.
- ^ „Chemistry: Four elements added to periodic table”. BBC News. 4. 1. 2016. Архивирано из оригинала 4. 1. 2016. г.
- ^ St. Fleur, Nicholas (1. 12. 2016). „Four New Names Officially Added to the Periodic Table of Elements”. New York Times. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г.
Литература
уреди- Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; Hutton, A. T. (2005). Nomenclature of Inorganic Chemistry: IUPAC Recommendations 2005 (PDF). RSC Publishing. стр. 51. ISBN 978-0-85404-438-2. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 26. 11. 2018.
- Douglas, James M. (1988). Conceptual Design of Chemical Processes. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-017762-8.
- Ellison-Taylor; et al. (1970). Chemical Plant Technology: An Introductory Manual. Longmans.
- Паркес. Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- Рондовић, Д. 1991. Квалитативна хемијска анализа. Научна књига: Београд.
- Morris Hein, Susan Arena: Foundations of College Chemistry, 10th ed, Brooks/Cole Publishing Company, 2000.
- Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.
- Atkins, Peter; de Paula, Julio (2009) [1992]. Elements of Physical Chemistry (5th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-922672-6.
- Burrows, Andrew; Holman, John; Parsons, Andrew; Pilling, Gwen; Price, Gareth (2009). Chemistry3. Italy: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927789-6.
- Housecroft, Catherine E.; Sharpe, Alan G. (2008) [2001]. Inorganic Chemistry (3rd изд.). Harlow, Essex: Pearson Education. ISBN 978-0-13-175553-6.
- Atkins, P.W. Galileo's Finger (Oxford University Press) Atkins, Peter (2004). Galileo's Finger: The Ten Great Ideas of Science. Oxford University Press. ISBN 0-19-860941-8.
- Atkins, P.W. Atkins' Molecules (Cambridge University Press) Atkins, Peter (25. 9. 2003). Atkins' Molecules. Cambridge University Press. ISBN 0-521-82397-8.
- Kean, Sam. The Disappearing Spoon – and Other True Tales from the Periodic Table (Black Swan) London, 2010 Kean, Sam (2011). The Disappearing Spoon: And Other True Tales of Madness, Love, and the History of the World from the Periodic Table of the Elements. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-552-77750-6.
- Levi, Primo The Periodic Table (Penguin Books) [1975] translated from the Italian by Raymond Rosenthal (1984) Levi, Primo (2010). The Periodic Table. Penguin. ISBN 978-0-14-139944-7.
- Stwertka, A. A Guide to the Elements (Oxford University Press) Stwertka, Albert (2002). A Guide to the Elements. Oxford University Press. ISBN 0-19-515027-9.
- „Dictionary of the History of Ideas”. Архивирано из оригинала 10. 3. 2008. г.
- „Chemistry”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). 1911. стр. 33—76.
- Atkins, P.W., Overton, T., Rourke, J., Weller, M. and Armstrong, F. Shriver and Atkins Inorganic Chemistry (4th ed.) 2006 (Oxford University Press) Shriver, Duward F. (2006). Inorganic Chemistry: Hauptbd. Oxford University Press. ISBN 0-19-926463-5.
- Chang, Raymond. Chemistry 6th ed. Boston: James M. Smith, 1998. Chang, Raymond (1997). Chemistry. McGraw-Hill. ISBN 0-07-115221-0..
- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Voet and Voet. Biochemistry (Wiley) . ISBN 0-471-58651-X. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Atkins, P. W. Physical Chemistry (Oxford University Press) Atkins, Peter William; Paula, Julio De (2002). Atkins' Physical Chemistry. Oxford University Press. ISBN 0-19-879285-9.
- Atkins, P. W. et al. Molecular Quantum Mechanics (Oxford University Press)
- McWeeny, R. Coulson's Valence (Oxford Science Publications) Coulson, Charles Alfred; McWeeny, R. (1979). Valence 3/E. Oxford University Press. ISBN 0-19-855144-4.
- Pauling, L. The Nature of the chemical bond (Cornell University Press) Pauling, Linus (1960). The Nature of the Chemical Bond and the Structure of Molecules and Crystals: An Introduction to Modern Structural Chemistry. Cornell University Press. ISBN 0-8014-0333-2.
- Pauling, L., and Wilson, E.B. Introduction to Quantum Mechanics with Applications to Chemistry (Dover Publications) Pauling, Linus; Wilson, Edgar Bright (март 1985). Introduction to Quantum Mechanics: With Applications to Chemistry. Courier Corporation. ISBN 0-486-64871-0.
- Smart and Moore. Solid State Chemistry: An Introduction (Chapman and Hall) Smart, Lesley (13. 8. 1992). Solid state chemistry. Springer. ISBN 0-412-40040-5.
- Stephenson, G. Mathematical Methods for Science Students (Longman) Stephenson, Geoffrey (јануар 1973). Mathematical Methods for Science Students. Longman. ISBN 0-582-44416-0.
- Aftalion, Fred (1991). A History of the International Chemical Industry. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1297-6. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г..
- Brandt, E. N. (1997). Growth Company: Dow Chemical's First Century. Michigan State University Press. ISBN 0-87013-426-4.. online review
- Chandler, Alfred D. (2005). Shaping the Industrial Century: The Remarkable Story of the Evolution of the Modern Chemical and Pharmaceutical Industries. Harvard University Press. ISBN 0-674-01720-X.. chapters 3-6 deal with DuPont, Dow Chemicals, Monsanto, American Cyanamid, Union Carbide, and Allied in US; and European chemical producers, Bayer, Farben, and ICI.
- McCoy, Micheal; et al. (10. 7. 2006). „Facts & Figures of the Chemical Industry”. Chemical & Engineering News. 84 (28): 35—72.
- Shreve, R. Norris; Brink, Joseph A., Jr. (1977). The Chemical Process Industries (4th изд.). New York: McGraw Hill. ISBN 9780070571457.
- Woytinsky, W. S.; Woytinsky, E. S. (1953). World Population and Production Trends and Outlooks. стр. 1176–1205. Contains many tables and maps on the worldwide chemical industry in 1950.
- Derry, Thomas Kingston; Williams, Trevor I. (1993). A Short History of Technology: From the Earliest Times to A.D. 1900. New York: Dover.
- Ronalds, B.F. (2019). „Bonnington Chemical Works (1822-1878): Pioneer Coal Tar Company”. International Journal for the History of Engineering & Technology. 89 (1–2): 73—91. S2CID 221115202. doi:10.1080/17581206.2020.1787807.
- Patents for inventions. UK Patent office. 1857. стр. 255.
- Singh, Kirpal (јул 2012). „17.2”. Chemistry in Daily Life. PHI Learning Private Limited. стр. 132. ISBN 978-81-203-4617-8.
- „PTFE Properties”. Fluorotherm Polymers, Inc. Приступљено 31. 10. 2014.
- „Sectors of Chemical Industry”. Technofunc. Приступљено 16. 9. 2013.
- Global Specialty Chemicals (PDF) (Извештај). Marketline. мај 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2012. г. Приступљено 16. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди- American Chemical Society website
- Chemical Abstracts Service
- Royal Society of Chemistry website
- History of Chemistry links for chemists
- Luminaries of the Chemical Sciences accomplishments, biography, and publications from 44 of the most influential chemists
- Selected Classic Papers from the History of Chemistry
- Links for Chemists guide to web sites related to chemistry
- ChemistryViews.org website