1354

**1354. по календарима**
Грегоријански	1354. (MCCCLIV)
Аб урбе цондита	2107.
Исламски	754–755.
Ирански	732–733.
Хебрејски	5114–5115.
Бизантски	6862–6863.
Коптски	1070–1071.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1409–1410.
• Схака Самват	1276–1277.
• Кали Yуга	4455–4456.
	Кинески
• Континуално	3990–3991.
• 60 година	Yанг Дрво Коњ; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11354.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

< | 13. вијек | 14. вијек | 15. вијек | >
< | 1320-е | 1330-е | 1340-е | 1350-е | 1360-е | 1370-е | 1380-е | >
<< | < | 1350. | 1351. | 1352. | 1353. | 1354. | 1355. | 1356. | 1357. | 1358. | > | >>

Година 1354 (MCCCLIV) била је редовна година која почиње у сриједу у јулијанском календару (1. сијечња/јануара).

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

8. 1. - Убијен је Цхарлес де ла Церда, конетабл Француске, који је био у непријатељству са Карлом II., краљем Наваре.
почетком год. - Ибн Батута се вратио у Мароко из Малија, са свог последњег путовања, затим диктира своја сећања, која ће са записима других путописаца чинити "Рихлу".

фебруар - Матија Кантакузин је крунисан за очевог савладара у Цариграду.
22. 2. - Уговор из Мантеса, између владарâ Француске и Наваре, Јеана II и Карла II, о миру и савезу против Енглеске (мада је убијени де ла Церда био Јеанов миљеник). Споразум кратко траје: Карло склапа споразум са војводом од Ланкастера ове године, опет са Жаном следеће, да би и тај био краткотрајан.

Галипољска тврђава (I св. рат) и Дарданели у позадини

2. 3. - Велики потрес је разорио Галипољ, грчки становници га напуштају а улазе Турци Османлије, на челу са Орхановим сином Сулејманом - то је друго место, прво веће, које држе на европској страни.^[1]
- Током године заузимају Кипселу на доњем току Марице (или 1356?) и Малград; пљачкају обалом Мраморног мора до Цариграда.^[2]
10. 3. - Папин легат Егидио Алборноз је поразио господара Витерба Гиованнија ди Вица. Касније је поражен и господар Риминија Галеотто I Малатеста, потчињавају се још неки градови у Марки и Ромањи.

13. 3. - Цар Карло IV је грофовију Луксембург, свог брата Вацлава, уздигао у војводство.

Април/Травањ – Јун/Липањ

април - Напуљска инвазија Сицилије: уз помоћ анжујских присталица заузимају острво, док младом краљу Лују остају само Цатаниа и Мессина (најесен ће повратити већи део Мазара дел Валло на западу).

30. 6. - Алексије Московски је у Цариграду посвећен за митрополита кијевског и све Русије - литвански кандидат Теодорит је искључен.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

лето - У Авињон стиже посланство у име цара Душана, на челу са трогирским бискупом Вартоломејем - Душан обећава да ће прићи западној цркви под неким условима. Папа одговара 29. 8., али Душана назива краљем; папини легати крећу у Србију тек крајем године (Душан осећа претњу Мађара и Турака).^[2]
лето - Угарски краљ Људевит је упао у Србију; Душан је у августу под Рудником у Брусници. Саветује се са патријархом Јоаникијем II у Жичи. Мађарска офанзива је заустављена, њихова војска трпи и од неке заразе. Овим је поремећено приближавање Душана и папе.^[2]

6. 8. - Страх од Турака у Цариграду: по једном млетачком извештају, становници би пристали и на млетачку или српску власт, ако би их то спасило.^[2]
9. 8. - На повратку из Србије, умро је хрватски херцег Стјепан, краљев брат, сахрањен је у Загребу. Удовица Маргарета столује у Загребу још 1355-56.^[3]
август - Цола ди Риензо се вратио у Рим - одушевљено је дочекан, али неуспеси и бруталност окрећу народ против њега.
31. 8. - Српски државни сабор у Сересу (данашња грчка Македонија) прогласио коначну верзију Душановог законика (први део у Скопљу 1349). Судско уређење грчких градова проширено на целу државу, код Срба преовлађује обичајно право.^[2]

3. 9. - Патријарх Јоаникије II је умро у Полумиру на Ибру, на повратку у Пећ (уврштен је међу српске светитеље).
7. 9. - Умро је млетачки дужд Андреа Дандоло. За наследника је изабран Марин Фалиер, који ће следећег априла покушати пуч.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

5. 10. - Умро је Гиованни Висцонти, надбискуп и господар Милана и још неких градова. Наслеђују га нећаци Маттео II (до 1355), Галеаззо II (до 1378) и Бернабò (до 1385).
8. 10. - Цола ди Риензо је убијен од стране побеснеле руље.
19. 10. - Убијен је гранадски емир Јусуф I - лудак га је убо у Великој џамији током молитве на Рамазански бајрам. Наслеђује га син Мухамед V (1354-59. и 1362-91). Његов и очев период се сматрају културним врхунцем емирата.

4. 11. - Рат мореуза: поморска битка код Сапијенце на југу Грчке је убедљива ђеновска победа над Млечанима.
22. 11. - Грађански рат у Византији: Јован V Палеолог је ушао у Цариград током олујне ноћи са групом следбеника; гомила сутрадан напада куће Кантакузенових присталица и арсенал; 24-тог је договорено ново сувладарство.
29. 11. - Хиландарски игуман Сава је на сабору у Серу изабран за "патријарха Срба и Грка" Саву IV (до 1375).

10. 12. - Јован VI Кантакузин је абдицирао, одлази у манастир (монашко име Јоасаф Христодул, пише историју, умире 1383). Матија Кантакузин остаје у Тракији до 1356/57. Ана Савојска, мајка Јована V, држи двор у Солуну до 1365.
- Смењен је и патријарх Филотеј, враћа се Калист I (1355-63, а Филотеј ће се вратити 1364-76).
24. 12. - Папско посланство у Србију, на челу са падским (Патти) бискупом Петром Томом, тек је сада добило пропратно писмо.^[2]
1354/55 - Османлије упадају и у Бугарску.^[2]

Кроз годину

Босна:
- Умро је кнез Владислав Котроманић, Стјепанов брат и Твртков стриц.
- Твркова мајка Јелена Шубић се ослања на мађарског краља, на збору у Милама добија подршку за сина. Влатку Вукославићу, из Кључа, су потврђена права и имања.^[4]
- Из одлука трогирске општине се види да има нереда у Хрватској и Босни.^[5]
ц. Подигнута је црква манастира Светог Николе у Псачи, код данашње Криве Паланке у Македонији.
Калист Расодер је исписао Четворојеванђеље за митрополита Јакова Серског (→ бг).
Влашки војвода Ницолае Алеxандру је постао угарски вазал.
? - Орхан је заузео Анкару, којом је управљало Ахијско братство.
У Yуанској Кини је у току побуна Црвених турбана.
- Зханг Схицхенг је прогласио државу Да Зхао, држи град Гаоyоу (део Yангзхоуа), центар трговине сољу на Великом каналу. Yуански државник Тоqто'а га је требао напасти, али је смењен након дворских интрига. Централна влада брзо слаби.
Тибет измиче yуанској власти: Таи Ситу Цхангцхуб Гyалтсен оснива династију Пхагмодрупа (до 1618).

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1354.

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1354.

Референце

↑ Клаић, 145
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 ^2,6 Дело цара Душана. растко.рс
↑ Клаић, 114
↑ Клаић, 120
↑ Босна као краљевина. растко.рс

Литература

Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)

[1] Клаић, 145

[CorDelCarDus-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 ^2,6 Дело цара Душана. растко.рс

[3] Клаић, 114

[4] Клаић, 120

[5] Босна као краљевина. растко.рс

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]