1877

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1840-e  1850-e  1860-e  – 1870-e –  1880-e  1890-e  1900-e
Godine:	1874 1875 1876 – 1877 – 1878 1879 1880

1877. po kalendarima

Gregorijanski	1877. (MDCCCLXXVII)
Ab urbe condita	2630.
Islamski	1293–1294.
Iranski	1255–1256.
Hebrejski	5637–5638.
Bizantski	7385–7386.
Koptski	1593–1594.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1932–1933.
• Shaka Samvat	1799–1800.
• Kali Yuga	4978–4979.
Kineski
• Kontinualno	4513–4514.
• 60 godina	Yin Vatra Vo(l) (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11877.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1877 (MDCCCLXXVII) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom odn. redovna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

• 1. 1. - U Zagrebu se prvi put oglasio Grički top.
• 1. 1. - Delhi Durbar: kraljica Victoria proglašena caricom Indije temeljem Zakona o kraljevskim naslovima, koga je u Ujedinjeno kraljevstvo uveo njegov premijer Benjamin Disraeli.
• 8. 1. - Indijanski ratovi - Bitka na Wolf Mountain u Montani: Ludi konj i njegovi ratnici vode posljednju bitku s američkom konjicom.
• 10. 1. - Izbori u Nemačkoj: slabiji rezultati nacionalnih liberala, zbog ekonomske situacije.
• 15. 1. - Budimpeštanska konvencija Austrougarske i Rusije: Rusija neće preduzimati vojne akcije u Srbiji, Crnoj Gori te Bosni i Hercegovini, priznala je pravo Austrougarske na BiH^[1] (može je okupirati, bez Novopazarskog sandžaka); nema stvaranja velike slovenske države.
• 20. 1. - Okončana Carigradska konferencija: Otomansko Carstvo odbija prijedlog unutrašnjih reformi i načina vladanja Balkanom (bilo predloženo: autonomna Bosna, sem dela stare Hercegovine koji bi pripao Crnoj Gori; dva autonomna bugarska vilajeta, zapadnom bi pripala današnja južna Srbija i veći deo Makedonije).
• 29. 1. - Počinje Pobuna u Satsumi, poslednji i najozbiljniji ustanak samuraja protiv carske vlasti u Japanu - slomljeno u septembru.
• januar - U Beogradu otvoren Engleski zavod za srpsku siročad, žrtve prošlogodišnjeg rata, zatvoren već u maju zbog nesporazuma.^[2]

• 17. 2. - Porfirio Díaz postaje privremeni predsednik Meksika, od maja i ustavni (vl. 1877-80. i 1884-1911.).
• 20. 2. (8. 2. po j.k.) - Izbori za Veliku narodnu skupštinu u Srbiji - knez se nadao pobedi konzervativaca nad liberalima, ali većinu dobijaju radikali i karađorđevićevci, "elementi nereda" po kneževom mišljenju^[3].

• 21. 2. - 4. 3. - Suđenje pedesetorici narodnjika u Moskvi (kraj 1878), 14 osuda na prinudni rad, raste broj deportacija (kao i radikalizma grupe).
• 28. 2. (16. 2. po j.k.) - Velika narodna skupština u Beogradu: donesena odluka o miru sa Turskom, nakon čega je skupština odmah raspuštena, pre nego što se mogla povesti rasprava o vladinoj ratnoj politici^[4].
• februar - Rasprava preko štampe dvojice prvaka dalmatinskih Srba, Jovana Sundečića (protivi se cepanju Narodne stranke na srpsku i hrvatsku) i Nikodima Milaša (zalaže se za uže srpske ciljeve)^[5].

• 1. 3. (17. 2. po j.k.) - Potpisan protokol mira između Srbije i Otomanske carevine (objavljeno 21. 2./5. 3.) - formalan završetak Prvog srpsko-turskog rata.
• 2. 3. - Postignut Kompromis 1877, temeljem koga je riješen ustavni spor izazvan predsjedničkim izborima u SAD 1876., a Rutherford B. Hayes proglašen pobjednikom iako je Samuel J. Tilden osvojio veći broj narodnih glasova 7. 11. 1876. Ovim kompromisom sa južnjačkim demokratama je okončan i period Rekonstrukcije na Jugu.
• 4. 3. - Emile Berliner izumio poboljšani mikrofon za telefon.

• 4. 3. - Premijera baleta Labuđe jezero Pjotra Iljiča Čajkovskog.
• 4. 3. - Rutherford B. Hayes inauguriran za predsjednika SAD.
• 19. 3. - Prvo zasedanje Osmanskog parlamenta, ubrzo raspušten (novi izbori u decembru).
• 31. 3. - Londonski protokol velikih sila poziva Portu na reforme u Bosni, Hercegovini i Bugarskoj, preporučuje ispravke granice sa Crnom Gorom.

• 9. 4. - Porta odbija Londonski protokol jer smatra da zadire u njen suverenitet.
• 12. 4. - Velika Britanija izdaje proklamaciju o aneksiji Južnoafričke Republike, protivno Sand Riverskoj konvenciji iz 1852 - izbiće deveti Xhosa rat (1877-79) i Prvi burski rat (1880-81).
• april? - Misija pukovnika Katardžija, Milanovog ujaka, u Kišinjev, kod ruskog cara Aleksandra II: car savetuje uzdržanost u vezi Turske^[6].
• 16. 4. - Rumunija potpisala sporazum sa Rusijom: dozvoljen prolaz ruske vojske, uz poštovanje integriteta; mobilizacija rumunske vojske.
• 16. 4. - Prekinuti pregovori o miru između Crne Gore i Porte^[7].
• 23. 4. - Samo dva dana nakon završetka Eiffelovog mosta preko Pruta, ruska vojska prelazi preko njega u Rumuniju.
• 24. 4. (12. 4. po j.k.) - Rusko-turski rat (1877–1878): Rusija objavljuje rat Otomanskom Imperiju.
• 26. 4. (14. 4. po j.k.) - Proglas knjaza Nikole: Crna Gora nanovo stupa u rat sa Turskom.
• 28. 4. - Otvoren stadion Stamford Bridge u Londonu.

• 3. 5. - Osmanlije bombardovale rumunsku Brăilu na Dunavu.
• 5. 5. - Bik Koji Sjedi odveo svoje Lakote u Kanadu (do 1881.).
• 6. 5. - Ludi Konj se predao američkoj vojsci sa svojim Oglalama.
• 7. 5. - Matteo Renato Imbriani osnovao Associazione in pro dell'Italia Irredenta (Društvo za neoslobođenu Italiju, → Talijanski iredentizam)
• 8. 5. - U Olimpiji pronađen Hermes sa malim Dionisom
• 9. 5. - Razoran zemljotres kod Iquiquea na severu Čilea, praćen cunamijem širom Pacifika, 2.541 poginuli.
• 16. 5. - Kriza 16. maja 1877. u Francuskoj: monarhistički predsednik MacMahon iznudio ostavku republikanskog premijera Simona i postavlja monarhistu Alberta de Broglieja, čemu se parlament protivi, ali predsednik ga raspušta.
• maj - Qingovska Kina slomila Dungansku pobunu na zapadu, povratila Kašgar, stradao Yaqub Beg.
• 21. 5. (9. 5. po j.k.) - Rumunjska se proglašava nezavisnom od Otomanskog Imperija (knez Carol I potpisuje sutradan, otkazana isplata danka, → Rumunski rat za nezavisnost).

• 4. 6. (23. 5. po j.k.) - Počinje turska ofanziva na Crnu Goru sa oko 65.000 vojnika: Sulejman-paša iz Hercegovine (Gacka) sa preko 40.000 ljudi, još dve vojske iz pravca Berana i Podgorice^[8][9].
• 4. 6. - Bitka kod Goranskog: Turci nadjačali Crnogorce blizu Plužina.
• 16. 6. - Knez Milan i Ristić se u rumunskom Ploeštiju sastali sa ruskim carem Aleksandrom: ponovo se savetuje uzdržanost, bar dok ruska vojska ne pređe Dunav^[10].
• 17. 6. (5. 6. po j.k.) - Počinju glavni turski udarci na Crnu Goru ("devet krvavijeh dana"): Sulejman-paša se probio do Spuža i spojio s odredom iz pravca Albanije, ali dobija prekomandu u Bugarsku^[8].
• 17. 6. - Bitka u White Bird Canyon, Idaho, je pobeda naroda Nez Percé koji pokušava izbeći saterivanje u rezervat ali tek prvi okršaj Rata Nez Perce na Severozapadu SAD (do oktobra).
• 21. 6. - Molly Maguires, irski rudarski aktivisti, obješeni u zatvoru Okruga Carbon u gradu Jim Thorpe u Pennsylvaniji.
• 22. 6. - Ruska vojska prelazi Dunav.
• 24. 6. - Posle devetodnevnih borbi u Ostroškom klancu, Sulejman-pašine trupe iz Nikšića se spojile sa Ali Saib-pašinim sa juga (sutradan se povlače do tvrđave Spuž). Istog dana kod manastira Morače poražene Mehmed Ali-pašine trupe iz Berana^[11].
• 26. 6. - Vulkanska erupcija planine Cotopaxi u Ekvadoru sa piroklastičnim tokovima izaziva blatne poplave i 1000 mrtvih.
• 28. 6. - Charles Bradlaugh i Annie Besant osuđeni u Engleskoj zbog objavljivanja knjige Charlesa Knowltona o kontroli rađanja.
• 30. 6. - Britanska flota poslata u zaliv Bešik u Dardanelima.

• 1. 7. - 5. 8. (19. 6. - 24. 7. po j.k.) - Redovno zasedanje Narodne skupštine u Kragujevcu (izabrane 1875), u kojoj liberalna vlada ima većinu: potvrđuje mere vlade, pripadnici opozicije podnosili ostavke pa ponovo izabrani^[12].
• jul, početkom - Sulejman-pašina vojska napušta rejon Podgorice, jer je naređeno da krene za Bugarsku^[11].
• 9. 7. - Tast/punac Alexandra Grahama Bella osnovao Bell Telephone Company.
• jul - Poslednji nastavak Ane Karenjine objavljen u "Ruskom vjesniku".
• jul - Ruski narodnjik Aleksej Bogoljubov nije skinuo kapu pred sanktpeterburškim gradonačelnikom Fjodorom Trepovim, zbog čega ga je ovaj, nezakonito, kaznio šibanjem (Trepov će sledeće godine biti meta atentata).
• 9 - 19. 7. - All England Croquet and Lawn Tennis Club održao prvi teniski turnir na travnatim terenima u Wimbledonu.
• 14. 7. - Počinje Veliki železničarski štrajk u SAD, suzbijen do septembra uz pomoć vojske.
• 15. 7. - Hrvatski sokol održao prvu javnu vježbu u Zagrebu.
• 16. 7. - Bitka kod Nikopolja: ruska vojska zauzima grad i nastavlja prema Plevni (Plevenu).
• 17 - 19. 7. - Bitka na Šipki: ruske snage uspjevaju zauzeti prijevoj Šipka u Balkanskim planinama.
• 19. 7. - Rusko-turski rat: Prva bitka u Opsadi Plevne - ruske snage odbijene (opsada traje do decembra).
• 22. 7. - Generalni štrajk u St. Louisu, prvi u SAD, organizovana St. Louiska komuna - vojska i policija krvavo suzbijaju do 28. 7..
• 23. 7. - 8. 9. (11. 7. - 27. 8. po j.k.) - Crnogorci opsedaju Nikšić, poginuo pop Milo Jovović.
• 26. 7. - Usled zastoja kod Plevne, ruski car kaže srpskom izaslaniku Katardžiju da očekuje pokret Srbije; general Ignjatijev poručuje da će "budućnost Srbije biti kompromitovana ako... ostane još dvanaest dana nepokretna"; sutradan poručeno da se šalje milion rubalja pomoći^[13].
• 30. 7. - Druga bitka u opsadi Plevne - Rusima se pridružili Rumuni, ali odbijeni su nakon početnih uspeha.
• 30. 7. - Osnovan Kosovski vilajet (ili u januaru?), glavni grad Priština.
• 31. 7. (19. 7. po j.k.) - Turska vojska uništila Staru Zagoru.
• proleće-leto - Nakon vlažnog proleća sa poplavama, Srbiju pogodilo sušno leto koje je prepolovilo prinose u poljoprivredi, povrh prošlogodišnjeg ratnog iscrpljivanja^[14].

• 4. 8. - Bosansko-hercegovački ustanak: Turci razbili glavno područje bosanskog ustanka u Crnim Potocima^[15].
• 9. 8. - Henry Morton Stanley stigao na ušće Konga posle trogodišnje ekspedicije.
• 12. odn. 18. 8. - Asaph Hall pronalazi satelite Marsa, Deimos (vanjski) odn. Fobos (unutrašnji).
• 21 - 26. 8. - Odbrana Šipke: rusko-bugarske snage odolevaju turskom napadu.
• 25. 8. - Bitka kod Kiziltepea je ruski poraz blizu Karsa, u istočnom teatru rata sa Turskom.
• 25. 8. - Stigao prvi deo ruske pomoći Srbiji: vlada započinje vojnu spremu, ali izbegava da se izjasni o ratu^[16].
• 31. 8. - Osman Nuri-paša izleteo iz Plevne, naneo izvesne gubitke ruskoj strani.

• 1. 9. - U Srbiji se prvi put polaže matura.
• 1 - 3. 9. - Bitka kod Lovče, treća bitka u opsadi Plevne - Rusi zauzimaju tvrđavu Loveč, zaštitu komunikacionih linija za Plevnu.
• 5. 9. - Ludi Konj ubijen u utvrđenju u Nebraski.
• 5. 9. - Mars u bliskoj opoziciji, Giovanni Schiaparelli ga osmatra i misli da vidi kanale (canali), što je na engleskom prevedeno rečju canals koja odgovara veštačkim kanalima - narednih decenija se razvija folklor o Marsovcima.
• 8. 9. (27. 8. po j.k.) - Crnogorci osvojili Nikšić i devetnaest topova^[17]. Iz grada i okoline se odseljava 283 muslimanske porodice^[18].
• 11. 9. - Rusko-rumunski krvavi juriš na Plevnu, Rumuni uspevaju zadržati redut Grivica - zbog velikog broja žrtava, ruska komanda će promeniti taktiku.
• 11. 9. - Britanski jedrenjak Avalanche potonuo nakon sudara u La Manšu, 106 mrtvih.
• 13 - 17. 9. - Odbijen još jedan turski napad na prijevoj Šipka.
• septembar - Crnogorci zauzeli Bileću, iz osvete zapaljene turske kuće^[19]; pošto se Austrougarska protivi crnogorskom napredovanju u Hercegovini i prema Novom Pazaru, operacije se prenose prema Baru^[8].

• 17. 9. - Pōmare V postaje poslednji kralj Tahitija (do 1880).
• 24. 9. - Pogibijom (ili samoubistvom) Saigō Takamorija okončava se pobuna u Satsumi.
• septembar, krajem - U skladu s ruskim pozivom, srpska vlada pozvala dvadesetak bataljona "na dvadesetpetodnevno obučavanje" na turskoj granici, broj vojnika kasnije povećan na 25-30 hiljada^[16].

• 14. i 28. 10. - Izbori u Francuskoj: republikanci zadržavaju ubedljivu većinu - konačni poraz monarhista, parlament u Trećoj republici više nikada neće biti raspušten (predsednički sistem će se vratiti tek 1958).
• 5. 10. - Poglavica Joseph se predao vojsci SAD - kraj Rata Nez Perce.
• 16. 10. - Uredba mađarske vlade: u narodnosnim školama u bivšoj Granici nastava se sprovodi na maternjem jeziku, ali treba obratiti naročitu pažnju na učenje državnog, mađarskog, jezika^[20].
• 21. 10. - Osvećenje pravoslavne crkve Svetog blagovještenja u Dubrovniku.
• 22. 10. - Rudarska katastrofa u Blantyre - 207 poginulih, najgora rudarska nesreća u istoriji Škotske.
• 24. 10. - Opsada Plevne: rusko-rumunske snage u potpunosti blokirale grad.
• 30. 10. (18. 10. po j.k.) - U Sankt Peterburgu počinje Proces 193, sudi se revolucionarima-narodnjicima, učesnicima "Odlaska u narod" uhapšenim još 1873-74. (proces traje do sledećeg februara).

• 12. 11. - Portugalski oficiri Alexandre de Serpa Pinto, Hermenegildo Capelo i Roberto Ivens krenuli iz Benguele u istraživanje Angole (u Portugalu je prošlog maja donesen dekret o istraživanju Angole i Mozambika radi učvršćenja autoriteta).
• 18. 11. - Ruska vojska zauzela Kars (deo Rusije do 1918.).
• 21. 11. - Thomas Edison objavljuje pronalazak fonografa - njegov prvi veliki pronalazak, zbog koga će ga nazvati "Čarobnjak iz Menlo Parka".
• 22. 11. - Ruski car uputio Srbiji zvaničan poziv u borbu, u roku od deset dana - vlada donosi odluku 30. 11., ali se dvoumi kada da naredi pokret^[21].

• 2. 12. - U Rumi održan veliki antiturski narodni zbor, upućena rezolucija banu Mažuraniću^[22].
• 6. 12. - Prvi broj Washington Post-a.
• 7. 12. (25. 11. po j.k.) - Topolska buna: jedan bataljon narodne vojske se pobunio na Stanovljanskom polju kod Kragujevca i krenuo u Topolu - slabo organizovani karađorđevićevski pokušaj zbacivanja kneza Milana, ugušena posle četiri dana^[23].
• 9. 12. - Osnovano Prvo trezvenjačko društvo u Srbiji.
• 10. 12. - Opsada Plevne: dan nakon krvavog pokušaja proboja u kojem je i sam ranjen, Osman Nuri-paša predaje grad. Oslobođene ruske snage za okončanje borbi na Šipki.
• 11. 12. - Rasulo topolskih pobunjenika usled približavanja vojske pukovnika Milutina Jovanovića, koji zatim naređuje da se sruši Topolski grad ("kula").
• 13. 12. (1. 12. po j.k.) - Proklamacija kneza Milana - Srbija ponovno objavljuje rat Turskoj - Drugi srpsko-turski rat.
• 15. 12. - Ibarska, Moravska i Dunavska divizija nastupaju prema jugu, za pet dana opkoljavaju Niš^[24].
• decembar - Izaslanik srpske vlade Đoka Vlajković pregovara u Rači sa begovima iz okoline Gradačca i Bijeljine - sporazumevaju se da begovi ustupe trećinu zemalja i omoguće otkup^[25].
• 17. 12. - Potpuk. Jevrem Marković sa Knjaževačkom vojskom zauzeo položaj Babina glava, dva dana docnije prevoj Sveti Nikola^[26].
• 24. 12. - Oslobođena Ak-Palanka (Bela Palanka), čime je zatvoren zapadni prilaz Sofiji.
• 25. 12. - Ibarska divizija pukovnika Biničkog oslobađa Kuršumliju, približiće se Samokovu i Prepolcu na putu Priština-Prokuplje. Istog dana krvave borbe na Nišoru, severno od Pirota.
• 28. 12. - Turci napustili Pirot kome je pretilo opkoljavanje, srpska vojska zatim kreće ka Sofiji, u sadejstvu sa ruskom vojskom.

• Osnovan Muzej slobodnog i kraljevskog grada Osijeka, danas Muzej Slavonije.
• Đuro Daničić odlazi u Zagreb gde radi na Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika (do smrti 1882).
• Počinje gradnja zgrade HAZU.
• U Parmi osnovana firma Barilla.
• U toku su Severnokineska glad 1876–79. i Indijska glad 1876–78.
• Likvefakcija gasova: Louis Paul Cailletet i Raoul Pictet preveli kiseonik u tečno stanje.
• Charles-Émile Reynaud izumio praksinoskop, uređaj za animaciju slika.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1877.

• 2. 1. - Slava Raškaj, hrvatska slikarica († 1906.)
• 9. 1. - Mila Dimitrijević, glumica († 1972)
• 11. 1. - Ante Katunarić, slikar († 1935)
• 22. 1. - Hjalmar Schacht, nemački bankar i političar († 1970)
• 26. 1. - Kees Van Dongen, francuski slikar nizozemskog podrijekla († 1968.)
• 11. 2. - Milan Ogrizović, hrvatski književnik († 1923.)
• 12. 2. - Louis Renault, industrijalac, osnivač Renault-a († 1944)
• 13. 2. - Juro Tkalčić, violončelist i skladatelj († 1957)
• 16. 2. - Isidora Sekulić, književnica, akademik SANU († 1958)
• 17. 2. - André Maginot, francuski političar († 1932)
• 18. 2. - Petar Krstić, kompozitor, dirigent, muzički pedagog († 1957)
• 10. 3. - Edo Šen, hrvatski arhitekt († 1949.)
• 12. 3. - Wilhelm Frick, nacistički političar, ratni zločinac († 1946)
• mart - Reza-šah Pahlavi, vladar Irana († 1944)
• 18. 3. - Edgar Cayce, vidovnjak († 1945)
• 21. 3. - Maurice Farman, avijatičar, proizvođač aviona († 1964)
• 14. 4. - Vitomir Korać, političar u Hrvatskoj († 1941)
• 27. 5. - Isadora Duncan, plesačica († 1927)
• 3. 6. - Kosta Miličević, slikar († 1920)
• 27. 6. - Charles Glover Barkla, britanski fizičar († 1944)
• 29. 6. - Petar Kočić, bosansko-srpski književnik († 1916)

• 2. 7. - Hermann Hesse, njemački književnik, nobelovac († 1962.)
• 6. 7. - Niceto Alcalá-Zamora, predsednik Španije († 1949)
• 13. 7. - Albert Bazala, hrvatski filozof († 1947)
• 18. 7. - Dragutin Anastasijević, srpski vizantolog († 1950)
• 18. 7. - Elin Pelin, bugarski književnik († 1949)
• 23. 7. - Alessandro Pirzio Biroli, guverner okupirane Crne Gore († 1962)
• 20. 8. - Jovan Skerlić, književnik i književni kritičar († 1914)
• 21. 8. - Petar Petrović Pecija, književnik († 1955)
• 27. 8. - Charles Rolls, suosnivač Rolls-Royce-a († 1910)
• 1. 9. - Francis William Aston, engleski hemičar, nobelovac († 1945)
• 2. 9. - Frederick Soddy, engleski hemičar, nobelovac († 1956).
• 6. 9. - Petar Stojanović, srpski kompozitor i profesor († 1957)
• 11. 9. - Feliks Dzeržinski, osnivač sovjetske tajne policije († 1926)
• 25. 9. - Plutarco Elías Calles, predsednik Meksika († 1945)
• 7. 10. - Vojislav Ilić Mlađi, srpski pesnik († 1944)
• 1. 11. - Svetislav Stefanović, lekar, književnik, pristalica fašizma († 1944)
• 9. 11. - Muhammad Iqbal, književnik, filozof, inspirator Pakistanskog pokreta († 1938)
• 18. 11. - Artur Sesil Pigu, engleski ekonomista. (†1959).
• 22. 11. - Endre Ady, mađarski pjesnik († 1919.)
• 23. 11. - Nikola Karev, makedonsko-bugarski revolucionar († 1905)
• 27. 11. - Stipe Javor, hrvatski političar († 1936)

• Fehim Spaho, reis-ul-ulema († 1942)
• Ilija Trifunović-Birčanin, četnički komandant († 1943)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1877.

• 1. 1. - Karl von Urban, austrijski feldmaršal-lajtnant (* 1802)
• 2. 1. - Alexander Bain, prvi patentirao električni sat (* 1811)
• 4. 1. - Cornelius Vanderbilt, poslovni magnat u železnicama i brodarstvu, filantrop (* 1794)
• 28. 2. - Miroslav Kulmer (stariji), austrougarski general, prvi zapovjednik Hrvatskog domobranstva (* 1814)
• 1. 3. - Antoni Patek, časovničar (* 1811)
• 30. 5. - Yaqub Beg, vladar Kašgara (* 1820)
• 3. 6. - Ludwig Ritter von Köchel, muzikolog, proučavalac Mozarta (* 1800)

• 29. 7. - Jovan Gavrilović, istoričar, političar, akademik (* 1796)
• 29. 8. - Brigham Young, lider mormona (* 1801)
• 2. 9. - Konstantin Kanaris, grčki admiral i političar (* 1793, '95)
• 3. 9. - Adolphe Thiers, istoričar, bivši predsednik Francuske (* 1797)
• 5. 9. - Ludi Konj, poglavica Ogalala Sijuksa (* 1840)
• 17. 9. - Henry Fox Talbot, pionir fotografije (* 1800)
• 17. 9. - Pōmare IV, kraljica Tahitija (* 1813)
• 24. 9. - Saigō Takamori, samuraj (* 1828)
• 1. 10. - Konstantin Nikolajević, političar i istoričar (* 1821)
• 29. 10. - Nathan Bedford Forrest, general Konfederalne vojske (* 1821)
• 1. 11. - Friedrich von Wrangel, pruski feldmaršal (* 1784)
• 31. 12. - Gustave Courbet, francuski slikar (* 1819.)

• Draga Mastilović, nekadašnji hajdučki četovođa
• Aleksandar-Šandor Popović, geolog (* 1847)
• Prodan Rupar, hercegovački ustanik (* 1815)

• Bejzbol 1877

• Влада Милана Обреновића. Књ. 2^{[mrtav link]}, Slobodan Jovanović, Digitalna Narodna biblioteka Srbije.
• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)