1875

Ovo je članak o godini 1875.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1840-e  1850-e  1860-e  – 1870-e –  1880-e  1890-e  1900-e
Godine:	1872 1873 1874 – 1875 – 1876 1877 1878

1875. po kalendarima

Gregorijanski	1875. (MDCCCLXXV)
Ab urbe condita	2628.
Islamski	1291–1292.
Iranski	1253–1254.
Hebrejski	5635–5636.
Bizantski	7383–7384.
Koptski	1591–1592.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1930–1931.
• Shaka Samvat	1797–1798.
• Kali Yuga	4976–4977.
Kineski
• Kontinualno	4511–4512.
• 60 godina	Yin Drvo Svinja (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11875.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1875 (MDCCCLXXV) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u srijedu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

• 5. 1. - Posle 13 godina gradnje otvorena pariska zgrada opere Palais Garnier.
• 12. 1. - Četvorogodišnji Guangxu ("Slavno Nasledstvo") postaje qingovski car Kine (do 1908), umesto njega vlada njegova tetka Cixi.
• 13. 1. (1. 1. po j.k.) - Prvi broj beogradskog časopisa "Otadžbina", urednika Vladana Đorđevića. Na naslovnoj strani je istoimena pesma Đure Jakšića.
• 14. 1. - Zakonom u Hrvatskoj zajamčena sloboda sastajanja, sloboda tiska i druge demokratske slobode.
• 14. 1. - Burbonska restauracija u Španiji: Alfonso XII stiže u Španiju, čime je monarhija obnovljena (Alfonso vlada do 1885, predsednik vlade je uglavnom Antonio Cánovas del Castillo). U zemlji traje Treći karlistički rat, pobuna pristalica "Carlosa VII".
• 17. 1. - U Istambulu otvoren Tünel, podzemna žičara dužine 573 m, prva podzemna železnica u kontinentalnoj Evropi.
• 29. 1. - Sednica austrijskog visokog generaliteta pod carevim predsedavanjem - dobiti Bosnu i Hercegovinu posrednim putem, podsticanjem lokalnog nezadovoljstva^[1].
• januar, krajem - U Srbiji nastavljena skupštinska zasedanja, odmah dolazi do sukoba sa predsednikom vlade Čumićem, koji ubrzo podnosi ostavku; pred skupštinom su bila dva predloga za promenu ustava, Garašaninov konzervativni i liberalni grupe poslanika^[2].

• 3. 2. (22. 1. po j.k.) - Srpski predsednik vlade Aćim Čumić daje ostavku nakon povlačenja Kaljevića i Piroćanca iz vlade, nasleđuje ga Danilo Stefanović ("čiča-Danilo") na čelu činovničke vlade.
• 3. 2. - Karlistički rat: karlisti iznenadili vladine snage kod Lácara u Baskiji, zamalo zarobljen novoustoličeni kralj Alfonso XII.
• 5. 2. - Papska enciklika Quod nunquam protiv anticrkvenih zakona u Pruskoj.
• 6. 2. - Kulturkampf: novi zakon propisuje građanski brak i omogućava razvod u celom Nemačkom rajhu.
• 8. 2. - Iz Pule otkriven asteroid 183 Istria (astronom Johann Palisa).
• 14. 2. - U Hrvatskom saboru izglasan novi izborni zakon - precizniji izborni kotari i birališta, ostaju visok cenzus, izbornici i birači, kao i virilni članovi^[3].
• 24. 2. - Britanski parobrod SS Gothenburg potonuo u ciklonu na Velikom koraljnom grebenu, između 98 i 112 mrtvih.
• 24 - 25. 2. - Zakoni o Senatu i o javnim vlastima čine, sa Zakonom o odnosima javnih vlasti iz sledećeg jula, Francuske ustavne zakone kojima je Treća Francuska Republika konačno dobila svoj oblik, pet godina nakon proglašenja.
• 25. 2. - Kriza Prednje palate u Sijamu okončana pobedom reformističkog kralja Chulalongkorna i porazom konzervativnog vicekralja Wichaichana.
• 25. 2. - Većina Yavapai i Tonto Apača poterana u rezervat u Arizoni.

• 1. 3. - Kálmán Tisza osnovao u Ugarskoj Liberalnu partiju, spajanjem Deákove partije i Lijevog centra.
• 1. 3. - Rekonstrukcija u SAD: potpisan Zakon o građanskim pravima kojim je zabranjena diskriminacija u javnim objektima, transportu i porotama (poslednji takav zakon do 1957.).
• 3. 3. - Praizvedba Bizetove opere Carmen u Parizu - prve reakcije su uglavnom negativne, sve do prerane autorove smrti tri meseca kasnije.
• 3. 3. - U Montrealu odigrana prva zabeležena hokejaška utakmica u dvorani.
• 10. 3. (26. 2. po j.k.) - U Trstu umro Svetozar Marković.
• 14. 3. - Zakon o bankarskoj reformi u Nemačkoj, osnovana Reichsbank.
• 15. 3. - Njujorški nadbiskup John McCloskey proizveden u kardinala - prvi neevropljanin.
• mart - Ofanziva španske vlade u Kataloniji, zauzimaju Olot, sedište karlističke vlade.
• 25. 3. (13. 3. po j.k.) - Knez Milan raspustio skupštinu, izbori raspisani za 15. avgust - politička kriza^[4]. Prvi pokušaj parlamentarne opstrukcije u Srbiji i prvi put raspuštena skupština.^[5]

• 4. 4. - Praizvedba Smetanine simfonijske poeme "Vltava", dela ciklusa "Moja domovina".
• 6. 4. - Mađarizacija: ugarske vlasti ukinule Maticu slovačku i konfiskovale joj imovinu.
• 8. 4. - Kriza Krieg-in-Sicht: novine bliske nemačkoj vladi počinju objavljivanje članaka u kojima se Francuskoj preti preventivnim ratom ako nastavi naoružavanje.
• 10. 4. - Car i kralj Franjo Josip stigao u Zadar, glavni grad Dalmacije.
• 13. 4. - Miletić i Polit se protive povećanju sredstava za mađarsko Narodno pozorište u Budimpešti, s obzirom na ograničavanje i ukidanje nemađarskih institucija - m.u.p. Kalman Tisa odgovara da "mađarska država ima... dovoljno snage da smrvi svoje neprijatelje"^[6].
• 15. 4. - Joseph Crocé-Spinelli i Théodore Sivel se ugušili prilikom uspona balonom na 7.300 m, Gaston Tissandier preživeo ali izgubio sluh.
• 19. 4. - Britansko-portugalski spor o zalivu Maputo u južnom Mozambiku: francuski predsednik Mac Mahon arbitrira u korist Portugala.
• 22. 4. - U Pruskoj donesen "zakon hlebne košare" kojim se oduzimaju državne subvencije katoličkoj crkvi, kako bi ova priznala državne zakone.
• 24. 4. - Car Franjo Josip u Imotskom, pozdravlja ga kustos hercegovačkih franjevaca Paškal Buconjić i naglašava habzburško pravo na Bosnu i Hercegovinu^[7] - carev put po Dalmaciji je indikacija austrougarskih pretenzija^[1].
• 25. 4. - Umro Dalaj Lama XII (Trinley Gyatso), sledeći lama, Thubten Gyatso, pronađen 1878.

• maj - Franja Josif posetio i Boku Kotorsku.
• 4. 5. - Mađarizacija: narodnosna udruženja mogu biti osnovana samo kao literarna i prosvetiteljsko-kulturna, bez oznake nacionalne pripadnosti u nazivu^[6].
• 3 - 5. 5. - Predsednički izbori u Ekvadoru, Gabriel García Moreno dobija treći mandat sa 99,1% glasova, inauguracija zakazana za 30. avgust.
• 7. 5. - Potpisan Sanktpeterburški ugovor: Japan se odriče Sahalina u zamenu za sve Kurile.
• 7. 5. - Nemački brod SS Schiller se nasukao na Otocima Scilly, 335 mrtvih.
• 8. 5. - Harilaos Trikupis postaje novi premijer Grčke, jedna od prvih mera je obavezivanje kralja da za premijera imenuje lidera partije s najviše glasova u parlamentu.
• 11. 5. - Dovršena likvidacija unijatske dijeceze u Chełmu, u ruskom delu Poljske (→ pl).
• 17. 5. - Održana prva konjička trka Kentucky Derby.
• 18. 5. - Razoran zemljotres na granici Kolumbije i Venecuele, uništena Cúcuta.
• 20. 5. - U Parizu potpisana Metarska konvencija, osnovane tri organizacije za mere i tegove (Generalna konferencija težina i mera, Međunarodni komitet za težine i mere i Međunarodni biro za težine i mere), danas Međunarodni dan metrologije.
• 27. 5. - Gothski program. Opšte nemačko radničko udruženje i Socijaldemokratska radnička partija se ujedinili u Socijalističku radničku partiju Nemačke (od 1890. Socijaldemokratska partija Njemačke).
• 31. 5. - U Pruskoj donesen tzv. Klaustarski zakon - ukinuti svi verski redovi koji se ne bave lečenjem.

• jun - U Negotinskoj krajini izbila manja seljačka pobuna - prva buna radikala, zbog nezakonitog hapšenja narodnog vođe Adama Bogosavljevića^[4].
• jun - Sastanak srpskih prvaka Narodne stranke u Iloku - zaključeno da Srbi formiraju posebnu stranku levog centra (odustalo se pod Miletićevim uticajem), insistira se na srpskom imenu jezika i službenoj upotrebi ćirilice (reakcija na prošlogodišnji zakon o školama u Hrvatskoj)^[8].
• 16. 6. - Postavljen kamen-temeljac Bazilike Sacré-Cœur de Montmartre u Parizu (gradnja do 1914, posvećena 1919.).
• 19. 6. - "Gabelski ustanak" na čelu sa don Ivanom Musićem, okršaj između katolika i muslimana kod Dračeva, tri dana kasnije fra Stipan Naletelić se obraća za pomoć austrijskom namesniku u Zadru^[1].
• sredina godine - Porta konačno dala pristanak da Srbija i Rumunija mogu zaključivati samostalne trgovinske ugovore sa inostranstvom, nakon pritiska velikih sila^[9].

• 1. 7. - Stupanjem na snagu Bernskog ugovora, nastaje Generalna poštanska unija, među 20 članica je i Srbija.
• 1. 7. - 18. 8. - Izbori u Ugarskoj, nova Liberalna partija dobija 333 od 413 mandata.
• 5. 7. (23. 6. po j.k.) - Napad hajduka Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, ubio sedam kiridžija - početak Bosansko-hercegovačkog ustanka i Velike istočne krize (1875–78).
• 7. 7. (25. 6. po j.k.) - U Kifinom selu odlučeno da se ustanak proširi na ostatak Hercegovine^[1].
• 7. 7. - Ofanziva španske vlade u Baskiji, karlističke snage ubedljivo poražene kod Treviña, nakon čega pada Vitoria; karlisti odgovaraju taktikom spržene zemlje.
• 9. 7. (27. 6. po j.k.) - Nevesinjska puška: kod Krekova je došlo do prve prave borbe^[1]. Ustanak izbija na brdu Grebenac, selo Krekovi kod Nevesinja, u približno isto vreme sukob hajduka sa turskim karavanom na obližnjoj Ćetnoj poljani^[10].
• jul? - Ustanici razorili tursku tvrđavu Sutorina.
• jul - U Beogradu osnovan Glavni odbor za pomaganje ustanka na čelu sa Đokom Vlajkovićem (slični odbori su i na Cetinju i u Austrougarskoj, blizu granice)^[10], srpska vlada pomaže dobrovoljcima kako bi ih što pre udaljila iz prestonice (knez Milan je u Beču do polovine avgusta)^[11].
• jul - Ustanak izbija mestimično u Vasojevićima^[10], takođe je zahvatio Potarje i Zatarje (u Zatarju slomljen krajem godine)^[12].
• 20. 7. - U Žiroviću kod Livna ubijen franjevac Lovro Karaula.
• 27. 7. - Štrajk na gradilištu železničkog tunela Gotthard, švajcarska vojska puca, ginu četvorica.

• 3. 8. - Osnovan Crveni krst Crne Gore.
• 3. 8. - U Bavarskoj osnovana centralna banka (Bayerische Notenbank, do 1934.).
• 3 - 4. 8. - Izbori za hrvatski sabor: pobeda vladajuće Narodne stranke (15 srpskih poslanika, osam narodnjaka)^[13].
• 6. 8. (25. 7. po j.k.) - Knez Milan Obrenović se verio sa Natalijom Petrovom Keško.
• 6. 8. - Ubijen ekvadorski predsednik Gabriel García Moreno. Umesto da leži na odru, njegovo telo je bilo posednuto u stolicu, sa počasnom stražom pozadi^[14].
• 7. 8. (26. 7. po j.k.) - Tajni sastanak knjaza Nikole sa hercegovačkim vođama na Cetinju: izjavljuje da će Crna Gora ući u rat ako ustanak ne bi imao uspeha (ranije je pokušavao da zadrži ustanak)^[1].
• 13. 8. (1. 8. po j.k.) - Ustanak u Pivi: presretnuti Turci u Dolinama u Seljkovcu, zapaljen čardak u Boričju i kula Lješovića u Pišču^[15].
• 15. 8. (3. 8. po j.k.) - Skupštinski izbori u Srbiji: liberalna većina uprkos pritisku na glasače.
• avgust - Ustanici Peka Pavlovića i Bogdana Zimonjića razorili utvrdu Krstac, čime je ugrožena turska komunikacija kroz klanac Dugu prema Nikšiću^[16].
• avgust - Treći karlistički rat: španska vlada zauzima Seo de Urgel nakon opsade, borbe u Kataloniji traju do novembra.
• avgust - Hristo Botev dolazi na čelo Bugarskog revolucionarnog centralnog komiteta umesto Ljubena Karavelova; odlučeno da se što pre podigne ustanak.
• 15/16. 8. - Izbija ustanak i u Bosanskoj krajini, pobunili se težaci između Dubice i Kostajnice, prvi napad na Kulu u selu Dvorištu; glavni vođa Ostoja Kormanoš, kasnije dolaze Petar Popović Pecija i Golub Babić^[1].
• 16. 8. (4. 8. po j.k.) - Ustanak i u Vasojevićima, prva borba na Seocima, u isto vreme se digli i Kuči^[1].
• 16. 8. - Nakon 37 godina gradnje, u Teutoburškoj šumi otkriven Hermannsdenkmal, spomenik Arminiju.
• 1. 7. - 18. 8. - Izbori za ugarski sabor - ubedljiva pobeda vladajućih liberala; poraz srpskih liberala, Svetozar Miletić izgubio mesto u Bašaidu u korist vladinog kandidata, ali Laza Kostić mu prepustio mandat iz Titela^[17].
• 18. 8. (Preobraženje) - Izbija ustanak u Bosanskoj krajini - Knešpolje u Kozari^[10].
• 21. 8. - Milutin Garašanin i Ante Orešković kod biskupa Štrosmajera: nude Hrvatskoj "tursku Hrvatsku" ako se uključe u borbu - Mađari su protiv, car kaže banu da mora ostati neutralan^[7].
• 25. 8. - Matthew Webb je prvi čovjek koji je bez tehničke podrške preplivao La Manche.
• 31. 8. (19. 8. po j.k.) - Svetoandrejski liberal Stevča Mihailović je novi predsednik ministarskog saveta u Srbiji, Jovan Ristić dobio inostrane poslove - vlada je prozvana "akciono ministarstvo"; nastavlja se organizovanje i slanje dobrovoljaca u Bosnu ali diskretnije^[18].
• avgust-septembar? - Dve formacije dobrovoljaca ulaze u istočnu Bosnu: jedna je (Žarko Lješević) spalila Kratovo i napala Priboj, u septembru razbijeni kod Nove Varoši; druga (Jovan Panić, Risto Jeić) razbijena kod manastira Tavne (koji su Turci zapalili) pa se sklonila na Majevicu.^[19]

• 7. 9. - Etiopsko-egipatski rat: egipatska invazija, Bitka kod Agurdata je etiopska pobeda.
• 9. 9. - U Kragujevcu se sastala srpska skupština - usvojene "tajne odluke": pomaganje ustanka i ratne pripreme na osnovu inostranog zajma - strana diplomatija uznemirena^[20].
• 10. 9. (29. 9. po j.k.) - Bitka kod Gašnice na Savi, Turci razbili bosanske ustanike, poginuli Pecija i Kormanoš^[1]; ustanici su pokušali da sa lađa prenesu 1.500 pušaka dobijenih od srpske vlade^[16].
• septembar? - U prijepoljskom kraju izbila Babinska buna.
• 20. 9. - Incident Ganghwa: razmenjena paljba između korejskog ostrva Ganghwado i japanskog broda, Japanci se nakratko iskrcali.
• 28. 9. - Pokušaj Starozagorskog ustanka u osmanskoj Bugarskoj, odmah suzbijen.
• jesen - Petar Karađorđević ratuje pod imenom Petar Mrkonjić u Bosni, ometaju ga srpska i austrijska vlada, zbog čega su i ostale ustaničke vođe na distanci^[1].
• jesen - Otvorene Srpska viša devojačka škola u Somboru i Srpska učiteljska konfesionalna škola u Gornjem Karlovcu.

• 4. 10. (22. 9. po j.k.) - Knez Milan se obratio direktno skupštini i poslanicima, odvraćajući ih od rata sa Turskom, oborio je vladu, podržan od strane diplomatije.
• 6. 10. - Osmansko Carstvo proglasilo delimično bankrotstvo (isplata 50% obaveza), finansije će doći pod međunarodnu kontrolu; sindikat posednika obveznica preuzima prihode od carina, poreza na duvan, so, stoku, i tribut od Egipta^[21].
• 6. 10. - Premijera Šekspirovog "Kralja Lira" u Beogradu.
• 8. 10. (26. 9. po j.k.) - Liberal Ljubomir Kaljević je novi predsednik srpske vlade koja okuplja mlade liberale i konzervativce - glavna pažnja na unutrašnju politiku, relaksirana policijska stega^[22].
• 11. 10. - Egipćani zauzimaju Emirat Harar, istočno od Etiopije, istog meseca su zauzeli region Hamasien u današnjoj Eritreji.
• 17. 10. (5. 10. po j.k.) - U Beogradu se venčali srpski knez Milan i Natalija Keško, iz moldavske bojarske porodice.

• 20. 10. (8. 10. po j.k.) - Izmenjen srpski Zakon o opštinama - značajna samouprava i autonomija^[23].
• 20. 10. - Kálmán Tisza je novi predsednik ugarske vlade (do 1890)
• 25. 10. - U Bostonu prvi put izveden Koncert za klavir i orkestar br. 1 Čajkovskog.
• 28. 10. (16. 10. po j.k.) - Srpska skupština odobrila zajam od 24 miliona dinara, "na strani ili u zemlji" - kasnije i neuspešan "Dobrovoljni patriotski zajam".
• 30. 10. - Tripko Džaković poginuo braneći prelaz preko Tare.
• 30. 10.? - Helena Blavatsky i dr. osnovali u Njujorku Teozofsko društvo.

• 2. 11. - Ubijen James W. W. Birch, britanski rezident u malajskoj državi Perak.
• 4. 11. - Američki parobrod SS Pacific se sudario kod rta Flattery, država Washington, sa SS Orpheusom, oko 273 poginulih.
• 11 - 12. 11. (30 - 31. 10. po. j.k) - Bitka na Muratovici kod Plužina je najveća ustanička pobeda, poginuo Vule Adžić.
• 11. 11. - U Buenos Airesu otvoren Parque Tres de Febrero, park od oko 400 hektara.
• novembar - Filip Hristić iz Srbije na Cetinju, knjaz Nikola ne želi da se obavezuje prema Srbiji^[24].
• novembar - Vlada SAD naređuje bandama Sijuksa da se vrate u rezervat u južnoj Dakoti (progon neposlušnih će naredne godine dovesti do Bitke kod Little Bighorna). U Crnim Brdima je zlatna groznica.
• 16. 11. - Bitka kod Gundata: u Etiopiji uništena egipatska invaziona armija.
• 25. 11. - Ismail Paša Egipatski prodao V. Britaniji svoj udeo u Kompaniji Sueckog kanala, premijer Benjamin Disraeli je sproveo dogovor ne tražeći sankciju parlamenta.

• 11. 12. - Alexander Keith, Jr. postavio tempiranu bombu u brod Mosel u nemačkoj luci Bremerhaven - prerano je eksplodirala, poginulo je 83 ljudi.
• 12. 12. - Sultan izdaje iradu kojom obećava reforme u carevini^[1].
• 16 - 17. 12. (4 - 5. 12. po j.k.) - Skupština u Jamnici, za vođu bosanskog ustanka izabran Slovenac Miroslav Hubmajer^[1].
• 18. 12. - Blackburn Rovers F.C. odigrao prvu utakmicu.
• 27. 12. (15. 12. po j.k.) - Izmenjen srpski Zakon o štampi - ukinut čl. 6 koji je omogućavao preventivnu policijsku cenzuru.
• 30. 12. - Andrássyjeva nota: kako bi se sprečio opšti požar u Turskoj, potrebno je da sile zajednički pritisnu Portu kako bi ispunila obećanja, dat nacrt potrebnih reformi.

• Nikola Tesla se upisao na Joanneum, univerzitet u Gracu.
• Josif Pančić otkrio novu vrstu omorike (opisana 1877.).
• Ignjatovićev roman "Vasa Rešpekt".
• Početak pojačane albanizacije Kosova^[25].
• Mladi Arthur Evans posetio Bosnu i Hercegovinu.
• Katarina Milovuk osnovala Žensko društvo u Beogradu.
• Osnovana Bombay Stock Exchange, prva berza u Aziji.
• Nauka i tehnika
  • Alexander Graham Bell radi sa asistentom Thomasom A. Watsonom na prenosu zvuka žicom.
  • Paul-Émile Lecoq de Boisbaudran otkrio galijum.
  • Otkriven elektrooptički Kerrov efekat.
  • Richard Caton otkrio električnu aktivnost u životinjskim mozgovima.
  • Oscar Hertwig opazio oplođavanje jajne ćelije spermatozoidom kod ježinca.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1875.

• 9. 1. - Gertrude Vanderbilt Whitney, umetnica, mecena († 1942)
• 14. 1. - Albert Schweitzer, alzaško-njemački liječnik, protestantski teolog, filozof i glazbenik († 1965.)
• 18. 1. - Aleksej Abrikosov, sovjetski patolog († 1955)
• 22. 1. - D.W. Griffith, američki filmski režiser († 1948.)
• 4. 2. - Đorđe Mihajlović, slikar († 1919)
• 4. 2. - Ludwig Prandtl, fizičar, inženjer († 1953)
• 21. 2. - Jeanne Calment, najstarija osoba na svetu († 1997)
• 26. 2. - Milan Neralić, mačevalac, prvi olimpijac iz Hrvatske († 1918)
• 4. 3. - Mihály Károlyi, mađarski političar († 1955)
• 7. 3. - Maurice Ravel, francuski skladatelj († 1937.)
• 2. 4. - Dragutin Vladisavljević, srpski lekar, pisac, prevodilac († 1938)
• 2. 4. - Walter Chrysler, pionir auto-industrije († 1940)
• 6. 4. - Branislav Petronijević, srpski filozof, paleontolog, akademik († 1954)
• 8. 4. - Albert I, kralj Belgijanaca († 1934)
• 18. 4. - Syngman Rhee, predsednik Južne Koreje († 1965)
• 20. 4. - Vladimir Vidrić, hrvatski književnik († 1909.)
• 27. 4. - Maurice de Broglie, fizičar († 1960)
• 27. 4. - Milan Vapa, srpski industrijalac († 1939)
• 30. 4. - Vladimir Vidrić, pjesnik († 1909)
• 24. 5. - Teodor Taranovski, teoretičar prava u Srbiji († 1936)
• 29. 5. - Svetozar Ćorović, književnik i poblicista († 1919)
• 30. 5. - Giovanni Gentile, "filozof fašizma" († 1944)
• 6. 6. - Thomas Mann, njemački književnik, nobelovac († 1955.)
• 28. 6. - Henri Lebesgue, matematičar († 1941)

• 2. 7. - Fritz Ullmann, hemičar († 1939)
• 8. 7. - Archibald Reiss, švajcarski kriminolog, prijatelj Srbije († 1929)
• 11. 7. - Fran Binički, hrvatski svećenik, pisac († 1945.)
• 26. 7. - Carl Gustav Jung, švicarski psiholog i psihijatar († 1961.)
• 26. 7. - Antonio Machado, pesnik († 1939)
• 23. 8. - William Eccles, fizičar, pionir radio komunikacije († 1966)
• 1. 9. - Edgar Rice Burroughs, pisac († 1950)
• 3. 9. - Ferdinand Porsche, inženjer, osnivač kompanije († 1951)
• 12. 9. - Dragutin Domjanić, hrvatski pjesnik († 1933.)
• 20. 9. - Matthias Erzberger, nemački političar († 1921)
• 12. 10. - Aleister Crowley, okultista, umetnik († 1947)
• 23. 10. - Gilbert N. Lewis, fizikohemičar († 1946)
• 26. 10. - Svetozar Pribićević, političar († 1936)
• 31. 10. - Vallabhbhai Patel, indijski političar († 1950)
• 9. 11. - Rudolf von Sebottendorf, okultista, osnivač Društva Thule († 1945?)
• 19. 11. - Hiram Bingham, američki istraživač i političar († 1956)
• 19. 11. - Mihail Kalinjin, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR († 1946)
• 20. 11. - Friedrich Werner von der Schulenburg, nemački diplomata († 1944)
• 23. 11. - Anatolij Lunačarski, narodni komesar za obrazovanje u SSSR († 1933)
• 4. 12. - Rainer Maria Rilke, austrijski pjesnik († 1926)
• 12. 12. - Gerd von Rundstedt, nemački feldmaršal († 1953)
• 19. 12. - Mileva Marić, matematičar i fizičar, supruga A.Ajnštajna († 1948)
• 29. 12. - Pablo Casals, španjolski violočelist, dirigent i skladatelj († 1973.)

• Gedeon Dunđerski, vojvođanski zemljoposednik († 1939)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1875.

• 3. 1. - Pierre Larousse, enciklopedista (* 1817)
• 12. 1. - Tongzhi, kineski car (* 1856)
• 11. 2. - Karl Friedrich von Savigny, pruski diplomata (* 1814)
• 13. 2. - Marija Adelshajm-Popović, slovačko-srpska glumica (* 1822)
• 19. 2. - Kosta Trifković, književnik (* 1843)
• 22. 2. - Camille Corot, francuski slikar (* 1796.)
• 22. 2. - Charles Lyell, geolog (* 1797)
• 5. 3. - Franjo Haller, bivši hrvatski ban (* 1796)
• 10. 3. - Svetozar Marković, začetnik socijalističkog pokreta u Srbiji (* 1846)
• 12. 3. - Dragojla Jarnević, hrvatska književnica (* 1812)
• 4. 4. - Karl Mauch, istraživač Afrike (* 1837)
• 25. 4. - Dalaj Lama XII (* 1857)
• 30. 4. - Jean-Frédéric Waldeck, istraživač, umetnik, antikvar (* 1766?)
• 17. 5. - John C. Breckinridge, potpredsednik SAD, general Konfederacije (* 1821)
• 31. 5. - Eliphas Levi, mađioničar, pisac o okultnom (* 1810)
• 3. 6. - Georges Bizet, kompozitor (* 1838)
• 10. 6. - Jovan Grčić Milenko, srpski pisac (* 1846)
• 29. 6. - Ferdinand I, bivši car Austrije, kralj Ugarske i Hrvatske itd. (* 1793)

• 20. 7. - Lovro Karaula, bosanski franjevac (* 1800)
• 23. 7. - Isaac Singer, pronalazač (* 1811)
• 29. 7. - Paschal Beverly Randolph, okultista (* 1825)
• 30. 7. - George Pickett, general Konfederacije (* 1825)
• 31. 7. - Andrew Johnson, bivši predsednik SAD (* 1808)
• 4. 8. - Hans Christian Andersen, književnik (* 1805)
• 6. 8. - Gabriel García Moreno, predsednik Ekvadora (* 1821)
• 10. 9. - Petar Popović Pecija, hajdučki harambaša i vođa ustanika bosanske Krajine (* 1826)
• 19. 10. - Charles Wheatstone, fizičar, pronalazač (* 1802)
• 29. 10. - John Gardner Wilkinson, egiptolog, putopisac (* 1797)
• 30. 10. - Tripko Džaković, crnogorski vojvoda (* 1838)
• 11. 11. - Vule Adžić, bh. ustanik (* 1829)
• 16. 11. - Werner Munzinger, švajcarski avanturista u egipatskoj službi (* 1832)
• 22. 11. - Henry Wilson, potpredsednik SAD (* 1812)
• 20. 12. - Vjekoslav Babukić, lingvist, hrvatski preporoditelj (* 1812)

• Ignjat Bajloni, češko-srpski preduzetnik (* 1811)

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)

• Bejzbol 1875