1722

**1722. по календарима**
Грегоријански	1722. (MDCCXXII)
Аб урбе цондита	2475.
Исламски	1134–1135.
Ирански	1100–1101.
Хебрејски	5482–5483.
Бизантски	7230–7231.
Коптски	1438–1439.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1777–1778.
• Схака Самват	1644–1645.
• Кали Yуга	4823–4824.
	Кинески
• Континуално	4358–4359.
• 60 година	Yанг Вода Тигар; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11722.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1690-е 1700-е 1710-е – 1720-е – 1730-е 1740-е 1750-е
Године:	1719 1720 1721 – 1722 – 1723 1724 1725

Ово је чланак о години 1722.

Година 1722 (MDCCXXII) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по јулијанском календару.

Кангxи, цар с најдужом владавином у кинеској хисторији.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

9. 1. - Размена принцеза на Острву фазана: француска Лоуисе-Éлисабетх (12), која се 20-тог удаје за шпанског престолонаследника Лоуиса (влада 1724) и шпанска Мариана Вицториа (4), заручница будућег Лоуиса XV (али враћена кући 1725).

4. 2. (24. 1. по ј.к.) - Реформе Петра Великог: указом успостављена Табела рангова - 14 класа војне, цивилне и дворске службе.
10. 2. - Пират Бартхоломеw Робертс страдао у окршају са британском морнарицом код обале дан. Габона.

8. 3. - Битка код Гулнабада у којој афганистански Паштуни под водством Махмуда Хотакија наносе одлучујући пораз снагама перзијских Сафавида - слиједи Опсада Исфахана (до октобра).
26. 3. - Камен-темељац за Краљевску пруску фабрику пушака у Потсдаму (од 1850. у Спандау, крај 1919).

Април/Травањ – Јун/Липањ

5. 4. - Низоземски истраживач Јакоб Роггевеен постаје први Европљанин који ће открити Ускршњи Оток, затим картира још неколико пацифичких отока (сљедећи посјетитељи У. о. су Шпањолци 1770).
11. 4. - Дукал Млетачког сената против далматинског епископа Стефана Љубибратића - одлази у аустријску Лику. С изузетком Симеона Кончаревића (1751-53), у Далмацији неће бити православног епископа до 1810.
25. 4. - Папа Иноцент XIII. прогласио светог Изидора Севиљског за црквеног научитеља.
пролеће - Секретар митрополита Мојсија донео из Русије 70 граматика Мелетија Смотрицког, 10 примерака Поликарповљевог тројезичног речника и 400 примерака буквара (митрополит је молио цара Петра за књиге и учитеље, аустријске власти ће 1727. забранити уношење књига из Русије).^[1]
9. 5. - Завршени избори у V. Британији: Виговци појачали већину, мада им је популарност опала. Двопартијски систем је обновљен у Британији тек 1780-их. Овог прољећа је планирана побуна јакобита, → Аттербурyјева урота.
22. 5. - Пивара Панчево почиње с радом, најстарија у овом делу Европе (отишла у стечај 2008).
26. 5. - Ла Ноувелле-Орлéанс постаје главни град Француске Лујзијане, уместо Билоxија (већ у септембру га погађа ураган). Друге активности Француза у Северној Америци: Јеан-Баптисте Бéнард де ла Харпе пронашао "Малу стијену" на ријеци Аркансас, данашњи Литтле Роцк. Други рат између Француза и Натцхеза у дан. држави Мисисипи.
27. 5. (16. 5. по ј.к.) - Основан Малоруски колегиј уместо "приказа" и уместо хетмана (Иван Скоропадски умире у јулу) - Украјина практично губи административну аутономију.
28. 5. - Марсејска куга: пошто се болест поново јавила у априлу, већници се заклињу да ће слушати мису у једном самостану и прилагати свећу од четири фунте (поштовано до Револуције и од 1877).

1. 6. - Бечка дијецеза постаје архидијецеза, на столици је Сигисмунд вон Коллонитз (до 1751). Цар Карло VI је 9-ог добио од папе инвеституру за Напуљско краљевство.
2. 6. (22. 5. по ј.к.) - Одговарајући на молбу митрополита Мојсија, Петар Велики наређује да се "српским црквама пошље одејања и књига и да се за наставнике упуте међу Србе два кијевска васпитаника" (Максим Суворов стигао 1726)^[2]. Ове године је исплаћена и сума за Цетињски манастир, а следећи пут тек 1743.^[3]
13. 6. - Роггевеен код Самое.
15. 6. - Версајски дворац поново постаје седиште француске владе, јер се Парижани понашају превише слободно.
16. 6. - Умро Марц'Антонио Зондадари, велики мајстор Малтешког реда, наследиће га Антóнио Маноел де Вилхена (до 1736).
16. 6. - Умро Јохн Цхурцхилл, 1. војвода од Марлбороугха, удова војвоткиња довршава палачу Бленхеим.
20. 6. - Угарски сабор прихваћа Прагматичку санкцију о насљеђивању хабсбуршког пријестоља у женској лози (Хрватска прагматичка санкција је донесена још 1712).

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

18. 7. - Први руско-перзијски рат: руски цар Петар Велики, уплашен могућношћу да Османско Царство искористи сафавидски колапс и прошири своју територију на исток, објављује рат Перзији како би освојио подручја око Каспијског језера.
25. 7. - I формално почиње тзв. Думмеров рат између новоенглеских колонија и конфедерације Wабанаки, помогнуте Французима (до 1725).

12. 8. - Умро млетачки дужд Гиованни II Цорнер, за новог ће бити изабран Алвисе III Моцениго (до 1732).

3. 9. (23. 8. по ј.к.) - Кан Дербента, "врата Персије", понудио кључеве града Петру Великом - кампања се ипак не може наставити ове године због губитка залиха. У ово време је и грузински владар Вахтанг VI напредовао до Ганџе на истоку Азербејџана, али се и он убрзо вратио.
9. 9. - Саадат Али Кхан I је именован за могулског гувернера Оудха у северној Индији: Држава Оудх ће постојати 1732-1856.
септембар - Устанак у централној Славонији: поданици грофа Цараффе се окупили и створили "божију војску" - у Славонији су тешке социјално-економске и верске прилике, има доста бандитизма.^[4]
19. 9. (8. 9. по ј.к.) - Црквено-народни сабор у Петроварадинском шанцу: одлучено да Срби из старих и нових хабсбуршких поседа имају једног архиепископа. Београдски Мојсије изабран за коадјутора оболелог карловачког Викентија - али двор се противи уједињењу митрополија.^[5]^[6]
22. 9. - Куга у Марсеју је престала, али је у Авињону наређен последњи карантин - болест и овде пролази до краја године.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

5. 10. - Баварски насљедник Карло се жени аустријском надвојвоткињом Маријом Амалијом - мада је обећао да ће поштовати Прагматичку санкцију, биће свети римски цар 1742-45.
23. 10. - Опсада Исфахана: сафавидски шах Султан Хусеин се предаје и абдицира у корист Махмуда Хотака, који два дана касније улази у град - шах до 1725. (→ Хотакијска Монархија).
25. 10. - Крунидба Лоуиса XV у Реимсу, али још увијек је премлад да сам влада.
новембар - Наредбом Петра Великог, у Астрахану основана Каспијска флотила.
8. 12. (27. 11. по ј.к.) - Умро архиепископ Стефан Јаворски, предсједник руског Светог правитељствујушчег синода - практички га води Феофан Прокопович.
просинац - У Аустријској Низоземској основана Остендска компанија за трговину са Истоком (укинута 1731. под британским утјецајем).
27. 12. - Умире кинески qинговски Цар Кангxи након 61 године на пријестољу. Седам дана касније насљеђује га Цар Yонзхенг ("Хармонична правда", до 1735).

Кроз годину

1722-26 - Први "Швапски влак" (Сцхwабензуг), досељавање Немаца у Банат. Гувернер гроф Мерцy је населио 46 немачких села.^[7]
1722/23 - Централизација вишег судства у Угарској: новоосновани Бански стол, као прва инстанција, подложен је вишим судским инстанцијама за Угарску.^[8]
Дворски ратни савет и Дворска комора се споразумели да се војне границе дуж Саве, Тисе, Мориша и Подунавска у Срему и Бачкој задрже у постојећем облику, али да се граничари опорезују - контрибуција је већа него у Хрватској граници.^[9]
1722-24 - Буна у околици млетачких Сплита и Задра, након што је прошле године повећана траварина на испашу.^[10]
1722-23 - На градњи нишке тврђави ради "мравињак" људи из 14 румелијских санџака. Мехмед-ага Нишлија иде ове године као елчија у Русију, где се разговара о подели Ирана^[11]
Подигнута Црква Светог Николе у Нишу (претворена у џамију 1737. и опет у цркву 1878)^[12].
Црква светих Апостола Пећке патријаршије добила нов иконостас.^[13]
Велики пожар у манастиру Хиландар.
"Удар на село Трњине" - пјесма у псеудо-Његошевом "Огледалу српском II".^[14]
Ангажирани шведски, холандски и хамбуршки мајстори да унаприједе градњу бродова у Хрватској.^[15]
Корушка обитељ Кулмер добила хрватски индигенат.
Орбиново "Краљевство Славена" преведено на руски.
Даниел Дефое: Молл Фландерс.
Јоханн Себастиан Бацх: "Добро темперирани клавир", први део (други 1742).
Wиллем 'с Гравесанде експериментално открио кинетичку енергију.
Јеан-Пхилиппе Рамеау објавио Траитé де л'хармоние рéдуите à сес принципес натурелс.
Моравска црква: мала група скривених протестаната одлази из Моравске у Горњу Лужицу, оснивају село Херрнхут.
У британску службу ушла мускета Броwн Бесс - до 1838, а код урођеника и до 1870-тих.
Основана трговачка постаја Осwего у британској колонији Неw Yорк.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1722.

24. 2. - Јохн Бургоyне, британски генерал, писац († 1792)
12. 4. - Пиетро Нардини, композитор, виолиниста († 1793)
1. 7. - Василиј Долгоруков-Кримски, руски генерал († 1782)
23. 7. - Анне-Цатхерине де Лигнивилле Хелвéтиус, домаћица салона († 1800)
27. 9. - Самуел Адамс, амерички државник († 1803)
3. 10. - Јоханн Хеинрицх Тисцхбеин, сликар († 1789)
8. 12. - Григориј Сковорода, украјински филозоф († 1794)
Петар Троило Сермаге, генерал, хрватски племић († 1771)
Паисиј Хилендарски, бугарски монах, препородитељ, светац († 1773)
ц. Ахмад Схах Дуррани, оснивач Афганистана († 1772)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1722.

10. 2. - Бартхоломеw Робертс, велшки пират (* 1682)
16. 6. - Марц'Антонио Зондадари, Велики мајстор Малтешких витезова (* 1658)
27. 6. - Јохн Цхурцхилл, 1. војвода од Марлбороугха (* 1650)
8. 12. - Елизабета Шарлота од Фалачке, орлеанска војвоткиња, списатељица (* 1652)
20. 12. - Кангxи, кинески цар (* 1654; вл. 1661-1722)
Јован Поповић Текелија, хабсбуршки официр (* ца. 1665)

Референце

↑ Историја с. н. IV-1, 133
↑ Ћоровић. Историја српског народа - Руски утицај међу Србима. растко.рс
↑ Ћоровић. Историја српског народа - Руски утицај у Црној Гори и суседству. растко.рс
↑ Историја с. н. IV-1, 171
↑ Историја с. н. IV-1, 127
↑ Ћоровић. Историја српског народа - Нови савезнички рат против Турака. растко.рс
↑ Насељавање и порекло Немаца у Војводини Архивирано 2020-10-20 на Wаyбацк Мацхине-у. ситес.гоогле.цом
↑ Хисторија н. Ј. II, 1023
↑ Историја с. н. IV-1, 164
↑ Хисторија н. Ј. II, 1233
↑ Историја с. н. IV-1, 96-7
↑ Историја с. н. IV-1, 104
↑ Историја Пећке патријаршије. растко.рс
↑ Огледало српско II. растко.рс
↑ Хисторија н. Ј. II, 1081

Литература

Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

Вањске повезнице

[1] Историја с. н. IV-1, 133

[2] Ћоровић. Историја српског народа - Руски утицај међу Србима. растко.рс

[3] Ћоровић. Историја српског народа - Руски утицај у Црној Гори и суседству. растко.рс

[4] Историја с. н. IV-1, 171

[5] Историја с. н. IV-1, 127

[6] Ћоровић. Историја српског народа - Нови савезнички рат против Турака. растко.рс

[7] Насељавање и порекло Немаца у Војводини Архивирано 2020-10-20 на Wаyбацк Мацхине-у. ситес.гоогле.цом

[8] Хисторија н. Ј. II, 1023

[9] Историја с. н. IV-1, 164

[10] Хисторија н. Ј. II, 1233

[11] Историја с. н. IV-1, 96-7

[12] Историја с. н. IV-1, 104

[13] Историја Пећке патријаршије. растко.рс

[14] Огледало српско II. растко.рс

[15] Хисторија н. Ј. II, 1081

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]