1646

**1646. по календарима**
Грегоријански	1646. (MDCXLVI)
Аб урбе цондита	2399.
Исламски	1055–1056.
Ирански	1024–1025.
Хебрејски	5406–5407.
Бизантски	7154–7155.
Коптски	1362–1363.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1701–1702.
• Схака Самват	1568–1569.
• Кали Yуга	4747–4748.
	Кинески
• Континуално	4282–4283.
• 60 година	Yанг Ватра Пас; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11646.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1610-е 1620-е 1630-е – 1640-е – 1650-е 1660-е 1670-е
Године:	1643 1644 1645 – 1646 – 1647 1648 1649

Ово је чланак о години 1646.

Година 1646 (MDCXLVI) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

20. 1. - Францесцо Да Молин изабран за млетачког дужда (до 1655).
16. 2. - Први Енглески грађански рат: битка код Торрингтона је победа парламентараца и последњи већи окршај.

Април/Травањ – Јун/Липањ

април - Након прошлогодишњих сукоба нормализовани односи Црногораца и, новоименованог, скадарског санџакбега^[1]; нови санџакбег у јулу дошао на Цетиње по харач^[2].
24. 4. - Ужгородска унија: свештеници у закарпатској Украјини се уједињују са римском црквом.
5. 5. - Енглески краљ Чарлс I се предао Шкотима.
16. 6. - Франко-шпански рат (1635-59): поморска Битка код Орбетелла је шпански успех поред Тоскане.
јун или раније - Кандијски рат: клишки санџакбег Миралем неуспешно напада Сплит, поражен код Солина а лички санџакбег Халил Дуракбеговић неуспешно напада Биоград и Надин^[3].

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

3. 7. - Босански паша путем издаје освојио Новиград, одреди пљачкају до Задра и Шибеника, разорено 30 села у Равним Котарима^[3]^[4].
српањ - Маине (Маињани) код Будве пришле Млецима^[2]^[5].
јул - Млетачки поданици Пераштани запленили брод Мата Фисковића, Дубровчанина - роба заплењена, јеврејски трговци оковани за галије^[6].
ца. август - Млечани запалили Биоград, узели Задварје^[3].
24. 8. - Ванредни провидур Паоло Каоторта стигао у Макарску и добио кључеве града^[5].
11. 9. - Рануццио II Фарнесе је нови војвода Парме и Пјаченце (до 1694).
рујан - Неколико јачих потреса у Хрватској, срушио се свод исусовачке цркве у Загребу^[7].
18. 9. - Фосколо опустошио Скрадин након што је запалио Ракитницу; у ово вријеме Макарани одбили један турски одред^[5].

22. 9. - На сабору у Пожуну Иван III. Драшковић изабран за угарског палатина (до 1648) (према хисторичару Раткају он је пети Хрват на том положају^[7]).

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

6. 10. - Qинговске операције против династије Јужни Минг на југу Кине: погубљен император Лонгwу.
11. 10. - Французи узели Дункерqуе Шпанцима (до 1652).
октобар - Патријарх Пајсије Јањевац отишао на ходочашће у Јерусалим^[8].
листопад - Турци (зворнички и лички санџакбег) одбијени од Шибеника^[4]; Турци у ово време повратили Задварје и запалили Рогозницу с много страдалих житеља; Задварчани се склонили на Хвар и Брач.
22. 10. - Угарски сабор на краљев захтјев уноси у закон Мир из Линца којим се даје слобода протестантима, који затим траже поврат 400 цркава - оштре расправе са католицима сљедећа три мјесеца^[7].
13. 11. - Кандијски рат: Ретимно на Криту се предао Хусеин-паши услед несташице и куге^[9].
децембар - На југу Кине се за ривалске владаре династије Јужни Минг прогласили Зху Yоуланг, кнез од Гуиа (император Yонгли, до 1662) и Зху Yуyуе, кнез од Танга (император Схаоwу, страдао следећег месеца од Манџураца).
децембар - Турци се повукли у Ливно на зимовање^[3].
децембар, крајем - Макарски хајдуци упали у Херцеговину и вратили се са стоком и робљем преко дубровачког Пељешца на Хвар (Дубровчани протестују)^[10].

Кроз годину

Кандијски рат:
- Турци поражени код Водица.
- Пољица пришла Венецији^[4].
- Почиње процес пресељавања морлака, хришћана из Турске, на млетачку територију у Далмацији, предводе га католички и православни свештеници^[11].
Дуготрајне кише изазвале поплаве хрватских ријека и потока; срушио се расквашени свод загребачке столне цркве, која је без крова од прошле године^[7].
Избјеглице с макарског приморја основале Сумартин на Брачу; иначе Макарска је од ове године под млетачком влашћу.
1646-47 - Маине, Побори и Грбљани на страни Млечана у Кандијском рату, уз њихову помоћ заузели Цетиње (само до 1649.)^[1].
Влашки војвода Матеи Басараб издао повељу по којој сваке године даје 1800 аспри манастиру Требиње^[12].
Други Англо-Поwхатански рат окончан поразом Поwхатана.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1646.

23. 2. - Токугаwа Тсунаyосхи, шогун († 1709)
4. 4. - Антоине Галланд, оријенталиста и археолог († 1715)
15. 4. - Кристијан V, краљ Данске и Норвешке († 1699)
16. 4. - Јулес Хардоуин Мансарт, архитекта († 1708)
20. 4. - Цхарлес Плумиер, ботаничар († 1704)
5. 6. - Елена Цорнаро Писцопиа, филозофкиња († 1684)
22. 6. - Мариа Францесца ди Савоиа-Немоурс, краљица-супружница Португала († 1683)
1. 7. - Готтфриед Леибниз, математичар, филозоф († 1716)
19. 8. - Јохн Фламстеед, астроном († 1719)
? - Антонио Цараффа, аустријски маршал († 1693)
? - Иван Скоропадски, украјински хетман († 1722)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1646.

3. 1. - Францесцо Ериззо, млетачки дужд (* 1566)
јануар - Јусуф-паша (погубљен), османски адмирал
11. 3. - Станисłаw Кониецполски, пољски командант (* 1590-94)
31. 3. - Матеј III (коптски папа)
13. 5. - Марија Ана Шпањолска, супруга цара Фердинанда III. (* 1606)
11. 9. - Одоардо I Фарнесе, војвода Парме (* 1612)
12. 10. - Франçоис де Бассомпиерре, маршал Француске (* 1579)
16. 10. - Гјергј Бардхи, бивши барски надбискуп (* 1575)
ц. 27. 10. - Wиллиам Добсон, сликар (* 1611)
? - Опцханацаноугх, индијански поглавица (* 1554)
? - Михајло Цизила, опат Св. Ђорђа код Пераста^[13]

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Црна Гора од краја XV века до 1914. године, растко.рс
↑ ^2,0 ^2,1 Хисторија н. Ј., 550
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 Историја с. н., 345
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 Хисторија н. Ј., 555
↑ ^5,0 ^5,1 ^5,2 Историја с. н., 346
↑ Историја с. н., 361
↑ ^7,0 ^7,1 ^7,2 ^7,3 Хорват, Бан Иван Драшковић II. (сиц)
↑ Др Ђоко Слијепчевић, Борба против унијаћења, светосавље.орг
↑ Тхе сиеге оф Ретхyмно Архивирано 2016-03-13 на Wаyбацк Мацхине-у, ретхyмнон.гр
↑ Историја с. н., 363
↑ Историја с. н., 347
↑ Младен Црногорчевић, Писма, растко.рс
↑ Мирослав Пантић, XVII век: Књижевност на тлу Црне Горе...: Доба барока, растко.рс

Литература

Рудолф Хорват, Бан Иван Драшковић II. (сиц) (хр Wикисоурце)
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5

[CGXV14-1] 1,0 ^1,1 Црна Гора од краја XV века до 1914. године, растко.рс

[hnjI550-2] 2,0 ^2,1 Хисторија н. Ј., 550

[isn345-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 Историја с. н., 345

[hnjI555-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 Хисторија н. Ј., 555

[isn346-5] 5,0 ^5,1 ^5,2 Историја с. н., 346

[6] Историја с. н., 361

[rhid-7] 7,0 ^7,1 ^7,2 ^7,3 Хорват, Бан Иван Драшковић II. (сиц)

[8] Др Ђоко Слијепчевић, Борба против унијаћења, светосавље.орг

[9] Тхе сиеге оф Ретхyмно Архивирано 2016-03-13 на Wаyбацк Мацхине-у, ретхyмнон.гр

[10] Историја с. н., 363

[11] Историја с. н., 347

[12] Младен Црногорчевић, Писма, растко.рс

[13] Мирослав Пантић, XVII век: Књижевност на тлу Црне Горе...: Доба барока, растко.рс

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]