Рабат

Рабат الرباط
Авенија краља Мухамеда V
Координате: 34°02′Н 6°50′W / 34.033°Н 6.833°W / 34.033; -6.833
Држава	Мароко
Регије Марока	Рабат-Салé-Кéнитра
Власт
- Градоначелник	Фатхаллах Оуалалоу
Површина
- Укупна	117 км²
Висина	11
Становништво (2004.)
- Урбано подручје	621 480 [1]
- Подручје утјецаја	1 622 860 [1]
Временска зона	УТЦ+0 (УТЦ+1)
Поштански број	10000
Службена страница Маирие де Рабат
Карта
Рабат цласс=нотпагеимаге| Рабат на карти Марока

Рабат (арапски الرباط ар-Рибат) је главни град западноафричке државе Мароко од 621 480 становника,^[1] и други по величини град у Мароку након Цасабланце.

Метрополитански Рабат, састоји се од три практички спојена града, Темаре, Рабата и Салéа који заједно имају 1 622 860 становника.^[1] Преко пута Рабата, с друге стране ријеке Боурегрег, лежи град Салé, који се административно води као посебни град, али је заправо спаваоница Рабата. Рабат је административни центар Регије Рабат-Салé-Кéнитра која има 4,818,900 ^[1] становника (процјена из 2029.)

Рабат лежи на сјеверу земље, на ушћу ријеке Боурегрег у Атлантски оцеан,^[2] удаљен 92 км од Цасабланце (југозапад) и 280 км од Тангера (сјевероисток).

Хисторија Рабата уско је повезана са сусједним ривалским градом Салé, којег су заузели Римљани и претворили га у свој град Сала Цолониа, ког су око 250. наше ере напустили и препустили локалним владарима.^[2]

Рабат је основао у 12. вијеку Абд ал-Мумин, први алмохадски калиф, као рибат (утврђену текију) за четвртину своје војске, која је требала поћи у џихад (свети рат) против Шпањолске.^[2] Он се касније одрекао намјере да освоји Шпањолску, и усредоточио своје снаге на освајања по Сјеверној Африци. Трећи алмохадски султан Јакуб ал-Мансур (око 1160. - 1199.), преселио је ту своју пријестолницу и назвао је Рибат ал-Фатх (Побједничка утврда), из тог назива изведено је име данашњег града - Рабат. Он је подигнуо велики зид унутар којег се развио хисторијски центар града - Казба Удаја и 1196. започео изградњу мунументалне џамије, која је требала бити највећа на свијету, али није успио довршити јер је у међувремену умро,^[2] од ње је до данас остао Торањ Хассан, полудовршени минарет.^[3] Од 13. вијека почела је стагнација Рабата, јер је пријестолница пренешена у Фес. Након 1609. тад уједињени градови Рабат и Салé звани Сале Јадида постали су уточиште великом броју протјераних андалузијских Маура из Шпањолске. Они су 1627. основали заједничку државицу знану као Боу Регрег, која је постала центар Берберских пирата, и опасно угрозили пловидбу уз афричку обалу и по Медитерану. Султан Исмаил Ибн Схариф покушао је 1672. високим порезима, смањити њихов профит и тако ограничити њихову активност, али је тек одлучна акција европских поморских земаља од 1768. резултирала плодом, - тако да је она готово престала пред крај 18. вијека. Пиратска држава Боу Регрег се распала 1818. а Рабат је постао поновно центар пиратства, због тог га је 1829. бомбардирала аустријска морнарица.^[3]

Од 1912. Рабат је пријестолница француске колоније Мароко, - умјесто дотадашњег Феса. По налогу француског гувернера генерала Лоуиса Хуберта Лyаутеyа почео се градити нови дио Рабата - Вилле Ноувелле у стилу француских градова, за администацију - то је и данас центар града.^[3] За Другог свјетског рата, Рабат су заузеле англо-америчке снаге у новембру 1942. Након рата америчко ратно зракопловство преузело је бившу француску авио базу Рабат - Салé, која је била изузетно значајна као одскочна даска стратегијских бомбардера Боеинг Б-47 Стратојет.

Мароко је 1956. постао независан, а Рабат је остао главни град нове Краљевине Мароко.^[3] Мароканци су затражили да Американци напусте базу Рабат - Салé, након што је она коришена за интервенцију у Либанону 1958., они су је напустили 1960. и преселили стратегијске бомбардере у Шпањолску.

Стари град Рабат, опасан зидинама, лежи уз морску обалу, унутар његових зидина, налази се Медина (хисторијски муслимански центар града) и Миллах (жидовски кварт). На сјеверу, на литици изнад ријеке Боурегрег, стоји утврда Казба Удаја из 17. вијека, с импресивним алмохадским вратима из 12. вијека, које су улаз у андалузијски врт и сусједну медресу у којој је данас Музеј умјетности Марока. Југоисточно од старог града је велик број значајних хисторијских споменика, међу којима је Торањ Хассан са темељима никад довршене џамије, преко пута се налази Маузолеј првог краља независног Марока - Мухамеда V.^[2]

Југозападно од старог града налазе се Археолошки музеј и градска врата - Баб ал-Роуах, из алмохадских времена. Модерни (француски дио Рабата - Вилле Ноувелле) дјеломично је изграђен унутар градских зидина. Краљевска палача изграђена 1950., Универзитет Мухамед V. (основан 1957.), Национална књижница и бројне зграде администрације, налазе се на јужном улазу у град.^[2]

Рабат је и град бројних амбасада и међународних организација, прошаран раскошним парковима.

Лука у Рабату, изгубила је важност због смањене пловности ушћа ријеке Боурегрег, ради велике количине муља. Данас је Рабат снажни индустријски центар, са развијеном прехрамбеном (прерада риба и воћа), текстилном и индустријом грађевинских материјала (цигле, азбест). Свјетски је познат по занатској производњи кожних украсних предмета (мароqуин), сагова и декоративне керамике.^[2]

Град је средиште жељезничког, цестовног и авионског транспорта, међународни аеродром Рабат-Салé (ИАТА код: РБА, ИЦАО код: ГММЕ) лежи 8 км сјевероисточно од центра града.^[2]

Рабат има угодну Медитеранску климу по Кöппеновој класификацији климе, са благим зимама ( просјечно 9.5 Ц° ), топлим љетима и ноћима које су увијек свјеже.^[4]

Рабат има уговоре о пријатељству са слиједећим градовима;

• Службене странице Рабата (fr)
• Рабат на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)

Рабат на Wикимедијиној остави