Уганда
Уганда је држава у источној Африци, без излаза на море. Граничи на сјеверу са Суданом, на истоку с Кенијом, на југу с Танзанијом, на југозападу с Руандом те на западу с ДР Конгом. Велики дио територија сачињава Језеро Вицториа. Име јој долази од древног краљевства Буганда које је садржавало већи дио земље у прошлости, укључујући главни град Кампалу.
Република Уганда Јамхури yа Уганда | |
|---|---|
| Гесло: "Фор Год анд Мy Цоунтрy" (енглески: "За Бога и моју земљу") | |
| Химна: ""Ох Уганда, Ланд оф Беаутy"" | |
 | |
| Главни град | Кампала |
| Највећи град | главни_град |
| Службени језици | енглески, суахили |
| Демоним(и) | Уганђани |
| Говернмент | |
| Yоwери Мусевени | |
• Премијер | Робинах Наббања |
| Независност | |
• Република | 9. октобар 1962. |
| Површина | |
• Укупно | 236,040 км2 (81..) |
| Становништво | |
• Процјена за 2007[1] | 30,900.000 (38тх.) |
• Попис из 2014 | 34,634.650 |
• Густоћа | 144 /км2 (82.1.) |
| БДП (ППП) | процјена за 2008 |
• Укупно | 36.910 мрлд. $[2] |
• Пер цапита | 1.152 $[2] |
| БДП (номинални) | процјена за 2008 |
• Укупно | 14.529 мрлд. $[2] |
• Пер цапита | 453 $[2] |
| Гини (1998) | 43 средњи |
| ХДИ (2017) | 0.516 низак (162.) |
| Валута | Угандски шилинг (УГX) |
| Временска зона | УТЦ+3 (ЕАТ) |
• Љети (ДСТ) | УТЦ+3 (нема) |
| Позивни број | +2562 |
| Веб-домена | .уг |
На териториј данашње Уганде арапски трговци робљем и европски колонизатори су дошли релативно касно, тек у 19. вијеку. Британија је над Угандом успоставила протекторат године 1894. Након стјецања независности младу државу су мучила политичка нестабилност, поготово након државног удара кога је 1966. године извео предсједник Милтон Оботе. Пет година касније њега је свргнуо Иди Амин, чија је владавина остала запамћена по геноциду, економској пропасти те катастрофалном рату против Танзаније чије су снаге на власт вратиле Оботеа. Но и његов режим је изазвао грађански рат који је коначно завршен године 1986. побједом снага на челу с Yоwеријем Мусеwенијем.
Под Мусеwенијем, који и дан-данас влада Угандом, та је афричка земља коначно стекла довољно политичке стабилности да се окрене економском развоју, а 1990-им и одређеним политичким реформама. Због тога се Уганда, поготово у успоредби с већином својих сусједа, држала успјешном државом. Но, њен је развој битно успорила катастрофална епидемија АИДС-а, а нешто касније и упетљаност у грађански рат у сусједном Конгу.
Историја
уредиНа територији данашње Уганде арапски трговци робљем и европски колонизатори су дошли релативно касно, тек у 19. веку. Британија је над Угандом успоставила протекторат године 1894. Након стицања независности младу државу су мучила политичка нестабилност, поготово након државног удара кога је 1966. године извео председник Милтон Оботе. Пет година касније њега је свргнуо Иди Амин, чија је владавина остала запамћена по геноциду, економској пропасти као и катастрофалном рату против Танзаније чије су снаге на власт вратиле Оботеа. Али и његов режим је изазвао грађански рат који је коначно завршен године 1986. победом снага на челу са Јоверијем Мусевенијем.
Под Мусевенијем, који и дан-данас влада Угандом, та афричка земља је коначно стекла довољно политичке стабилности да се окрене економском развоју, а 1990-им и одређеним политичким реформама. Због тога се Уганда, поготово у поређењу са већином својих суседа, држала успешном државом. Но, њен развој је битно успорила катастрофална епидемија СИДА-е, а нешто касније и упетљаност у грађански рат у суседном Конгу.
Географија
уредиНалази се у источној Африци. Површина је 236.035 km². има око 34 милион становника. Главни град град је Кампала а остали су; Масака, Џинча, Китгум, Мбарара, Сороти и други.
Рељеф
уредиВећином висоравни. Највиши врхови су Руевензори 5.110 m, Елгон 4.321 m и Морото 3.020 m.
Клима
уредиКлима је због надморске висине различита. У нижим деловима је екваторијална на планинама суптропска, умјерена док су неки врхови под снегом. Најважније реке су Амбертов Нил, Викторијин Нил, Кагера а језера Викторијино, Албертово, Кјога, Сорати. Просечна температура од 15-25 °Ц.
Становништво
уредиОко 65% становниства су Банту црнци међу њима су најбројнији Баганда 16%. На северу живе Нилоти 30% и Нилохамити 4%. По градовима живи 60.000 Арапа, Индијаца и Европљана. 82% становника су хришћани, католици 42% и протестанти 40%, 12% су муслимани, остали су анимисти.