1808

**1808. по календарима**
Грегоријански	1808. (MDCCCVIII)
Аб урбе цондита	2561.
Исламски	1222–1223.
Ирански	1186–1187.
Хебрејски	5568–5569.
Бизантски	7316–7317.
Коптски	1524–1525.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1863–1864.
• Схака Самват	1730–1731.
• Кали Yуга	4909–4910.
	Кинески
• Континуално	4444–4445.
• 60 година	Yанг Земља Змај; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11808.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1770-е 1780-е 1790-е – 1800-е – 1810-е 1820-е 1830-е
Године:	1805 1806 1807 – 1808 – 1809 1810 1811

1808 (MDCCCVIII) је била пријеступна година која почиње у петак у грегоријанском, односно пријеступна година која почиње у сриједу у јулијанском календару, који касни 12 дана.

1808:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Рођења • Смрти

Догађаји

Јануар/Сијечањ

1. 1. - У САД ступио на снагу Закон о забрани увоза робова - остаје домаћа трговина, као и кријумчарење.
1. 1. - Сиерра Леоне постаје британска крунска колонија.
6. 1. - Према Лауристоновом декрету из просинца, по коме је забрањено истицање заставе св. Влаха, на Орландовом ступу у Дубровнику истакнута талијанска застава^[1].
8. 1. - Аустријски цар установио Леополдов орден.

21. 1. - Француско царство: позвано је 80.000 регрута из класе 1809; градови Кехл, насупрот Стразбура, Кассел (? али то је главни град Краљевине Вестфалије ?), Wесел, на ушћу Липпе у Рајну, и Влиссинген, лука на ушћу Сцхелдта, прикључени су царству.^[2]
22. 1. - Карађорђе тражи од надвојводе Карла да му се дозволи тајни извоз оружја - Карло даје следећег месеца упутства о томе петроварадинском генералу Симбшену, с тим да Аустрија поседне Београд. Срби су у овом тренутку спремни на статус Војне границе^[3]
22. 1. - Пренос португалског двора у Бразил: флота са португалском краљевском породицом стигла у Залив Свих светих у Бразилу, сутрадан се искрцавају у Салвадор.
26. 1. - Тзв. Румова побуна: официри збацили Wиллиама Блигха, гувернера британске колоније Нови Јужни Wалес.
28. 1. - Регент Јоãо издаје декрет о отварању бразилских лука пријатељским нацијама.
31. 1. - Маршал Аугусте Мармонт декретом распустио дубровачки Сенат и Владу - крај Дубровачке Републике. Дубровник и Бока нису прикључене Далмацији (гув. Дандоло), већ имају засебног гувернера, Доменица Гарагнина (четири окружја или делегата, Цавтат, Стон, Лопуд и Котор те два котара или вицеделегата, Херцег Нови и Будва, који су крајем године прикључени Котору)^[4].

Фебруар/Вељача

2. 2. - Француска инвазија Папинске Државе, јер се папа Пио VII. није желио прикључити Континенталној блокади. Ген. де Миоллис окупирао Рим.
6. 2. - Амерички китоловац Топаз наишао на Питцаирн: једини преживели побуњеник са Боунтy-ја је Јохн Адамс.
11. 2. - Јессе Фелл у Пенсилванији доказао да се антрацит може користити за загревање куће - следећег пролећа почиње комерцијална експлоатација у САД.
фебруар - Француске трупе улазе у Шпанију.
фебруар - Проглашен законски чланак IV:1807 по коме Ријека припада Угарској краљевини, али Хрватски сабор даје засебни закључак о томе да Ријека припада Хрватској (потврђено у коловозу).^[5]
фебруар - У Аустрији забрањено штампање текстова о српском устанку, ако их не дозволе царске власти.^[6]
18. 2. - Наполеон одобрава Мармонтово укинуће Дубровачке Републике^[1].
21. 2. - Почиње Фински рат: руске снаге улазе у шведску Финску

Март/Ожујак

1. 3. - Наполеоновим декретом установљено царско племство: ранијим кнежевима и војводама додати грофови, барони и витезови.
март - Папине провинције Анцона, Мацерата, Песаро, Урбино, Фермо су прикључене Наполеоновом Италијанском краљевству.
2. 3. - Руси заузели Хелсингфорс/Хелсинки, опседају морску тврђаву Свеаборг/Суоменлинна (до маја).
8. 3. - Регент Јоãо се са краљевском породицом искрцао у Рио де Јанеиру.
13. 3. - Умро номинални дански краљ Кристијан VII, његов син регент постаје Фредерик VI (краљ Данске-Норвешке до 1814. и само Данске до 1839).
14. 3. - Данско-шведски рат (1808-1809): Данска објављује рат Шведској.
17. 3. - Наполеон доноси три декрета с намером интеграције/асимилације Јевреја у Француском царству - један од њих је запамћен као Срамни јер је ограничио њихове пословне активности и становање.
17 - 19. 3. - Арањуезка побуна против шпанског краља Карлоса IV и премијера Годоyа, у корист престолонаследника Фердинанда - краљ абдицира у синовљеву корист.
22. 3. - Битка код Зеаланда: британска поморска победа над Данцима.
23. 3. - Француска војска на челу са Муратом окупирала Мадрид.
28. 3. - Русија прогласила анексију Финске.

Април/Травањ

4. 4. - Састанак Карађорђа и ген. Симбшена под Београдом^[3].
6. 4. - Немачки досељеник у САД Јохн Јацоб Астор основао Америцан Фур Цомпанy.
април - Објављена "Обраћања немачкој нацији" филозофа Ј. Г. Фицхтеа - залаже се за национализам у културном смислу.
30. 4. - Баyоннске абдикације: бивши и садашњи шпански краљ, Карлос и Фердинанд, долазе на посреднички разговор са Наполеоном, али овај проглашава збацивање Бурбона у Шпанији и постављање свог брата Јосепха, сада краља Напуља, на престо Шпаније.
прољеће - У Боки почеле мобилизације у "Италску флоту".

Мај/Свибањ

1. 5. - Баварска добила устав: прва немачка земља са народним представништвом независним од сталешког система.
2. 5. - Мадридски устанак (Дос де Маyо): народ покушава спречити депортацију остатка краљевске породице у Француску, долази до пуцњаве на народ и побуне. Почетак Шпанског рата за независност (или Пенинсуларни рат).
3. 5. - У Мадриду су стрељане стотине ухваћених са оружјем, што Гоyа бележи на познатој слици.
4. 5. - Ген. Симбшен шаље Карађорђу позив на разговоре у Петроварадин - руски изасланик Родофиникин шаље ово писмо својој влади, која траже објашњење од Аустријанаца^[3].
6. 5. - Шведска тврђава Свеаборг се предала Русима, са великом количином материјала.
16. 5. - Битка код Алвøена: данско-норвешка поморска победа над Британцима.
25. 5. - Краљевина Етрурија (раније Велико Војводство Тоскана) прикључено Француској у виду департмана Арно, Мéдитерранéе и Омброне. Формално је прикључено и Војводство Парма, у облику департмана Таро.
30. 5. - Карађорђе одбија сусрет са надвојводом Карлом у Земуну, као и преговоре о предаји Београда и примању аустријског протектората - следе војне демонстрације с обе стране, Срби кажу да решење очекују само од Русије и Француске^[3].
мај-јун - Борбе код Сокола, разбијена једна босанска војска која је покушала деблокирати град.^[7]^[8]

Јун/Јуни/Липањ

6. 6. - Јосепх Бонапарте проглашен за краља Шпаније, као Јосé I (до 1813).
6. и 14. 6. - Битка код Ел Бруца близу Барцелоне је побједа устаника.
9. 6. - Царским патентом у Аустрији основан Ландwехр (домобранство), као допуна армији (укинут 1859, па обновљен 1869, након Нагодбе).
13. 6. - Крушчичка буна: оглашена буна против спахија у селу Крушчица код Беле Цркве, с позивањем на помоћ из Србије - распала се истог дана.
15. 6. - 13. 8. - Прва Опсада Сарагосе - француски неуспех.
28. 6. (или 1. 3.) - Аугусте Мармонт произведен у војводу од Рагузе.

Јул/Јули/Српањ

12 - 14. 7. - Велика врућина у Енглеској, забележени су смртни случајеви људи и животиња.
22. 7. - Битка код Баилéна у Андалузији: француска војска ген. Дупонта је поражена, предаје се 17.600 војника, уз 2.200 мртвих и 400 рањених - сломљен је мит о непобедивости Наполеонове армије. Французи се након овога повлаче преко Ебра.

22. 7. - Османски преврати 1807-08: пошто се Алемдар Мустафа-паша приближава Стамболу, султан Мустафа IV наређује убиство бившег султана Селима III и свог брата Махмуда - али Махмуд II је измакао убицама, тако да га Мустафа-паша проглашава за султана (до 1839), а он сам је велики везир (до новембра).
ца. 24. 7. - Рицхард Тревитхицк показује у "Парном циркусу" локомотиву Цатцх Ме Wхо Цан.
29. 7. - Битка код Éворе у Португалу: Французи ген. Лоисона разбили португалско-шпанске снаге, након чега су похарали и масакрирали град.
31. 7. - Побуна два шпанска пука у француској војсци на Зеаланду, у Данској - убијен је ађутант команданта, али побуна је сутрадан угушена.
лето - Неколико побуна против француске власти у Боки - Брајићи, Кривошије, Рисан.^[9]
лето - Сељаци одбијају одлазак на работу у Воћинском спахилуку - побуна сузбијена хапшењем вођа, који су покушавали дотурити жалбу цару, и постављањем војног одреда^[10].

Август/Аугуст/Коловоз

1. 8. - Купопродајни уговор о продаји палаче Фердинанда Кулмера у Загребу за трајан смјештај банова, сједиште судова, похрану јавних списа и краљевских књига - Бански двори, након реновација почетком сљедеће године^[11].
1. 8. - Наполеонов зет Јоацхим Мурат именован за краља Напуља (до 1815).
6. 8. - Црногорски главари одбијају оснивање француског конзулата на Цетињу, осим ако то не би дозволио руски цар - Наполеон прети да ће претворити Црну Гору у Црвену^[12]
7. 8. - Евакуација Ла Романине дивизије: део шпанских снага у Данској се побунио, касније током месеца их је превезла британска морнарица.
8. 8 - Освећење места храма Свете Петке на Доброј води у Вуковару (црква изграђена 1811).
16. 8. - Французи прекидају након три седмице Другу опсаду Гироне.
17. 8. - Битка код Ролиçе у Португалу је прва Wеллеслеyјева и британска битка у Пенинсуларном рату и успех.
19. 8. - Цар/краљ Фрањо потврђује законски чланак хрватског сабора о Ријеци - град шаље заступнике и на угарски и на хрватски сабор, јер се истовремено сматра дијелом обију земаља (до 1848, с изузетком 1809-22).
21. 8. - Битка код Вимеира: Wеллеслеy одлучујуће поразио Јунотове снаге у Португалу.
29. 8. - Велики везир покушава обновити војску Низам-I Цедид под именом Секбан-ı Цедид.
30. 8. - Контроверзна Конвенција из Синтре: француске снаге ће бити евакуисане британским бродовима из Португала.
31. 8. - Сењавинова руска флота напушта лисабонску луку након десет месеци блокаде - биће у Портсмоутху до августа 1809.

Септембар/Рујан

12. 9. (31. 8. по ј.к.) - Отворена Велика школа Ивана Југовића у Београду, настава креће следећег дана. Доситеј држи свечани говор "О дужном почитанију к наукам", међу присутнима је и млади Вук Караџић^[13].
14. 9. - Битка код Ораваиса је одлучујућа руска победа у Финској.
15. 9. - Прошпанска странка у Мексику ухапсила прокриолског вицекраља Итурригараyа - креоли већ траже народни суверенитет и независност.
19. 9. - Наполеонов декрет о оснивању епархије далматинске - епископ, конзисторија и богословија с годишњом дотацијом од 15.000 франака, као и 40 парохија. Овим се истовремено прекида јурисдикција црногорских митрополита у Боки.
20. 9. - Изгорјела прва зграда Краљевске опере у Лондону.
25. 9. - Провинцијске шпанске хунте се у Арањуезу удружиле у Централну врховну хунту на челу са старим грофом Флоридабланцом (умро већ у децембру). Предвиђено учешће и прекоморских поседа, али по једног представника, уместо два.

27. 9. - 14. 10. - Ерфуртски конгрес француског и руског цара - нема продубљења сарадње, односи се заправо хладе.
29. 9. - Велики везир Алемдар Мустафа-паша потписао са четворицом ајана, који су се одазвали његовом позиву, Повељу о савезу (Сенед-и иттифак), с циљем окончања хаоса у царству.

Октобар/Листопад

4. 10. - Британски брод ХМС Пхаетон упао у јапанску луку Нагасаки, не би ли пресрео холандске бродове.
6. 10. - Енглески китоловци утврдили положај отока Боувет у јужном Атлантику.
12. 10. - Мармон дозвољава градњу позоришта у Котору - најстарије позориште у Црној Гори.
13. 10. - У селу Голубињу, између Пореча и Текије, састали се београдски митрополит Леонтије и видински Дионисије^[14], неуспели покушај нагодбе Срба и Османлија^[3].
14. 10. - Отворен Салон у Паризу, изложена Давидова слика "Посвећење Наполеона I", као и Гросова "Наполеон на бојишту Еyлау" (Сацре ет Массацре..., "посвећење и покољ"). Гросова слика се сматра међашем на прелазу са неокласицизма на романтизам.
17. 10. - Француски генерал Јеан Маxимилиен Ламарqуе заузима напуљско острво Капри, којег је држао британски генерал Худсон Лоwе.
31. 10. - Битка код Панцорба: француски маршал Лефебвре поразио Шпанце у Баскији.

"Јавно разгледање Давидове слике 'Крунисање' у Лувру", Боиллy 1810
Грос: "Наполеон на бојишту Еyлау"
Ингрес: "Валпинçонова купачица"

Новембар/Студени

4. 11. - Наполеон лично води интервенцију у Шпанији.
7. 11. - Битка на Пало Хинцадо је први окршај Шпанске реконкисте Санто Доминга - поражени Французи у данашњој Доминиканској републици. Опсада града Санто Доминго траје до следећег јула.
12. 11. - Маурицијуска кампања: четири велике француске фрегате под командом Хамелина крећу у операције против Британаца на Индијском океану.
15. 11. - Побуњени јаничари опколили кућу великог везира Мустафа-паше - он потпалио барут у подруму и повукао са собом неких 400 нападача. Бивши султан Мустафа IV је сутрадан погубљен по Махмудовом наређењу.
19. 11. - Примирје у Олкијокију окончава борбе у Финској - Швеђани препуштају земљу Русији (до 1917).
19. 11. - Пруске реформе: локалне власти добијају већу аутономију.
23. 11. - Битка код Туделе: француски маршал Јеан Ланнес поразио Шпанце у Навари.
24. 11. - У Пруској је Генерални директоријум замењен Државним министеријумом са пет ресора. Међутим, краљ истог дана мора сменити реформатора Стеина због његових антифранцуских гледишта.
30. 11. - Битка у Сомосиерри: Наполеон се пробио кроз планински пролаз, северно од Мадрида, истакла се пољска коњица.

Децембар/Просинац

новембар-децембар? - Колосална ерупција (ВЕИ 6), вероватно у западном тропском Пацифику, изазива глобално захлађење.
2. 12. - Наполеон издаје Цхамартíнске декрете: укида феудализам и инквизицију, секуларизује манастирску имовину у Шпанији.

4. 12. - Наполеон улази у Мадрид.
7. 12. - Завршени избори за председника САД, изабран је демократски републиканац и државни секретар Јамес Мадисон, победивши федералисту C. C. Пинцкнеyја.
7. 12. - Примирје између Шведске и Данске.
20. 12. - Французи започињу Другу опсаду Сарагосе - освајају је у фебруару.
21. 12. - Битка код Сахагúна је успех британске коњице против Француске на северозападу Шпаније, праћена успехом код Бенавентеа 29-ог - ипак, ово се догађа у контексту британског повлачења пред Наполеоном.
22. 12. - Беетховенов концерт 22. просинца 1808. - праизведба Пете и Шесте симфоније, те још два дјела.
23. 12. - У Бечу је одлучено да се на пролеће крене у рат против Француске. Наполеон је истог месеца формирао нову Рајнску армију од 100.000 људи и захтевао од немачких клијената да окупе војске.^[15]
26 - 27. 12. - Главна народна скупштина у Београду: објављен нови уставни акт у Србији, израз Карађорђеве снаге^[3].
крај 1808 - почетак 1809 - Руско-турски преоговори у Јашу: Руси захтевају независност Србије под покровитељством Русије и Порте, између Дрине и Тимока, укључујући Нови Пазар, Скопље и Ниш (Срби траже од Прозоровског и Црну Гору, Босну и Херцеговину)^[16]

Кроз годину

Рашка и Призренска епархија спојене у Рашко-призренску.
Прва висока пећ у Хрватској, у Бешлинцу на Бановини.
Фрањо Марија Аппендини: Грамматица делла лингуа иллирица.
Амéдéе Цхауметте дес Фоссéс путовао по Босни 1807-08, књига објављена 1822.
Британци основали Западноафричку ескадру за провођење забране трговине робљем, кроз Блокаду Африке (до 1870).
У Паризу завршен Арц де Триомпхе ду Царроусел, испред тадашње палаче Туилериес.
Објављен први дио Гоетхеовог Фауста.
Романтизам: њемачки писац Фриедрицх де ла Мотте Фоуqуé издао први дио трилогије "Јунак сјевера", прву модерну драматизацију легенде о Нибелунзима.
Завршава се Фулански рат или џихад, којим је Усман дан Фодио основао Калифат Сокото у дан. Нигерији.
Наука и техника:
- Хумпхрy Давy изолирао магнезијум, калцијум, стронцијум и баријум.
- Јохн Далтон изнео закон умножених масених односа у "Новом систему хемијске филозофије".
- Мицхел Еугèне Цхевреул изоловао пигмент бразилин.

Фикција

13. 8. - Датум догађања комада Марат/Саде (Петер Wеисс, 1963).

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1808.

27. 1. - Давид Страусс, њемачки филозоф († 1874)
26. 2. - Хонорé Даумиер, сликар, карикатуриста († 1879)
3. 4. - Ангелик Јурај Беденик, хрватски мисионар († 1865)
20. 4. - Наполеон III, цар Француза († 1873)
3. 6. - Јефферсон Давис, председник Конфедералних Америчких Држава († 1889)
13. 6. - Патрице де МацМахон, маршал Француске, председник Републике († 1893)
6. 9. - Абд ел-Кадер, алжирски борац († 1883)
6. 10. - Фредерик VII, краљ Данске († 1863)
22. 11. - Тхомас Цоок, пионир туризма († 1892)
29. 12. - Андреw Јохнсон, предсједник САД († 1875)
Иван Деркос, хрватски препородитељ († 1834)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1808.

5. 1. - Алексеј Орлов, руски војник и државник (* 1737)
13. 3. - Кристијан VII, номинални краљ Данске (* 1749)
15. 4. - Хуберт Роберт, француски сликар (* 1733)
5. 5. - Пиерре Јеан Георгес Цабанис, филозоф (* 1757)
16. 5. - Петар Ичко, дипломата, трговински агент (* 1755)
19. 6. - Алеxандер Далрyмпле, географ (* 1737)
28. 7. - Селим III, султан Османлијског царства (* 1761)
16. 11. - Мустафа IV, султан Османлијског царства (* 1779)
Милован Грбовић, устанички војвода
Драган Папазоглу, српски устаник
Петар Чардаклија, српски дипломата

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Стјепан Ћосић. Слом Дубровачке Републике према искуствима сувременика Архивирано 2019-05-09 на Wаyбацк Мацхине-у. матица.хр
↑ Марие Јосепх L. Адолпхе Тхиерс (1847). Хисторy оф тхе цонсулате анд тхе емпире оф Франце ундер Наполеон, тр. бy D.Ф. Цампбелл. стр. 216–.
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 ^3,4 ^3,5 Ћоровић. Историја српског народа - Руско-српски савез. растко.рс
↑ френцх-руле-ин-цроатиа--1806-1813, 237
↑ Шишић, 406
↑ Историја Матице српске I део : 1826-1864, Нови Сад, Матица српска, 1986, стр. 108-138.. растко.рс
↑ Трећи део Сокол. растко.рс
↑ Александар Ђурђев. Бела Црква. растко.рс
↑ Богумил Храбак. Херцег-Нови у доба пропасти Млетачке републике и Наполеонових ратова. растко.рс
↑ Историја с.н. V-2, 30
↑ Повијест зграде Банских двора, данашњег сједишта Владе РХ. лицеграда.хр
↑ френцх-руле-ин-цроатиа--1806-1813, 234. студyрес.цом
↑ Милорад Павић. Био-библиографски прилози о важнијим писцима. растко.рс
↑ Ранко Јаковљевић. Српско-турски преговори о миру 1808. растко.рс
↑ Цхип Wагар (15 Оцтобер 2018). Доубле Емперор: Тхе Лифе анд Тимес оф Францис оф Аустриа. Роwман & Литтлефиелд. стр. 129–. ИСБН 978-0-7618-7078-4.
↑ Историја с.н. V-1, 48

Литература

Историја српског народа, Пета књига, први том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-1)
Историја српског народа, Пета књига, други том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-2)
Фердо Шишић, Повијест Хрвата. Преглед повијести хрватскога народа 1526-1918, други дио. Сплит, Марјан тисак 2004. ИСБН 953-214-198-7

[ĆosićSlomDR-1] 1,0 ^1,1 Стјепан Ћосић. Слом Дубровачке Републике према искуствима сувременика Архивирано 2019-05-09 на Wаyбацк Мацхине-у. матица.хр

[Thiers1847-2] Марие Јосепх L. Адолпхе Тхиерс (1847). Хисторy оф тхе цонсулате анд тхе емпире оф Франце ундер Наполеон, тр. бy D.Ф. Цампбелл. стр. 216–.

[CorRusko-Srpski-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 ^3,4 ^3,5 Ћоровић. Историја српског народа - Руско-српски савез. растко.рс

[4] френцх-руле-ин-цроатиа--1806-1813, 237

[5] Шишић, 406

[6] Историја Матице српске I део : 1826-1864, Нови Сад, Матица српска, 1986, стр. 108-138.. растко.рс

[7] Трећи део Сокол. растко.рс

[8] Александар Ђурђев. Бела Црква. растко.рс

[9] Богумил Храбак. Херцег-Нови у доба пропасти Млетачке републике и Наполеонових ратова. растко.рс

[10] Историја с.н. V-2, 30

[11] Повијест зграде Банских двора, данашњег сједишта Владе РХ. лицеграда.хр

[12] френцх-руле-ин-цроатиа--1806-1813, 234. студyрес.цом

[13] Милорад Павић. Био-библиографски прилози о важнијим писцима. растко.рс

[14] Ранко Јаковљевић. Српско-турски преговори о миру 1808. растко.рс

[Wagar2018-15] Цхип Wагар (15 Оцтобер 2018). Доубле Емперор: Тхе Лифе анд Тимес оф Францис оф Аустриа. Роwман & Литтлефиелд. стр. 129–. ИСБН 978-0-7618-7078-4.

[16] Историја с.н. V-1, 48

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]