Amfijaraj

Amfijaraj (starogrčki: Ἀμφιάραος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Oikla i Hipermnestre te suprug Erifilin.

Njegovo se ime tumači kao "dvaput uklet" ili, pak, kao "dvaput nalik na Aresa".^[1]

Prema mitu, Amfijaraj je bio kralj Arga i ravnopravno je delio vlast sa Ifidom i sa Adrastom, bratom svoje supruge Erifile. Amfijaraj je posedovao proročki dar i bio vrlo cenjen u svoje vreme. Bio je miljenik Zevsa i Apolona, a od Zevsa je i dobio na dar sposobnost proricanja. Amfijaraj je, jednu generaciju pre trojanskog rata, učestvovao u lovu na kalidonskog vepra.^[2]

O Amfijarajevom učešću u pohodu Sedmorice protiv Tebe pisala su su trojica velikih grčkih tragičara, svaki na svoj način. Erifila je nagovorila Amfijaraja da se priključi pohodu na Tebu, premda je on kao prorok znao da će u tom ratu izgubiti život.^[3] Na Erifilu je u tome uticao Polinik, koji joj je za uzvrat ponudio na dar ogrlicu Harmonije , kćeri Afroditine, koja je nekada pripadala Kadmu. Amfijaraj je nevoljno pristao da se priključi pohodu, iako je znao da je osuđen na propast, ali je, znajući za to da mu je supruga podmićena, zatražio od svojih sinova, Alkmeona i Amfiloha, da, kad vide da se ne vraća kući, ubiju majku i tako osvete njegovu neumitnu smrt. Na putu ka Tebi sedmorica heroja ustanovili su Nemejske igre, na kojima je Amfijaraj odneo pobedu u utrci dvokolica i u bacanju diska.^[4] Tokom pohoda Amfijaraj je stalno upozoravao ostale vođe da je njihov poduhvat osuđen na propast i za njegovo pokretanje krivio je Tideja.^[5] Zbog toga će Amfijaraj na kraju sprečiti Atenu da Tideja učini besmrtnim. No uprkos tom svom stavu, Amfijaraj se vrlo hrabro borio u napadu na Tebu, tokom kojega je ubio i Melanip. U daljem toku bitke Amfijaraj je hteo da pobegne od Periklimena,^[6] Posejdonovog sina, koji je namerio da ga ubije, no Zevs je munjem rasekao zemlju, koja se otvorila i progutala Amfijaraja i njegove dvokolice.^[7] Amfijaraj je poštovan kao heroj, a njegov heroon funkcionisao je kao svetilište.^[8]

Nakon Amfijarajeve smrti Alkmeon je ubio svoju majku, kako je otac od njega i tražio. Zbog toga su ga progonile Erinije, a on je od njih bežao po čitavoj Grčkoj, sve dok nasposletku nije stigao do dvora kraja Fegeja, koji mu je za ženu dao svoju kćer Alfesibeju. Iscrpljen, Alkmeon je pitao proročište kako da pobegne od Erinija i odgovoreno mu je da treba da stane tamo gde, u trenutku kad je ubijao majku, sunce nije sijalo. To je bilo ušće reke Aheloja, koja je bila zamuljana. Sam Aheloj, bog te reke, obećao je da će mu dati svoju kćer Kaliroju za ženu ako povrati ogrlicu i ogrtač koje je Erifila dobila kad je nagovorila Amfijaraja da se priključi ratu protiv Tebe. Alkmeon je te dragocenosti već bio predao Fegeju, koji je naposletku, otkrivši Alkmeonov plan, naredio svojim sinovima da ubiju Alkmeona.^[9]

Amfijaraj je nakon smrti poštovan kao heroj, prvo u Oropu, a onda i u celoj Grčkoj.^[10][11] Imao je jedno svetilište u Argu,^[12] kip u Atini^[13] te heroon u Sparti.^[14] Na jednom kovčegu koji je pripadao korintskom tiraninu Kipselu nalazila se predstava Amfijarajevog odlaska od kuće pred pohod na Tebu.^[15]

Verovalo se da je za Amfijrajevu moć proricanja bilo zaslužno to što je poticao od Melampoda ili Apolona, a jedno lokalno predanje u Flijuntu govorilo je da je on tu moć stekao kad je prenoćio u jednoj proročkoj kući (οἶκος μαντικός) u tom gradu.^[16] Kao i svi proroci, bio je miljenik Zevsa i Apolona.^[17] U Amfijarajevo svetilište u Oropu, severozapadno od Atike, ukazivale su mu se počasti kao heroju. Tu je Amfijaraj smatran božanstvom koje ima moć isceljivanja i proricanja te je povezivan s Asklepijem. Isceliteljski i proročki element Amfijarajevog kulta potiče od njegovog povezivanja s velikim prorokom Melampom, čiji je potomak navodno bio. U tom svetilištu posetilac bi u hramu prineo žrtvu u vidu nekoliko novčiča ili eventualno ovna, a zatim bi prespavao unutra i u snu dobio rešenje problema koji ga je mučio.^[18]

U etrurskom predanju, koje je prešlo i Rimljanima, spominje se Amfijarajev sin po imenu Katil (Catillus), koji je uspeo pobeći iz pokolja kod Tebe i došao do Italije, gde je osnovao jednu koloniju, na mestu na kojem će se kasnije razviti grad Tibur (danas Tivoli), nazvan po njegovom nastarijem sinu Tiburtu (Tiburtus).^[19]

Amfijaraj na Wikimedijinoj ostavi

• Schmitz, Leonhard (1867). „Amphiaraus”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21. 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.