Лон Нол

Лон Нол
2. предсједник Кмерске Републике
Мандат 10. ожујка 1972. – 1. травња 1975.
Претходник	Цхенг Хенг
Насљедник	Петер Кхоy Саукам (в.д.)
39. премијер Камбоџе
Мандат 25. листопада 1966. – 1. свибња 1967.
Претходник	Нородом Кантол
Насљедник	Сон Санн
42. премијер Камбоџе
Мандат 14. коловоза 1969. – 11. ожујка 1971.
Претходник	Пенн Ноутх
Насљедник	Сисоwатх Сирик Матак
Рођење	13. студеног 1913. Кампонг Леав, Камбоџа (тада Француска Камбоџа)
Смрт	17. студеног 1985. Фуллертон, ЦА, Сједињене Државе
Политичка странка	Кмерска обнова (1947–1955) Сангкум (1955–1970) Сангкум Сатхéаранакрâ
Супружник	Сованна Лон
Занимање	војни часник

Лон Нол (кмерски: លន់ នល់ или លន់ ណុល; Кампонг Леав, 13. студеног 1913. – Фуллертон, ЦА, 17. студеног 1985.) био је камбоџаснки политичар, генерал, премијер Камбоџе у два наврата и министар обране. Заједно са скупином савезника, Нол је извршио државни удар против Нородома Сиханоука 1970. године, након чега је укинуо монархију и прогласио Кмерску Републику. Владао је као диктатор, а његов режим је свргнут уласком Црвених Кмера у Пхном Пенх 1975. године. Лон је нетом прије војног пораза побјегао из земље те је умро у Сједињеним Државама 1985. године.

Рођен је 13. студеног 1913. године у Кампонг Леаву, провинција Преy Венг, у обитељи кинеско-кмерског поријекла.^[1] Школовао се у релативно престижној школи у Саигону, након које је уписао Камбоџанску краљевску војну академију. Године 1937. запослио се у француској колонијалној служби као магистрат те је убрзо постао ефикасни проводитељ репресивних мјера против антиколонијалних нереда из 1939. године.^[2] Напредовао је релативно брзо и успјешно те је до 1946. године постао гувернер провинције Кратиé. У том је периоду постао блиски сурадник принца Нородома Сиханоука.

Године 1952., Лон се придружио војсци те је судјеловао у војним акцијама против Виệт Минха. Након независности Камбоџе 1953. године, Лон се са својом странком, Кмерска обнова, активно укључио у националну политику; двије године касније, странка је постала дио Сиханоуковог покрета Сангкум.^[3] Од 1955. је играо активну улогу у камбоџанској војсци, али и администрацији принца Сиханоука; био је шеф главног штаба, врховни заповједник, министар обране и замјеник премијера. Након избора 1966. године, Лон је по први пута у својој каријери постао премијер Камбоџе.

Како је његово именовање значило озбиљан заокрет камбоџанске политике према десници, љевичарски покрети су постали непожељни. Наредне године, Лонова влада је брутално угушила од стране љевичара подржани Самлаутски устанак, након чега је Лоново име постало симбол терора међу руралним становницима. Нешто касније исте године, Лон је претрпио озљеде у прометној несрећи, након чега се привремено повукао из политике. Његов повратак услиједио је већ 1968. године, када је поново постао министар обране, а годину дана касније и, по други пут, премијер. Лон је тада за свог замјеника изабрао принца Сисоwатха Сирика Матака, отвореног противника принца Сиханоука и поборника Сједињених Држава, с којима је Сиханоук раније раскинуо дипломатске односе.

Година 1969. била је изразито важна за хисторију Камбоџе. Наиме, док је Сиханоук постепено обнављао односе са Сједињеним Државама на штету оних са Сјеверним Вијетнамом и НР Кином, скупина проамеричких уротника планирала је његову смјену. Сирик Матак је био најгласнији међу њима, заговарајући чак и атентат, док се Лон, који је претходни приједлог одбио, испрофилирао као један од најважнијих чланова те скупине. Уз позадинску подршку Сједињених Држава (ЦИА),^[4] уротници су убрзо искористили наредна догађања како би свргнули принца.

Док је Сиханоук у ожујку 1970. године био на иноземној турнеји, у Пхном Пенху су избиле антивијетнамске демонстрације. Ситуација се од тог тренутка развијала изразито брзо, а Лонова невољкост да свргне свог блиског сурадника и пријатеља наишла је на упорност десничарских струја које је предводио Сирик Матак. Након што га ни Сиханоукова пријетња смакнућем није довољно увјерила,^[5] Сирик Матак је у пратњи часника Лону запријетио пиштољем, након чега је овај у сузама потписао потребне документе за Сиханоуково свргавање.^[6] Врхунац кризе догодио се 18. ожујка, када је Народна скупштина једногласно смијенила Сиханоука са свих политичких функција; Лон Нол је преузео функцију привременог државног поглавара. До краја мјесеца дошло је још и до великих просихануковских демонстрација, али су их Лон Нолове трупе угушиле у крви.

У листопаду исте године, проглашена је Кмерска Република, што је био посљедњи чин постојања монархије. Принц Сиханоук, који је дјеловао у егзилу и пружао подршку Црвеним Кмерима у грађанском рату, осуђен је на смрт ин абсентиа. У међувремену је земља увучена и у Вијетнамски рат, што је Сиханоук за своје владавине вјешто избјегавао, а што је била посљедица двају серија бомбардирања (Мену и Фреедом Деал) и Камбоџанске кампање. Лон Нол је прогласио републику у нади да ће на тај начин искоријенити корупцију и сузбити дјеловање Пол Потових комуниста, за чије је јачање кривио Сиханоукову политику неутрализма. Упркос томе, република је била у политичком и војном расулу. Лон Нолово здравље се нарушило након што је претрпео мождани удар у вељачи 1971. године; од тог је тренутка постао нестабилан и изразито ауторитативан. У травњу се прогласио маршалом (та функција у Камбоџи није постојала), а у листопаду је распустио Народну скупштину, изјавивши како се више неће "ташто играти демокрације и слободе" у ратном периоду.^[7]

С временом је Лон Нолов режим постао потпуно овисан о америчкој новчаној и војној помоћи; до свог укидања 1975. године, Кмерска Република је примила готово точно $1,000,000 помоћи. Како је вријеме одмицало, Црвени Кмери су у склопу грађанског рата све више напредовали тако да је до 1975. године, Лон Нол контролирао тек уско подручје око Пхном Пенха и храм Преах Вихеар на сјеверу земље, уз границу с Тајландом.

Коначни крах услиједио је 1. травња 1975. године, када је Лон Нол, свјесан да ће га Црвени Кмери убити уколико га ухвате, поднио оставку и побјегао из земље. Преко Индонезије је отишао за Сједињене Државе, живећи испрва на Хавајима, а од 1979. године у Фуллертону, ЦА. Тамо је живио све до своје смрти 17. студеног 1985. године од срчаних проблема.^[8]

• Цорфиелд, Јустин Ј. (1994). Кхмерс станд уп! – А хисторy оф тхе Цамбодиан говернмент 1970-1975. Центре оф Соутхеаст Асиан Студиес, Монасх Университy. ИСБН 0732605652. 
• Киернан, Б. (2004). Хоw Пол Пот цаме то Поwер. Yале Университy Пресс. 
• Маркс, Паул (2000). „Цхина'с Цамбодиа Стратегy”. Параметерс (Аутумн 2000): 92–108. ИССН 0031-1723. Приступљено 2010-04-24. 
• Схаwцросс, W. (1979). Сидесхоw: Киссингер, Ниxон, анд тхе Деструцтион оф Цамбодиа. Симон & Сцхустер.