Кихну
Кихну
Кyнö, Кüхнö | |
---|---|
Локација Кихнуа | |
Подаци | |
Локација | Балтичко море |
Координате | |
Држава | Естонија |
Главно насеље | Лемси, Линакüла, Роотсикüла, Сääре |
Површина | 16,38 км² |
Број становника | 604 (2004.) |
Обала Кихнуа
|
Кихну (њемачки: Кüхнö) је естонски оток у Балтичком мору. Површина отока је 16,4 км², те је највећи оток у Ришком заљеву и седми по величини естонски оток. Дужина отока је 7 км, ширина 3,3 км а највиша точка је на 8,9 м надморске висине. Према подацима из 2004. године на отоку живи 604 становника распоређених у четири насеља (Лемси, Линакüла, Роотсикüла и Сääре), просјечна густоћа насељености 36,87 стан./км². Заједно са сусједним отоцима чини опћину Кихну која је једна од најмањих опћина у земљи с површином од 16,8 км ².
Култура и знаменитости
[уреди | уреди извор]Балтички отоци Манија и Кихну су насељени маленом скупином аутохтоног становништва чији су мушкарци годинама морали рибарити на отвореном мору, док су жене остајале и скрбиле за оток. Жене су постале заштитнице традиционалне културе укључујући ручне радове, плесове, игре и глазбу. Вунене рукавице üлалистмине и пругасте сукње су познате у многим земљама. Глазба је особито била важна у традицији Кихнуа, а подразумијева вјерске гозбе и друга славља, али и древне предкршћанске руно пјесме (Калевалска љествица) које се изводе у народној ношњи украшеној јаким бојама и симболима древних легенди и епова.
Захваљујући географској изолацији и снажном осјећају духа заједнице и баштине предака, становници Кихнуа су успјели сачувати своје обрте и обичаје. Културни крајолик Кихнуа је од 2003. године по заштитом УНЕСЦО-а као нематеријална свјетска баштина[1].
-
Морска обала Кихнуа -
Музеј отока Кихну -
Кихну црква -
Убожница на отоку -
Фолклорна скупина Кихну Вирве усљед славља ватре 2009. год.
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Остали пројекти
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Кихну |