Хеинрицх Отто Wиеланд
| Хеинрицх Отто Wиеланд | |
 | |
| Рођење | 4. јун 1877. Пфорзхеим, Баден, Њемачка |
|---|---|
| Смрт | 5. 8. 1957. (доб: 80) Старнберг, Баварска, Западна Њемачка |
| Поље | кемија |
| Институција | Технички универзитет у Мüнцхену 1913-21, Универзитет у Фреибургу 1921-25, |
| Алма матер | Универзитет у Мüнцхену |
| Академски ментор | Јоханнес Тхиеле |
| Истакнути студенти | Ролф Хуисген, Леополд Хорнер |
| Познат по | проучавање жучних киселина |
| Истакнуте награде | Нобелова награда за кемију (1927) |
Хеинрицх Отто Wиеланд (4. јун 1877 – 5. аугуст 1957) био је њемачки кемичар. Познат је по томе што је године 1927. добио Нобелову награду за кемију у знак признања за истраживање жучних киселина. [1][2] Ин 1901 Wиеланд рецеивед хис доцторате ат тхе Университy оф Муницх wхиле студyинг ундер Јоханнес Тхиеле.
За вријеме првог свјетског рата је под Фритзом Хабером радио на производњи иперита. Године 1941. је синтентизирао алфа-аманитин.
Wиеланд је био родбински повезан с Алфредом Боехрингером, оснивачем фармацеутске компаније Боехрингер Ингелхеим, с којом је од 1915. и 1920. и пословно сурађивао. Иста твртка од 1964. спонзорира престижну награду Отто Wиеланд која се дијели за истаживања на пољу липида.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ П. Каррер (1958). „Хеинрицх Wиеланд. 1877-1957”. Биограпхицал Мемоирс оф Феллоwс оф тхе Роyал Социетy 4 (2): 340–352. ДОИ:10.1098/rsbm.1958.0026.
- ↑ Бернхард Wиткоп (1993). „Ремемберинг Хеинрицх Wиеланд (1877-1957) портраит оф ан органиц цхемист анд фоундер оф модерн биоцхемистрy”. Медицинал Ресеарцх Ревиеwс 12 (3): 195–274. ДОИ:10.1002/med.2610120303.
