Бобица

Бобица је тип простог затвореног плода. Припада сочним плодовима јер је перикарп у целини сочан, мада је код неких врста тврђи или чак одрвењен.^[1]

Најтипичнију бобицу имају шимширика и винова лоза. Код њих су ендокарп и мезокарп сочни, док је егзокарп у виду заштитне кожице. Код поморанџе и лимуна егзокарп је веома чврст и садржи жлезде, док се ендокарп развија у виду кесастих проширења испуњених сочним супстанцама. Карпеле се у унутрашњости плода деле на већи број комора, који код поморанџе износи десет. У свакој од њих има по два семена заметка, од којих се само од једног ствара семе, док други абортира. Код врста из породице Cucurbitaceae кору чине срасли егзокарп и цветна ложа, а меснати део настаје од мезокарпа и ендокарпа. Код нара и рибизле сочни део плода настаје из ћелија интегумената, а код кактуса бобица настаје од фуникулуса.^[1]

Подјела плодова

А) Прости плодови			Б) Сложени плодови	V) Збирни плодови
1. пуцајући	2. непуцајући		дуд	јагода
махуна	а) сушни	б) сочни	смоква	купина
мешак	орашица	бобица		малина
љуска	крупа	коштуница		ружа
љушчица	ахенија	помум
чахура	шизокарпијум
	мерикарпијум

Бобица на Wикимедијиној остави