1819
Изглед
- Ово је чланак о години 1819.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 18. вијек – 19. вијек – 20. вијек |
Деценија: | 1780-е 1790-е 1800-е – 1810-е – 1820-е 1830-е 1840-е |
Године: | 1816 1817 1818 – 1819 – 1820 1821 1822 |
Грегоријански | 1819. (MDCCCXIX) |
Аб урбе цондита | 2572. |
Исламски | 1234–1235. |
Ирански | 1197–1198. |
Хебрејски | 5579–5580. |
Бизантски | 7327–7328. |
Коптски | 1535–1536. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1874–1875. |
• Схака Самват | 1741–1742. |
• Кали Yуга | 4920–4921. |
Кинески | |
• Континуално | 4455–4456. |
• 60 година | Yин Земља Зец (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11819. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1819 (MDCCCXIX) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 2. 1. - Почиње Паника из 1819., прва већа финанцијска криза у САД.
- 25. 1. - Тхомас Јефферсон основао Университy оф Виргиниа.
- јануар - април - У Црној Гори борави неки лажни калуђер Авакум[1].
- 6. 2. - Сир Стамфорд Раффлес из Британске источноиндијске компаније основао Сингапур на основу уговора са џохорским султаном Хусеин-шахом.
- 19. 2. - Прво заседање Конгреса у Ангостури с републиканцима из Нове Гранаде и Венецуеле на челу са Симóном Болíваром.
- 19. 2. - Капетан Wиллиам Смитх открио североисточни крај острва Ливингстон - прво копно откривено јужније од 60° југ.
- 22. 2. - У Вашингтону потписан Адамс-Онисов уговор: Шпанија предаје Источну и остатак Западне Флориде Сједињеним Државама у замену за утврђену границу САД и Нове Шпаније и пет милиона долара.
- 6. 3. - Пресуда у случају МцЦуллоцх в. Марyланд: Конгрес САД има имплицирана овлашћења која нису поменута у Уставу у циљу функционалне националне владе.
- март? - Кнегиња Љубица Обреновић убила мужевљеву љубавницу Петрију[2].
- 23. 3. - Убиство руског конзула и конзервативца Аугуста вон Котзебуеа у Манхајму - послужиће као повод Карлсбадским декретима.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 20. 5. - Камехамеха II је нови владар Хаваја, на острвима престаје поштовање старих табуа (ʻАи Ноа - "слободно једење").
- 24. 5. - 30. 6. - Амерички хибридни брод СС Саваннах је формално први пароброд који је прешао Атлантик, али углавном на једра.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 3. 7. - Битка код Схопиана је одлујућа победа Сичког Царства над афганским Дуранијским Царством која му доноси Кашмир.
- 6. 7. - Погинула Сопхие Бланцхард, прва жена балонисткиња.
- јул - Француски сликар Тхеодоре Герицаулт изазива скандал објављивањем слике Сплав Медузе.
- 2. 8. - У Wüрзбургу почињу Хеп-хеп нереди, антисемитски погроми који се до октобра шире и у друге немачке градове.
- 7. 8. - Битка код Боyаце је одлучујућа победа републиканаца у Вицекраљевству Нова Гранада (Колумбији).
- 16. 8. - Масакр Петерлоо: коњица убила 15 и ранила више стотина демонстраната који су у Манчестеру тражили реформу изборног система.
- август - Експедиција Wиллиама Паррyја стигла до 112° 51' западне дужине у Сјеверозападном пролазу.
- 20. 9. - Царлсбадски декрети у Немачкој Конфедерацији - забрањена националистичка братства, смењени либерални професори, појачана цензура.
- 24. 9. - Уговор из Сагинаwа: Индијанци предали 24.000 км² у Мичигену.
- 25. 9. - Краљевина Wüрттемберг добила устав.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 4. 10. - Основана Прва аустријска штедионица, данашња Ерсте Банк.
- 15. 10. - Wиллиам Смитх открио Оток пустоши (Јужни шетландски отоци).
- јесен - Скупштина главара у Црној Гори - гувернадуру Вуку Радоњићу одузето то звање (владика Петар I му га вратио две године касније)[3].
- 19. 11. - У Мадриду отворен Краљевски музеј сликарства и скулптуре, данашњи Музеј Прадо.
- 7. 12. - Краљевина Ханновер добила устав.
- 14. 12. - Алабама је 22. држава САД.
- 17. 12. - Симóн Болíвар прогласио Велику Колумбију (Гран Цоломбиа, траје до 1831), чији председник постаје.
- децембар - Из Галиције у Шибеник стигли унијатски мисионари за планирано семениште[4].
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Вук Караџић био у Пољској и Русији, наручен му је превод Новог завета.
- Грк Константин Александриди је први школовани лекар у Србији, у служби кнеза Милоша.
- Обновљена синагога у Београду.
- Казимиерз Бродзиńски превео "Хасанагиницу" на пољски[5].
- Срби у Ријеци добили школу[6].
- Свет као воља и представа Артхура Сцхопенхауера.
- Дулонг-Петитов закон даје моларни специфични топлотни капацитет кристала.
- Цхарлес Цагниард де ла Тоур направио сирену.
- У Лондону основан Травеллерс Цлуб.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 31. 1. - Васа Живковић, песник и свештеник († 1891)
- 7. 2. - Сидонија Ердöдy Рубидо, хрватска оперна пјевачица († 1884)
- 8. 2. - Јохн Рускин, уметник, социјални критичар († 1900)
- 3. 3. - Густаве де Молинари, економиста († 1912)
- 27. 3. - Филип Христић, српски политичар и дипломата († 1905)
- 4. 4. - Мариа II, краљица Португала († 1853)
- 18. 4. - Франз вон Суппé, аустријски складатељ († 1895)
- 1. 5. - Иван Трнски, хрватски књижевник († 1910)
- 24. 5. - Викторија, краљица УК († 1901)
- 31. 5. - Wалт Wхитман, амерички пјесник († 1892)
- 10. 6. - Густаве Цоурбет, француски сликар († 1877)
- 20. 6. - Јацqуес Оффенбацх, њемачки складатељ († 1880)
- 8. 7. - Ватрослав Лисински, хрватски складатељ († 1854)
- 19. 7. - Готтфриед Келлер, швицарски књижевник († 1890)
- 1. 8. - Херман Мелвилле, амерички књижевник († 1891)
- 13. 8. - Георге Габриел Стокес, физичар († 1903)
- 25. 8. - Аллан Пинкертон, детектив († 1884)
- 26. 8. - Алберт вон Сацхсен-Цобург унд Готха, супруг краљице Викторије († 1861)
- 13. 9. - Цлара Сцхуманн, њемачка пијанистица († 1896)
- 18. 9. - Лéон Фоуцаулт, физичар († 1868)
- 20. 10. - Баб, оснивач бабизма († 1850)
- 21. 10. - Милан Обреновић II, кнез Србије († 1839)
- 22. 11. - Георге Елиот (Марy Анне Еванс), књижевница († 1880)
- 10. 12. - Фелице Орсини, револуционар († 1858)
- 17. 12. - Данило Медаковић, историчар и публициста († 1891)
- 30. 12. - Тхеодор Фонтане, њемачки књижевник († 1898)
- ? - Бутрус ал-Бустани, писац, енциклопедиста († 1883)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 8. 1. - Валентин Водник, пјесник (* 1758)
- 9. 1. - Екатерина Павловна, краљица-супружница Виртемберга (* 1788)
- 19. 1. - Јосип Фрањо Домин, физичар (* 1754)
- 20. 1. - Карлос IV, бивши шпански краљ (* 1748)
- 8. 5. - Камехамеха I, краљ Хаваја (* ца. 1758)
- 3. 8. - Шимон Кнефац, писац и свећеник (* 1752)
- 25. 8. - Јамес Wатт, енглески изумитељ (* 1736)
- 12. 9. - Гебхард Леберецхт вон Блüцхер, пруски војсковођа (* 1742)
- 20. 9. - Аббé Фариа, хипнотизер (* 1756)
- 15. 11. - Даниел Рутхерфорд, шкотски кемичар и лијечник (* 1749)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића, растко.рс
- ↑ Латковић, Војислав (22. октобар 2013.). Пресуда грешној Петрији. Вечерње Новости
- ↑ Историја с. н. 5-1, 187
- ↑ Историја с. н. 5-2, 285
- ↑ Српске народне песме у пољским преводима, растко.рс
- ↑ Историја с. н. IV-1, 231
- Литература
- Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (5-1)
- Пета књига други том (5-2)
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-I)
Вањске везе
[уреди | уреди извор]У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: 1819. |