Théodore Géricault
| Gustave Courbet | |
|---|---|
| Romantizam | |
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 26. rujna 1791. Rouen, Francuska |
| Smrt | 26. siječnja 1824. Pariz |
| Opus | |
| Polje | slikarstvo - grafika - crtež |
| Praksa | Rouen, Pariz, Rim, London |
| Znamenita djela | |
| Influencija | |
Na
| |
Teodor Žeriko (fr. Théodore Géricault; 26. septembar 1791 — 26. januar 1824) je bio značajan francuski slikar i litograf, poznat po slici Splav Meduza. Ta slika je označila početak romantizma u likovnoj umetnosti. Jedan je od osnivača romantizma.
Rođen je u Ruanu u Francuskoj i obrazovan je u tradiciji engleske umetnosti Karla Vernea i klasične kompozicije Pjera Narsisa Žerena, koji je bio rigorozni klasicista. Žeriko je brzo napustio školovanje i odlučio je da proučava dela u Luvru, gde je kopirao dela Peter Paul Rubensa, Ticijana, Dijega Velaskeza i Rembranta. To je radio od 1810. do 1815.
Prvi veliki rad Konjanik carske garde izlagao je u pariškom salonu 1812. i primetio se uticaj Rubensa i interes za tekuće teme. Sa tim uspehom i sa ambicijom promenio je smer. Sledećih nekoliko godina Žeriko je izradio male serije konja i konjanika.
Izlagao je Ranjenog konjanika u pariškom salonu 1814. na tome radu je mnogo više radio, ali slabije je bio primljen. Dve godine nakon toga proučavao je konstrukciju i kompoziciju likova, a to je proizlazilo iz njegove predodređenosti za dramu i ekspresiju.
Odlazio je u Firencu i Rim (1816-1817), gde je bio fasciniran Mikelanđelom. Sam Rim inspirisao ga je za veliko platno Trka berberskih konja, rad epske kompozicije i apstrahtne teme. Žerko to platno nikad nije završio i vratio se u Francusku.
Žeriko se stalno vraćao vojnim temama, pa je napravio i seriju litografija sa vojnim temama. Njegov najznačajniji rad je Splav Meduza (1819). Oslikao ga je prema stvarnom događaju, kada je kapetan ostavio posadu i putnike da umru. Taj incident je postao nacionalni skandal, a Žeriko je dramatičkom interpretacijom predstavio tragediju na monumentalnu skalu. Slika sa jedne strane optužuje korumpiranost, a sa druge strane dramatizira večnu temu čovekove borbe sa prirodom. Mladi Ežen Delakroa je pozirao za jednog od likova, koji su umirali. Ta slika je kod nas poznata i pod nazivom Brodolomci fregate Meduza.
Klasično oslikavanje likova i struktura kompozicije su u kontrastu sa turbulentnošću teme i slika predstavlja jedan most između neoklasicizma i romantizma. Na sliku su uticale mnoge slike koje je Žeriko izučavao. Slika je jako delila umetnike na pariškom salonu 1819, kada je prvi put bila prikazana. U Engleskoj je slika 1820. bila vrlo dobro primljena. Jedno vreme je Žeriko slikao u Londonu.
Nakon povratka u Francusku naslikao je seriju slika psihijatarskih pacijenata. Na tim slikama je uspevao da dokumentuje psihološke pojedince. Poslednje što je radio bilo je proučavanje epskih kompozicija uključujući Otvaranje vrata španske inkvizicije i Afrička trgovina robovima. Žerikovo zdravlje je bilo narušeno i zbog pada sa konja i zbog tuberkoloze. Umro je 1824. u Parizu.
-
Oficir carske garde na konju, Officier de chasseurs à cheval de la garde impériale chargeant (ou Chasseur de la Garde, 1812)
-
Cuirassier blessé quittant le feu (1814)
-
Derbi u Epsomu, Le Derby d'Epsom (1821)
-
L'Aliéné (1822)
-
La Monomane du jeu (1819-1822)
-
Monomanija zavisti ili Hijena iz Salpetrijera,'La Monomane de l'envie (ou La Hyène de la Salpêtrière, 1822)
-
Portret ludaka (Čovek koji pati od paranoidne ideje o vojnoj časti) Le Monomane du commandement militaire (1819-1822)
