[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Ростов

Координате: 57° 11′ 00″ С; 39° 25′ 00″ И / 57.183333° С; 39.416667° И / 57.183333; 39.416667
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Ростов (вишезначна одредница).
Ростов
рус. Ростов
Двориште ростовског кремља
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЦентрални
ОбластЈарославска област
Основан862.
Статус града1777.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.31.792
Географске карактеристике
Координате57° 11′ 00″ С; 39° 25′ 00″ И / 57.183333° С; 39.416667° И / 57.183333; 39.416667
Временска зонаUTC+4
Апс. висина100 m
Површина32,0[1] km2
Ростов на карти Русије
Ростов
Ростов
Ростов на карти Русије
Остали подаци
Поштански број152150, 152151, 152153, 152155, 152159
Позивни број48536
ОКАТО код78410
Веб-сајт
www.admrostov.ru

Ростов (рус. Росто́в, стнорд. Rostofa) је један од најстаријих градова у Русији и важно туристичко средиште у тзв. Златном кругу. Налази се на обалама језера Нера у Јарославској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31.792 становника.

Иако је службено име града Ростов, како би га разликовали од Ростова на Дону, у Русији је познат као Ростов Велики (рус. Росто́в Вели́кий). Ростов Јарославски (рус. Ростов-Ярославский) је службено име за његову жељезничку станицу, јер се налази у истоименој области, но сам град се ријетко када тако назива.

Историја

[уреди | уреди извор]
Ростовски кремљ у љето 1911.

Ростов се први пута спомиње 862. године као важно насеље. До 13. века постаје главни град једне од најпроминентнијих руских кнежевина. 1474. године је постао дијелом Московске кнежевине. Иако је изгубио независност, Ростов је и даље био важно црквено средиште. Већ од 988. године био је сједиште једне од првих руских епископија.

У 14. веку, ростовски епископи су постали архиепископи, а концем 16. века и митрополити. Митрополит Јона Сисојевич (око 1607—1690) је заслужан за градњу главне ростовске знаменитости — кремља. Град су разарали Монголи у 13. и 14. веку те Пољаци 1608. Седиште митрополије је из Ростова премјештено у Јарослав крајем 18. века.

Осим по богатој историји, Ростов је познат и по производњи стакленог емајла.

Изглед

[уреди | уреди извор]

Средишњи трг у Ростову заузима велика катедрала Маријина Узнесења. Не зна се када је подигнута садашња зграда, али се претпоставља да је подигнута половином 16. века. Доњи дијелови катедралних зидова датирају из 12. века. Звоник је већим дијелом изграђен у 17. веку. Његова звона су међу највећима, а свако од њих има своје име. Највеће звоно по имену Сисој изливено 1688. године тежи 32 тоне.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 31.792 становника, 2349 (7,38%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
29.80829.23030.81531.53835.707[2]34.141[3]31.792

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ РОССТАТ Территориальный орган Федеральной службы государственной статистики по Ярославской области Ярославская область в цифрах 2012. Краткий статистический сборник. г.Ярославль 2012 год
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ростов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ростов&oldid=27933534”