Поезија

*The Parnassus* (1511) рад сликара Рафаела Сантија:^[1]^[2] познати песници рецитују у друштву девет муза на врху планине Парнас.

Поезија је посебан књижевни род где је песникова порука изречена кроз стихове. Песма обично садржи низ стилских фигура, укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Поезија (термин изведен из варијанте грчког термина, poiesis, „прављење”) форма је литературе која користи естетске и римске^[3]^[4]^[5] квалитете језика — као што су благозвучност, звучни симболизам, и метрика — за евоцирање значења које је надопуна, или замена, прозног значења.

Сматра се да је поезија најстарија врста књижевности.^[6] Рани примери су сумерски „Еп о Гилгамешу“, делови Библије и радови Хомера. Ране поеме су еволуирале из народних песама као што су кинеске шиђиншке песме, или из потребе поновног казивања оралне епике, или из санскритских веда, зороастризанских гата, и хомерских епова, Илијада и Одисеја. Антички покушаји дефинисања поезије, као што је Аристотелова Поетика, имају фокус на употреби говора и реторике, драме, песме и комедије. Каснији покушаји су били концентрисани на својствима као што су понављање, форма стихова и рима, и наглашавању естетике по чему се поезија разликује од објективније информативних, прозних форми писања. Од средине 20. века, поезија је понекад била у општем смислу сматрана фундаменталним креативним чином употребе језика.

Поезија користи форме и конвенције да сугерише диференцијалну интерпретацију речи, или да евоцира емотивне респонсе. Средства као што су асонанца, алитерација, ономатопеја и ритам се понекад користе за остваривање музичких или инкантационих ефеката. Употреба двосмислености, симболизма, ироније и других стилистичких елемената поетске дикције често оставља поеме отвореним за вишеструке интерпретације. Слично томе говорне фигуре као што су метафора, поређење и метонимија^[7] креирају резонанцију између иначе различитих слика — раслојавајући значења, формирајући претходно неспознате везе. Сродне форме резонанције могу да постоје између индивидуалних стихова, у њиховим обрасцима ритма или риме.

Неки типови поезије су специфични за дате културе и жанрове и одговарају карактеристикама језика у коме је песник писао. Читаоци који су навикли да поистовећују поезију са Дантеом, Гетеом, Мицкјевичом и Румијем могу да је сматрају делом написаном у виду линија базираних на рими и регуларној метрици. Постоје међутим традиције, као што је библијска поезија, које користе друга средства за креирање ритма и еуфоније. Знатан део модерне поезије одражава критику поетске традиције,^[8] играјући се са и тестирајући, између осталог, принципе саме еуфоније, понекад у потпуности напуштајући риму или постављани ритам.^[9]^[10] У данашњем све више глобализованом свету, песници често прилагођавају форме, стилове и технике из различитих култура и језика.

Историја

Најстарија љубавна поема. Сумерска глинена плочица из Нипура, Ирак. период Ура III, 2037-2029. п. н. е. Антички оријентални музеј, Истанбул.

Неки научници сматрају да уметност поезије можда претходи писмености.^[11] Међутим, други сугеришу да поезија не мора да је нужно претходила писању.^[12]

Најстарија преживела епска поема, Еп о Гилгамешу, потиче из 3. миленијума п. н. е. из сумерске Месопотамије (сад Ирак), и била је написана у клинастом писму на глиненој плочици, уместо папируса.^[13] Плочица потиче из око 2000 п. н. е. и описује годишњи обред у коме се краљ симболично жени и има полни однос са богињом Инаном да би се осигурала плодност и просперитет; то се сматра најстаријом љубавном поемом на свету.^[14]^[15] Један пример египатске епске поезије је Прича о Синуху (из око 1800. п. н. е).

Рана кинеска поетика, *Kǒngzǐ Shīlùn* (孔子詩論), дискусија *Шиђинг* (*Класичне поезије*)

Друга античка епска поезија обухвата грчке епове, Илијада и Одисеја; авестанске књиге, Гати и Јасна; римски национални еп, Вергилијеву Енејиду; и индијске епове, Рамајана и Махабхарата. Епска поезија, укључујући Одисеју, Гати, и индијске Веде, чини се да је формирана у песничкој форми ради лакшег меморисања и оралног преноса, у праисторијским и античким друштвима.^[12]^[16]

Друге форме поезије су се развиле директно из народних песама. Најранији уноси у најстаријој постојећој збирци кинеске поезије, Шиђинг, били су иницијално лирски.^[17]

Напори древних мислиоца да утврде шта чини поезију карактеристичном као обликом, а оно што разликује добру поезију од лоше, резултирали су у „поетици” — студији естетике поезије.^[18] Нека античка друштва, као што је кинеско са његовим Шиђингом (Класичном поезијом), развила су каноне поетских радова који су имали ритуал и естетску важност.^[19] У скорије време, мислиоци су се трудили да пронађу дефиницију која би могла да се обухвате формалне разлике које су толико велике као што су оне између Чосерових Кентерберијских прича и Мацуо Башоове Оку но Хосомичи, као и разлике у контексту које премошћавају религиозну поезију Танаха, љубавну поезију, и рап.^[20]

Западне традиције

Класични мислиоци су користили класификацију као начин дефинисања и процене квалитета поезије. Наиме, постојећи фрагменти Аристотелове Поетике описују три жанра поезије — епску, комичну, и трагичну — развијају правила за разликовање поезије највишег квалитета у сваком жанру, заснована на основним наменама жанра.^[21] Каснији естетичари су идентификовали три главна жанра: епску поезију, лирску поезију, и драмску поезију, третирајући комедију и трагедију као поджанрове драмске поезије.^[22]

Аристотелов рад је био утицајан широм Средњег истока током исламског златног доба,^[23] као и у Европи током ренесансе.^[24] Каснији песници и естетичари често одвајају поезију, и дефинишу је као супротност прози, која је уопштено схваћена као писање са нагласком на логичкој експликацији и са линеарном наративном структуром.^[25] Кант тврди да природа поезије као самосвесно апстрактне и лепе форме подиже овај изражајни облик на највиши ниво међу вербалним уметностима, чему следе тон или музика које је прате, а тек након тога логичнија и наративна проза.

Ово не подразумева да је поезија нелогична или да нема нарацију, већ да је поезија покушај да се лепо или узвишено створи без терета ангажовања логичког или наративног мисаоног процеса. Енглески романтичарски песник Џон Китс назвао је ово бекство од логике „негативном способношћу”.^[26] Овај „романтичарски” приступ виђењу форме је кључни елемент успешне поезије, јер је ова форма апстрактна и разликује се од исходишне нотационе логике. Овај приступ је остао утицајан у 20. веку.^[27]

Током овог периода, постојала је и значајнија интеракција између различитих поетских традиција, делом због ширења европског колонијализма и пратећег пораста глобалне трговине.^[28] Поред бума у погледу превода, током романтичарског периода поново се откривају бројни древни радови.^[29]

Спорови 20. века и 21. века

Неки од књижевних теоретичара 20. века, ослањајући се у мањој мери на опозицију прозе и поезије, ставили су фокус на песника као превасходно онога који ствара користећи језик, и поезију као исход песничког стваралаштва.^[30] Основни концепт песника као творца није неуобичајен, а неки модернистички песници есенцијално не праве разлику између стварања песме користећи речи и креативних дела у другим медијима. Међутим, други модернисти сматрају да је и сам покушај да се поезија дефинише на такав начин погрешан.^[31]

Одбацивање традиционалних облика и структура поезије које је започело у првој половини 20. века подударало се са довођењем у питање сврхе и значаја традиционалних дефиниција поезије и разлика између поезије и прозе, нарочито имајући у виду примере поетске прозе и прозне поезије. Бројни модернистички песници писали су у нетрадиционалним формама или у ономе што би се традиционално могло сматрати прозом, иако је њихово писање генерално било поткрепљено поетском дикцијом, и често је имало ритам и тон успостављен неметричким средствима. Иако је у модерним школама постојала значајна формалистичка реакција на распад структуре, ова реакција се усредсредила на развој нових формалних структура и синтеза, као и на оживљавање старијих облика и структура.^[32]

Недавно, је дошло до развоја постмодернизма ради потпунијег преноса прозе и поезије као особених ентитета, а такође и међу жанровима поезије, који имају значење само као културни артефакти. Постмодернизам иде изван нагласка модернизма на креативној улози песника, да наглашава улогу читаоца текста (херменеутика), и да истакне комплексну културну мрежу у којој се чита песма.^[33] У данашње време, широм света, поезија често укључује поетску форму и дикцију из других култура и из прошлости, што додатно отежава покушаје дефинисања и класификације који су некада били смислени у оквиру традиције као што је Западни канон.^[34]

Види још

Српска књижевност

Референце

^ Paoletti & Radke 2005, стр. 409
^ Stinger 1998, стр. 199
^ „Poetry”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. 2013. Архивирано из оригинала 18. 06. 2013. г. Приступљено 08. 11. 2017.
^ „Poetry”. Merriam-Webster. Merriam-Webster, Inc. 2013.
^ „Poetry”. Dictionary.com. Dictionary.com, LLC. 2013—Based on the Random House Dictionary
^ „Манифест доживљене поезије”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 09. 06. 2016.
^ Strachan & Terry 2000, стр. 119.
^ Eliot 1999, стр. 13–34.
^ Longenbach 1997, стр. 9, 103
^ Schmidt, Michael, ур. (1999). The Harvill Book of Twentieth-Century Poetry in English. Harvill Press. ISBN 978-1-86046-735-6.
^ Hoivik, S; Luger, K (03. 06. 2009). „Folk Media for Biodiversity Conservation: A Pilot Project from the Himalaya-Hindu Kush”. International Communication Gazette. 71 (4): 321—346. doi:10.1177/1748048509102184.
^ ^а ^б Goody 1987, стр. 98
^ Sanders 1972, стр. 7–8.
^ Mark, Joshua J. (13. 08. 2014). „The World's Oldest Love Poem”.
^ SEBNEM, ARSU. „Oldest Line In The World”. New York Times. New York Times. Приступљено 01. 05. 2015.
^ Ahl & Roisman 1996, стр. 1–26.
^ Ebrey 1993, стр. 11–13
^ Abondolo 2001, стр. 52–53
^ Gentz 2008, стр. 124–148
^ Habib, Rafey (2005). A history of literary criticism. John Wiley & Sons. стр. 607-609, 620. ISBN 9780631232001.
^ Heath, Malcolm, ур. (1997). Aristotle's Poetics. Penguin Books. ISBN 978-0-14-044636-4.
^ Frow 2007, стр. 57–59
^ Bogges, WF (1968). „'Hermannus Alemannus' Latin Anthology of Arabic Poetry”. Journal of the American Oriental Society. 88 (4): 657—70. JSTOR 598112. doi:10.2307/598112. Burnett, Charles (2001). „Learned Knowledge of Arabic Poetry, Rhymed Prose, and Didactic Verse from Petrus Alfonsi to Petrarch”. Poetry and Philosophy in the Middle Ages: A Festschrift for Peter Dronke. Brill Academic Publishers. стр. 29-62. ISBN 978-90-04-11964-2.
^ Grendler 2004, стр. 239
^ Kant, Immanuel (1914). Critique of Judgment. Bernard, JH. Macmillan. стр. 131.
^ Ou, Li (2009). Keats and negative capability. Continuum. стр. 1—3. ISBN 978-1-4411-4724-0.
^ Watten, Barrett (2003). The constructivist moment: from material text to cultural poetics. Wesleyan University Press. стр. 17-19. ISBN 978-0-8195-6610-2.
^ Abu-Mahfouz, Ahmad (2008). „Translation as a Blending of Cultures” (PDF). Journal of Translation. 4 (1). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 03. 2012. г.
^ Highet, Gilbert (1985). The classical tradition: Greek and Roman influences on western literature (Reissued изд.). Oxford University Press. стр. 355, 360, 479. ISBN 978-0-19-500206-5.
^ Wimsatt William K, Jr; Brooks, Cleanth (1957). Literary Criticism: A Short History. Vintage Books. стр. 374.
^ Johnson, Jeannine (2007). Why write poetry?: modern poets defending their art. Fairleigh Dickinson University Press. стр. 148. ISBN 978-0-8386-4105-7.
^ Jenkins, Lee M.; Davis, Alex, ур. (2007). The Cambridge companion to modernist poetry. Cambridge University Press. стр. 1-7, 38, 156. ISBN 978-0-521-61815-1.
^ Barthes, Roland (1978). „Death of the Author”. Image-Music-Text. Farrar, Straus & Giroux. стр. 142—148.
^ Connor, Steven (1997). Postmodernist culture: an introduction to theories of the contemporary (2nd изд.). Blackwell. стр. 123-128. ISBN 978-0-631-20052-9.

Литература

Frow, John (2007). Genre (Reprint изд.). Routledge. стр. 57—59. ISBN 978-0-415-28063-1.
Grendler, Paul F (2004). The Universities of the Italian Renaissance. Johns Hopkins University Press. стр. 239. ISBN 978-0-8018-8055-1.
Heath, Malcolm, ур. (1997). Aristotle's Poetics. Penguin Books. ISBN 978-0-14-044636-4.
Habib, Rafey (2005). A history of literary criticism. John Wiley & Sons. стр. 607-609, 620. ISBN 9780631232001.
Abondolo, Daniel (2001). A poetics handbook: verbal art in the European tradition. Curzon. стр. 52-53. ISBN 9780700712236.
Ebrey, Patricia (1993). Chinese Civilisation: A Sourcebook (2nd изд.). The Free Press. стр. 11-13. ISBN 978-0-02-908752-7.
Ahl, Frederick; Roisman, Hannah M. (1996). The Odyssey Re-Formed. Cornell University Press. стр. 1—26. ISBN 978-0-8014-8335-6.
Goody, Jack (1987). The Interface Between the Written and the Oral. Cambridge University Press. стр. 98. ISBN 978-0-521-33794-6.
Sanders, NK (1972). The Epic of Gilgamesh (Revised изд.). Penguin Books. стр. 7—8.
Schmidt, Michael, ур. (1999). The Harvill Book of Twentieth-Century Poetry in English. Harvill Press. стр. xxvii—xxxiii. ISBN 978-1-86046-735-6.
Eliot, T. S. (1999). „The Function of Criticism”. Selected Essays. Faber & Faber. стр. 13—34. ISBN 978-0-15-180387-3.
Longenbach, James (1997). Modern Poetry After Modernism. Oxford University Press. стр. 9,103. ISBN 978-0-19-510178-2.
Strachan, John R.; Terry, Richard G. (2000). Poetry: an introduction. Edinburgh University Press. стр. 119. ISBN 978-0-8147-9797-6.
Stinger, C (1998) [1985 (hardback)]. The Renaissance in Rome. Bloomington, IN: Indiana Bloomington Press. ISBN 978-0-253-33491-6.
Paoletti, J; Radke, G (2005) [1997]. Art in Renaissance Italy. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-439-1.
Adams, Stephen J. (1997). Poetic designs: an introduction to meters, verse forms and figures of speech. Broadview. ISBN 978-1-55111-129-2.
Brooks, Cleanth (1947). The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry. Harcourt Brace & Company.
Corn, Alfred (1997). The Poem's Heartbeat: A Manual of Prosody. Storyline Press. ISBN 978-1-885266-40-8.
Fussell, Paul (1965). Poetic Meter and Poetic Form. Random House.
Finch, Annie (2011). A Poet's Ear: A Handbook of Meter and Form. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-05066-6.
Fry, Stephen (2007). The Ode Less Travelled: Unlocking the Poet Within. Arrow Books. ISBN 978-0-09-950934-9.
Hollander, John (1981). Rhyme's Reason. Yale University Press. ISBN 978-0-300-02740-2.
Pinsky, Robert (1998). The Sounds of Poetry. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-26695-0.
Pound, Ezra (1951). ABC of Reading. Faber.
Preminger, Alex; Brogan, Terry VF; Warnke, Frank J. (ур.). The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics (3rd изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02123-2.
Tatarkiewicz, Władysław, "The Concept of Poetry", translated by Christopher Kasparek, Dialectics and Humanism: The Polish Philosophical Quarterly, vol. II, no. 2 (spring 1975), published in Warsaw under the auspices of the Polish Academy of Sciences by Polish Scientific Publishers. pp. 13–24.
Isobel Armstrong, Joseph Bristow, and Cath Sharrock (1996) Nineteenth-Century Women Poets. An Oxford Anthology
Ferguson, Margaret; Salter, Mary Jo; Stallworthy, Jon, ур. (1996). The Norton Anthology of Poetry (4th изд.). W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-96820-0.
Gardner, Helen, ур. (1972). New Oxford Book of English Verse 1250–1950. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-812136-7.
Larkin, Philip, ур. (1973). The Oxford Book of Twentieth Century English Verse. Oxford University Press.
Lonsdale, Roger, ур. (1990). Eighteenth Century Women Poets by Roger Lonsdale. Oxford University Press.
Mosley, Ivo, ур. (1994). The Green Book of Poetry. Frontier Publishing. ISBN 978-1872914060.
Mosley, Ivo, ур. (1996). Earth Poems: Poems from Around the World to Honor The Earth. Harpercollins. ISBN 978-0062512833.
Ricks, Christopher, ур. (1999). The Oxford Book of English Verse. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214182-8.
Yeats, WB, ур. (1936). Oxford Book of Modern Verse 1892–1935. Oxford University Press.
Ciardi, John (1959). How Does a Poem Mean?. Cambridge, MA: The Riverside Press.
Drew, Elizabeth (1933). Discovering Poetry. New York: W.W. Norton & Company.
Harmon, William (2003). Classic Writings on Poetry. New York: Columbia University Press.
Hashmi, Alamgir (2011). „Eponymous Écriture and the Poetics of Reading a Transnational Epic”. Dublin Quarterly, 15.
Hobsbaum, Philip (1996). Metre, Rhythm, and Verse Form. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-12267-2.
Bloom, Harold (2006). Bloom's Modern Critical Views: Contemporary Poets. Bloom's Literary Criticism, Infobase Publishing.
Iturat, Isidro (2010). Poetics. Brazil: Indrisos.com. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2018.
Kinzie, Mary (1999). A Poet's Guide to Poetry. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-43739-2.
Norman, Charles (1962). Poets on Poetry. New York: Collier Books. Original texts from 8 English poets before the 20th Century and from 8 20th Century Americans.
Oliver, Mary (1994). A Poetry Handbook. New York: Harcourt Brace & Co. ISBN 978-0-15-672400-5.
Oliver, Mary (1998). Rules for the Dance. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-85086-2.
Quinn, Arthur (1993). Figures of Speech. Hillsdale: Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-1-880393-02-4.

Спољашње везе

[Paoletti-1] Paoletti & Radke 2005, стр. 409

[Stinger-2] Stinger 1998, стр. 199

[3] „Poetry”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. 2013. Архивирано из оригинала 18. 06. 2013. г. Приступљено 08. 11. 2017.

[4] „Poetry”. Merriam-Webster. Merriam-Webster, Inc. 2013.

[5] „Poetry”. Dictionary.com. Dictionary.com, LLC. 2013—Based on the Random House Dictionary

[6] „Манифест доживљене поезије”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 09. 06. 2016.

[FOOTNOTEStrachanTerry2000119-7] Strachan & Terry 2000, стр. 119.

[FOOTNOTEEliot199913–34-8] Eliot 1999, стр. 13–34.

[9] Longenbach 1997, стр. 9, 103

[10] Schmidt, Michael, ур. (1999). The Harvill Book of Twentieth-Century Poetry in English. Harvill Press. ISBN 978-1-86046-735-6.

[11] Hoivik, S; Luger, K (03. 06. 2009). „Folk Media for Biodiversity Conservation: A Pilot Project from the Himalaya-Hindu Kush”. International Communication Gazette. 71 (4): 321—346. doi:10.1177/1748048509102184.

[Goody,_Jack_1987_98-12] а ^б Goody 1987, стр. 98

[FOOTNOTESanders19727–8-13] Sanders 1972, стр. 7–8.

[14] Mark, Joshua J. (13. 08. 2014). „The World's Oldest Love Poem”.

[oldest_poem-15] SEBNEM, ARSU. „Oldest Line In The World”. New York Times. New York Times. Приступљено 01. 05. 2015.

[FOOTNOTEAhlRoisman19961–26-16] Ahl & Roisman 1996, стр. 1–26.

[Ebrey-17] Ebrey 1993, стр. 11–13

[18] Abondolo 2001, стр. 52–53

[19] Gentz 2008, стр. 124–148

[20] Habib, Rafey (2005). A history of literary criticism. John Wiley & Sons. стр. 607-609, 620. ISBN 9780631232001.

[21] Heath, Malcolm, ур. (1997). Aristotle's Poetics. Penguin Books. ISBN 978-0-14-044636-4.

[22] Frow 2007, стр. 57–59

[23] Bogges, WF (1968). „'Hermannus Alemannus' Latin Anthology of Arabic Poetry”. Journal of the American Oriental Society. 88 (4): 657—70. JSTOR 598112. doi:10.2307/598112. Burnett, Charles (2001). „Learned Knowledge of Arabic Poetry, Rhymed Prose, and Didactic Verse from Petrus Alfonsi to Petrarch”. Poetry and Philosophy in the Middle Ages: A Festschrift for Peter Dronke. Brill Academic Publishers. стр. 29-62. ISBN 978-90-04-11964-2.

[24] Grendler 2004, стр. 239

[25] Kant, Immanuel (1914). Critique of Judgment. Bernard, JH. Macmillan. стр. 131.

[26] Ou, Li (2009). Keats and negative capability. Continuum. стр. 1—3. ISBN 978-1-4411-4724-0.

[27] Watten, Barrett (2003). The constructivist moment: from material text to cultural poetics. Wesleyan University Press. стр. 17-19. ISBN 978-0-8195-6610-2.

[28] Abu-Mahfouz, Ahmad (2008). „Translation as a Blending of Cultures” (PDF). Journal of Translation. 4 (1). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 03. 2012. г.

[29] Highet, Gilbert (1985). The classical tradition: Greek and Roman influences on western literature (Reissued изд.). Oxford University Press. стр. 355, 360, 479. ISBN 978-0-19-500206-5.

[30] Wimsatt William K, Jr; Brooks, Cleanth (1957). Literary Criticism: A Short History. Vintage Books. стр. 374.

[31] Johnson, Jeannine (2007). Why write poetry?: modern poets defending their art. Fairleigh Dickinson University Press. стр. 148. ISBN 978-0-8386-4105-7.

[32] Jenkins, Lee M.; Davis, Alex, ур. (2007). The Cambridge companion to modernist poetry. Cambridge University Press. стр. 1-7, 38, 156. ISBN 978-0-521-61815-1.

[33] Barthes, Roland (1978). „Death of the Author”. Image-Music-Text. Farrar, Straus & Giroux. стр. 142—148.

[34] Connor, Steven (1997). Postmodernist culture: an introduction to theories of the contemporary (2nd изд.). Blackwell. стр. 123-128. ISBN 978-0-631-20052-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Израел Сједињене Државе Летонија 2 Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика NARA