Нилоти

Нилоти је заједнички назив за црначке народе и племена који се првенствено баве сточарством, настањени по источноафричким државама Кенија, Уганда, Судан и Танзанија. Нилоти средином 20. века броје око 7.000.000 људи. Они се од својих суседа разликују по својим физичким карактеристикама (могу да нарасту и до 2,10 м, те својом јединственом културом која се одликује великом љубави према стоци. Уз сточарство Нилоти имају и мотичку пољопривреду, те је заступљено и нешто лова, риболова и сакупљања. Номадско сточарство првенствено је изражено међу Нуерима и Динкама. Током кишне сезоне ове две групе Нилота живе у сталним насељима изграђеним на води, где се баве култивисањем земљишта и чувањем стоке у близини села. За време сушног периода живе у сточарским камповима, у близини питких извора воде где постоје могућности испаше стоке, а успут се баве и риболовом. Главне групе Нилота су: Ачоли, Динка, Луо, Масаи, Каленџин, Нуер и Шилук.

Нилоти говоре 52 језика који спадају у јужну групу источносуданских језика нило-сахарске породице. Три главне групе су источни, западни и јужни.

Источни Нилоти

• Бари
• Донготоно
• Доњоро, говоре њангатом
• Каква
• Карамоџонг
• Ланго, у Судану, говоре ланго језик
• Локоја
• Лопид, говоре лопит језик
• Лотуко, говоре отухо
• Масаи
• Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори.
• Онгамо, говоре језик нгаса
• Самбуру
• Тесо
• Топота
• Туркана

Западни Нилоти

• Алур
• Ануак
• Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек
• Ачоли
• Беланда Бор
• Бурун
• Дхр Тури, говоре тури
• Динка
• Јопадхола или Будама, говоре адхола
• Јумјум
• Кумам
• Ланго, у Уганди
• Локоро, говоре пари
• Луо
• Мабаан
• Нуер
• Шилук

Јужни Нилоти

• Араманик, Танзанија, 3,000 (2002). звани и „Ндоробо“, „Доробо“.
• Датуга (Татога), Танзанија, 87,798 (2000 WCD). обухватају и Барабаиг, итд.
• Каленџин, Кенија, 2,458,123 (попис 1989). племена:
  • Кипсигис 471,459 (1980 Heine and Möhlig).
  • Нанди 261,969, (1980 Heine and Möhlig).
  • Покот, 264,000 (1994 I. Larsen BTL).
  • Сабаот, 143,000 (1994 I. Larsen BTL).
  • Туген, 130,249 (1980 Heine and Möhlig).
  • Кеијо, 110,908 (1980 Heine and Möhlig).
  • Ендо, 80,000 (1997 SIL).
• Кисанкаса, Танзанија, 4,670 (1987) звани и „Ндоробо“, „Доробо“.
• Медиак, Танзанија, звани и „Ндоробо“, „Доробо“.
• Мосиро, Танзанија
• Окиек, Кенија и Танзанија, 36,869 (2000). звани и „Ндоробо“
• Омотици, Кенија, 200 или више (2000). звани и „Ндоробо“
• Себеј, говоре језик капсабини. Уганда, 120,000 (1994 UBS).
• Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD).

• Nilotes
• Nilotic People Group Tree