Богатир

Богатир (рус. богатырь) је основни лик у средњовековним источнословенским легендама, сличан западноевропском лутајућем витезу. Богатири се јављају углавном у руским епским песмама — биљинама. Историјски гледано, настали су за време владавине Владимира Великог (Велики кнез Кијевски од 980. до 1015) као део његових елитних ратника (дружина^[1]), сродних витезовима Округлог стола.^[2] Традиција описује богаташе као ратнике огромне снаге, храбрости и јунаштва, који ретко користе магију док се боре против непријатеља^[2] како би одржали аспект биљина „лабаво заснован на историјским чињеницама“. Карактеришу их јаки гласови, патриотских и религиозних тежњи, бранили су Русију од страних непријатеља (нарочито номадских турских степских народа или угро-финских племена у периоду пре монголских инвазија) и њихове вере.^[3] У савременом руском језику реч богатир означава храброг хероја, спортисту или физички снажног човека.^[4]

Реч „богатир” није словенског порекла.^[5] Термин је забележен најмање од 8. века,^[4] Према етимолошком речнику М. Фасмера, реч „богатырь” је позајмљена од старих Турака. „баɣатур” (отуда мађ. bátor „смелый“), булг. βαγατουρ; чагат. batur "храбар, војсковођа"; кирг. баатыр "херој", "храбар"; шор. paɣattyr "херој"; монг. bagatur; калм. bātr̥; као и почасни надимак багатур за посебне војне заслуге у војсци још од времена Џингис-кана и Тамерлана. Објашњење порекла од иранског или индоаријевског „баɣапуϑра” је веома сумњиво. Многи стручњаци теже (древној) турској етимологији појма.^[6]

Према историјском и етимолошком речнику П. Ја. Черниха, реч је источног порекла и забележена је у многим језицима: турском, монголском, бурјатском, иранском, хиндском.^[7]

Према Лаву Гумиљову, „багадур” је реч монголског порекла, која је у турски језик ушла у 6. веку. Многи западни истраживачи такође подржавају монголско-турску верзију порекла. Извори познају различите правописне верзије: bahadar, bahadir, bahadur, batur, batyr, bator.

Овај термин је позајмљен не само у староруски језик, већ и на друге језике: пољски, персијски, мађарски. Неки етимолози верују да су сличне речи у неповезаним језицима настале независно и да их могу сматрати извором руске речи.

Сама реч „богатырь“ се први пут појављује у књизи Сарницког, објављеној без навођења места 1585. „Descriptio veteris et novae Poloniae cum divisione ejusdem veteri et nova“, где се каже: „Rossi… de heroibus suis, quos Bohatiros id est semideos vocant, aliis persuadere conantur“.

Реч витязь је германског порекла, од *víking-, што је дало, између осталог, и други сканд. víkingr, првобитно позајмљен у западнословенске језике (уп. чеш. vítěz, глсрп. wićaz „херој“). Према неким научницима, реч може да потиче од глагола витать или заједничког словенског *vitь „плен“.

У руским изворима реч витязь се јавља једном у Перејаславској хроници, након чега се појављује тек у 16. веку.

У древној Русији, уместо касније позајмљеног „богатырь“, реч „храбр“ је свуда коришћена за означавање елитног ратника и борца.

Упркос лингвистичким истраживањима савремених научника, популарна етимологија везује реч богатир са руским: 'Бог'.^[8][9]

У многим руски, епски, песмама, названим Биљине, истакнуте су приче о овим јунацима, као и неколико хроника, укључујући Галицијско-Волинску хронику из 13. века. Претпоставља се да су неки богатири историјске личности, док су други, попут дива Свјатогора, чисто измишљени и вероватно потичу из словенске паганске митологије. Епске песме се обично деле у три збирке: митолошки епови, старије приче које су се причале пре оснивања Кијевске Русије и преношења хришћанства у регион, а обухватале су магију и натприродно; кијевски циклус, који садржи највећи број богатира и њихових прича (Илија Муромец, Добриња Никитич и Аљоша Попович); и новгородски циклус, фокусиран на Садка и Василија Буслајева, који осликава свакодневни живот Новгорода.^[2]

Многе приче о богатирима врте се око двора Владимира I Кијевског (958–1015) и називају се Кијевским циклусом. На његовом двору су служили најистакнутији богаташи или витјазе: трио Аљоша Поповић, Добриња Никитич и Илија Муромец. Сваки од њих има тенденцију да буде познат по одређеној карактерној особини: Аљоша Поповић по својој памети, Добриња Никитич по храбрости, а Илија Муромец по физичкој и духовној снази и интегритету, и по посвећености заштити своје отаџбине и народа. Већина тих богаташких авантура су измишљене и често укључују борбене змајеве, дивове и друга митска бића. Међутим, сами богатири су се често заснивали на стварним људима. Доказано је да су постојали историјски прототипови Добриње Никитича (војсковође Добриње ) и Илије Муромеца.

Новгородска република је произвела специфичну врсту хероја, авантуристе, а не племенитог ратника. Најистакнутији примери били су Садко и Василиј Буслајев који су постали део Новгородског циклуса народне епике.^[2]

Митолошки епови су укорењени у натприродном и шаманизму, а везани су за паганизам.^[2] Најистакнутији јунаци у овим еповима су Свјатогор и Волх Всеславјевич; они се обично називају „Старији Богатири“.

Каснији значајни богатири такође укључују оне који су се борили на страни Александра Невског, укључујући Василија Буслајева и оне који су се борили у Куликовској бици.

Богатири и њихове херојске приче утицали су на многе личности у руској књижевности и уметности, попут Александра Пушкина, који је написао епску бајку из 1820. године Руслан и Људмила, Виктора Васњецова и Андреја Рјабушкина, чија уметничка дела приказују^[10] многе богатире из различитих циклуса народне епике. Богатири се такође помињу у причама о чудима у разигранијем светлу, као у Фоми Береникову, причи у збирци прича Александра Афанасјева под називом Руске бајке са Аљошом Поповићем и Илијом Муромецом.

Анимациони студио Ред Медуса,^[11] са седиштем у Русији, направио је анимирану пародију на богатире под називом „Три руска Богатира“, у којој насловни ликови — снажни и упорни, али не претерано бистри — надјачавају различите противнике из бајки, поп културе и модерног живота.^[12]

Иако није толико истражен, женски богатир или пољаница је жена ратница сродна Амазонкама. Многе од познатијих пољаница су жене познатих мушких богатира, као што је Настасја Никулична,^[13] жена Добриње Никитича. Жена богатирка парира мушкарцима у снази и храбрости са причама у којима су детаљно описани случајеви у којима су спасавали своје мужеве и надмудрили непријатеља.^[13] Често се виде како раде са јунацима у причама које помињу њихово присуство.

Већина богаташа је измишљена, али се верује да је заснована на историјским прототиповима:

• Илијаа Муромец, који се сматра највећим од богатира, из Мурома^[14]
• Добриња Никитич – из Рјазања^[15] (на основу историјског војсковође Владимира I)
• Аљоша Попович („Аљоша свештеников син“) – из Ростова,^[16] варалица међу богаташима који је најпознатији по својој памети.
• Евпатиј Коловрат богатир описан у Причи о уништењу Рјазања, борио се са војском монголског владара Бату Кана
• Свјатогор, џиновски витез који је своју снагу завештао Иљи Муромецу (чисто измишљено)
• Василиј Буслајев из Новгорода
• Аника ратник
• Војвода Степанович
• Дунај Иванович
• Волга Свјатославович (вероватно заснована на Олегу Новгородском или Всеславу Полоцком^[17])
• Сукхман Богатир
• Никита Крзнар
• Микула Сељанинович („Микула сељанин син“)

Неки од историјских ратника су такође ушли у фолклор и постали познати као богатири:

• Гаврила Алексич из Новгорода, који је служио Александру Невском у бици на Неви (историјска)
• Ратмир из Новгорода, који је служио Александру Невском у бици на Неви (историјска)
• Пересвет, који се жртвовао Татарима у Куликовској бици (историјски)

• Филмови Александра Птушка:
  • Садко (Садко, 1952)
  • Илија Муромец (Ильа Муромец, 1956)
  • Руслан и Људмила (Руслан и Лудмила, 1972), заснована на истоименој фантазијској песми Александра Пушкина.
• Анимирани филмови Soyuzmultfilm (режија Иван Аксенчук):
  • Иља Мурометс (1975)
  • Иља Мурометс и Славуј разбојник (1978)
• Melnitsa Animation серија Три Богатира :
  • Аљоша Поповић и змија Тугарин (Алеша Попович и Тугарин Змеј, 2004)
  • Добриња Никитич и Змеј Гориницх (Добрина Никитич и Змеј Горинич, 2006)
  • Иља Муромец и Славуј разбојник (Ильа Муромец и Соловеј-Разбојник, 2007)
  • Тхе Тхрее Богатирс анд Схамакхан Куеен (Три богатира и Шамаханскаа царица, 2010)
  • Тхе Тхрее Богатирс он Дистант Схорес (Три богатира на дальних берегах, 2012)
  • Тхе Тхрее Богатирс: Цоурсе оф тхе хорсе (Три богатира: Ход конем)
  • Три Богатира и морски краљ (Три богатира и Морској царь)
• Остали филмови:
  • Александар Невски (Александр Невскиј, 1938) Сергеја Ајзенштајна . Иако је заснован на стварној историји, филм такође показује снажан утицај билине и као споредни лик приказује билинског богатира Василија Буслајева .
  • Битка код Керженца (1971)
  • Василиса Микулишна (1975, Роман Давидов ), анимирана адаптација истоимене билине.
  • Кнез Владимир (Кназь Владимир, 2006) такође комбинује стварну средњовековну историју са фантазијом и фолклором.
  • Последњи витез (2017), комедија која деконструише руски фолклор.

• Књиге Џенифер Естеп
  • Crimson Frost (2013)
  • Midnight Frost (2013)
  • Killer Frost (2014)
• Књиге Робина Бриџса
  • The Katerina Trilogy (The Gather Storm (2012), The Unfailing Light (2012), The Morning Star (2013))
• Књиге Џона Конроа
  • Summer Reign (2018)

• Биљине (књижевност)
• Стара словенска вера
• Виктор Васњецов

1. ^ Pronin, Alexander (1719). Byliny; Heroic Tales of Old Russia. Possev. стр. 26. Приступљено 2019-01-05. „Stay in my druzhina and be my senior bogatyr, chief above all the others.” 
2. ^ ^{а б в г д} Bailey, James; Ivanova, Tatyana (1998). An Anthology of Russian Folk Epics. New York: M.E. Sharpe. 
3. ^ „Богатыри”. www.vehi.net. Архивирано из оригинала 2013-02-06. г. Приступљено 2018-03-21. 
4. ^ ^{а б} Translators, interpreters, and cultural negotiators : mediating and communicating power from the Middle Ages to the Modern Era. Federici, Federico M.,, Tessicini, Dario. New York, NY. 2014-11-20. ISBN 9781137400048. OCLC 883902988. 
5. ^ C. Fleischer, "Bahādor", in Encyclopædia Iranica
6. ^ „"Богатыри", Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона”. www.vehi.net. Приступљено 2018-03-21. 
7. ^ Маркова, Елена (2020). „Учебный словарь универбатов современного русского языка: новизна, структура, принципы описания”. Славистика. 24 (2): 291—298. ISSN 1450-5061. doi:10.18485/slavistika.2020.24.2.19. 
8. ^ Compare Alexander Nikolayevich Afanasyev's introduction to his Народные русские сказки [Russian popular folk-tales], first published in 1873.
9. ^ Saskia Pronk-Tiethoff (2013). The Germanic Loanwords in Proto-Slavic. Brill. стр. 96—98. ISBN 978-94-012-0984-7. doi:10.1163/9789401209847. 
10. ^ Afanasʹev, A.N.; Guterman, Norbert; Jakobson, Roman; Alexeieff, Alexandre (2006). Russian fairy tales. [New York]. ISBN 0394730909. OCLC 166025. 
11. ^ „Red Medusa”. 
12. ^ About Three Russian Bogaturs, YouTube.com. Retrieved 2 September 2020.
13. ^ ^{а б} Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian & Slavic myth and legend. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 1576070638. OCLC 39157488. 
14. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. стр. 28. ISBN 978-0-873-32641-4. 
15. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. стр. 81. ISBN 978-0-873-32641-4. 
16. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. стр. 123. ISBN 978-0-873-32641-4. 
17. ^ Всеслав Брячиславич // Биографический справочник — Мн.: «Белорусская советская энциклопедия» им. Петруся Бровки, 1982. — Т. 5. — С. 129. — 737 с.