Графит
За остала значења, види Графит (разврставање).Графит је минерал и једна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.[1]
| Графит | |
|---|---|
| Категорија | Минерал |
| Хемијска формула | C |
| Идентификација | |
| Кристална система | хексагонална |
| Цепљивост | савршена у једном правцу |
| Тврдина по Мосу | 1—2 |
| Сјајност | металична |
| Боја огреба | црни |
| Релативна густина | (2,09—2,23) г/цм3 |
Графит најчешће поседује хексагоналну решетку, а веома ретко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.[2][3]
Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл.
Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада.
Структура графита
уредиКод графита је сваки атом угљика повезан са три сусједна угљикова атома. То значи да угљик у графиту прави сп2-хибридизацију. Код дијаманта је у питању сп3-хибридизација (тетраедарска структура). Настали сп2-хибриди леже у једној равни под углом 120°и због тога графит има лиснату структуру, међусобно увезану слабим Ван дер Wаалсовим силама.
Повезано
уредиРеференце
уреди- ↑ Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
- ↑ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. 0-8493-0487-3.
- ↑ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0-911910-13-1.