1864

**1864. по календарима**
Грегоријански	1864. (MDCCCLXIV)
Аб урбе цондита	2617.
Исламски	1280–1281.
Ирански	1242–1243.
Хебрејски	5624–5625.
Бизантски	7372–7373.
Коптски	1580–1581.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1919–1920.
• Схака Самват	1786–1787.
• Кали Yуга	4965–4966.
	Кинески
• Континуално	4500–4501.
• 60 година	Yанг Дрво Миш; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11864.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1830-е 1840-е 1850-е – 1860-е – 1870-е 1880-е 1890-е
Године:	1861 1862 1863 – 1864 – 1865 1866 1867

Ово је чланак о години 1864.

Година 1864 била је пријеступна година која почиње у петак по грегоријанском одн. пријеступна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линк показује календар).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

11. 1. - Хрватски бан Јосип Шокчевић по трећи пут опомиње новине "Позор" након чега престаје њихово излажење; уредник Иван Перковац осуђен у ожујку на три мјесеца затвора због неких чланака у листу^[1].
16. 1.. - Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче Новембарски устав и повуче војску из Војводства Шлезвиг - данска влада не реагује.
јануар - Акција Кита Царсона против Навајоа у Аризони.

Фебруар/Вељача

1. 2. - Други рат за Сцхлесwиг почиње пруско-аустријском инвазијом; ово се испоставља као први од ратова за немачко уједињење; двојица особа (швајцарски лекар и холандски официр) су први понели знак Црвеног крста.
4. 2. - У Љубљани основана Словенска матица.
7. 2. (26. 1. по ј.к.) - Годишњи скуп Друштва српске словесности: избио спор око забране предавања Владимира Јанковића (либерала) и избора Гарибалдија и Херценовог сина за чланове (предс. друштва Коста Цукић је против). Друштво је сутрадан суспендовано, чиновници либерали који су учествовали у расправи су кажњени.
15. 2. - Герард Адриаан Хеинекен купио пивару Де Хооиберг из чега настаје фирма Хеинекен.
17. 2. - Амерички грађански рат: прва успела војна примена - јужњачка подморница ЦСС Хунлеy на ручни погон потопила је сјеверњачки брод УСС Хоусатониц помоћу мине.
19. 2. - Јануарски устанак: руске власти укидају кметство у Пољској, на начин штетан за племство (сзлацхта).
25. 2. - Први унионистички заробљеници стигли у Андерсонвилле, Георгиа, где настаје злогласни заробљенички логор.

Март/Ожујак

1. 3. (18. 2. по ј.к.) - Закон о чиновницима у Србији први пут даје могућност да буду отпуштени из службе због дисциплинских прекршаја.
9. 3. - Генерал Улyссес С. Грант именован за главнокомандујућег унионистичких снага.
10. 3. - Лудwиг II постаје краљ Баварске (до 1886).
10. 3. - 22. 5. - Ред Риверска кампања: неуспешна унионистичка офанзива у Лујзијани.
11. 3. - Пуцање тек изграђене бране изазива Велику Схеффиелдску поплаву у Енглеској - опустошени делови Схеффиелда, најмање 240 мртвих.
14. 3. - Самуел Бакер видео Албертово језеро.
март - Почиње Дуги ход Навајоа, низ присилних маршева из Аризоне у Нови Мексико.
31. 3. - Еуген Ланген и Николаус Отто основали у Кöлну фирму касније познату као Деутз АГ.

Април/Травањ

8. 4. (27. 3. по ј.к.) - Саопштење српске владе о хапшењу 34 лица у Смедереву због наводне завере против Кнеза - названа је "Мајсторовићева завера", по Антонију Мајсторовићу, бившем државном саветнику.
10. 4. - Надвојвода Максимилијан прихватио у тршћанском замку Мирамаре мексичку круну (у земљу стиже 21. маја).
11. 4. - Ухваћен Ромуалд Траугутт, вођа пољског Јануарског устанка (погубљен у августу); мање групе настављају борбу још неко време.
14. 4. - Шпанци заузели перуанске отоке Цхинцха, богате гуаном, што покреће Шпанско-јужноамерички рат (до 1866).
18. 4. - Битка код Дyббøла је одлучујућа пруска победа над Данцима.
22. 4. - Закон о новцу у САД (Север) први пут прописује натпис Ин Год wе труст.
22. 4. - Нови устав преименује Републику Венецуелу у Сједињене Венецуеланске Државе (до 1953).
27. 4. (15. 4. по ј.к.) - Регални данак на увезени дуван у Србији.

Мај/Свибањ

2. 5. - На основу Лондонског уговора, Британци препуштају Сједињене Државе Јонских отока Краљевини Грчкој.
4. 5. - Група индустријалаца и финансијера основала банку Социéтé Гéнéрале у Француској.
5 - 7. 5. - Битка у Спотсyлванијској дивљини (Баттле оф тхе Wилдернесс) прва је битка Грантове Оверланд кампање у Вирџинији - без јасног победника али офанзива се наставља.
7. 5. - Унионистички генерал Схерман води прву битку Кампање према Атланти.
8 - 21. 5. - Битка код Спотсyлваниа Цоурт Хоусе у Вирџинији, једна од крвавијих у рату.
9. 5. - Поморска Битка код Хелголанда је бескорисна данска победа над пруско-аустријском флотом.
10. 5. - Донет први војно-судски закон у Србији.
12. 5. - У Бечу отворен Музеј примјењене умјетности.
13. 5. (1. 5. по ј.к.) - Положен камен темељац зграде Више женске школе у Београду (основана прошле године).
14. 5. - Конзервативна скупштина Румуније изгласала неповерење влади Михаила Когăлницеануа због пројекта аграрне реформе, на шта кнез Алеxандру Иоан Цуза одговара њеним распуштањем и новим уставним статутом.
14. 5. - Почиње излазити "Домобран", гласило проаустријске Самосталне народне странке у Хрватској^[1]
мај - У Јапану избија Побуна у Митоу против Токугаwа шогуната у корист политике Соннō јōи ("Поштуј цара, протерај варваре") - угушено следећег јануара.
26. 5. - У САД (Север) организована Територија Монтана (од 1889. држава Монтана).
29. 5. - Цар Максимилијан и царица Карлота стигли у Мексико Сити - земља је подељена између конзервативаца који их у почетку подржавају и присталица председника Бенита Јуáреза.
31. 5. - 12. 6. - Битка код Цолд Харбора у Вирџинији, крвав унионистички неуспех.

Јун/Липањ

1. 6. - Умире Хонг Xиуqуан, вођа Тајпиншког устанка; наслеђује га Хонг Тиангуифу (погубљен у новембру).
2. 6. (21. 5. по ј.к.) - Руско-черкески рат се окончава после стотину година потписивањем заклетви черкеских лидера; већ је почело Черкеско мухаџирство према Османском царству и Персији, значајан број насељен на Балкану.
- Черкези се насељавају "од Нишког поља на Косово", ствара се "клин од Дебра до Ниша"^[2].
9. 6. - Почиње деветомесечна Опсада Петерсбурга у Вирџинији.
15. 6. - На имању конфедералног генерала Роберта Е. Лееја основано унионистичко Национално гробље Арлингтон (прва сахрана је била 13. маја).
19. 6. - Битка код Цхербоурга: унионистичка шалупа УСС Кеарсарге потопила конфедералну ЦСС Алабаму близу обале Француске; Влада САД ће од британске тражити надокнаду за "Алабамине нападе" (→ Алабама Цлаимс).
23. 6. (11. 6. по ј.к.) - Закон о стављању судија под суд - усмерен против Великог суда у Србији, који је подржао ослобађајућу пресуду за учеснике "Мајсторовићеве завере".
25. 6. - Карл је нови краљ Wüрттемберга (до 1891).
29. 6. - Пруси заузимају острво Алс, убрзо затим и читаво данско полуострво Јутланд.
јун-јул - Поплаве у осам округа Србије. Велика киша "о Тројицама", 19. јуна по новом, изазива "стражну поплаву која се није запамтила.^[3] Поплављен је манастир Студеница, "сиње море" у 11 села јагодинске "нахије", страдала села и у нахији ћупријској, пожаревачкој и смедеревској.^[4]

Јул/Српањ

14. 7. (2. 7. по ј.к.) - Регални данак на увезену со у Србији.
16. 7. - Из Колегија Светог Саве настаје Универзитет у Букурешту и средњошколски Национални колегиј Светог Саве.
18. 7. - Председник Линколн издаје прокламацију за регрутацију 500.000 војника.
19. 7. - Четворомесечна Трећа битка за Нанкинг се окончава падом тајпиншке престонице Нанкинг, масакром и разарањем града. Упркос паду режима, борбе са остацима тајпингиста се настављају до 1871.
25. 7. (13. 7. по ј.к.) - Судије Великог суда осуђени на две до три године затвора (председник, четири члана и секретар, међу члановима и Јеврем Грујић) - служе у Карановцу/Краљеву до септембра 1865, када их је кнез помиловао - "пропаст Великог суда", нарушен углед режима кнеза Михаила.
25. 7. - Самуило Маширевић изабран за митрополита карловачког и патријарха српског; под његовим руководством је 1864-65. одржан црквено-народни сабор на којем је донето ново устројство карловачке митрополије.
28 - 29. 7. - Битка на Киллдеер Моунтаин: разбијени Сијукси у Дакоти.
30. 7. - Битка у кратеру: током Опсаде Петерсбурга, унионисти се покушали пробити великом експлозијом.

Август/Аугуст/Коловоз

2 - 23. 8. - Битка у заљеву Мобиле: затворена је посљедња већа конфедерална лука, сам град Мобиле остаје у јужњачким рукама.
10. 8. (29. 7. по ј.к.) - Основано Српско учено друштво, уместо Друштва српске словесности.
10. 8. - Почиње Уругвајски рат, либерали уз помоћ Бразилског Царства и Аргентине против конзервативне владе (до 1865).
18. 8. - У Загребу отворена Прва далматинско-хрватска-славонска господарска изложба.
20. 8. - Кинмонски инцидент: снаге Домена Цхōсхū се побуниле против Токугаwског шогуната.
20 - 30. 8. - Избори за Далматински сабор, Аутономаши добили 32 гласа а Народна странка 9 (католичко и православно свештенство агитовало за владине кандидате^[5]).
22. 8. - Потписана Прва женевска конвенција, за Побољшање стања рањених у армијама на бојишту.
26. 8. (14. 8. по ј.к.) - Кнез Алеxандру Иоан Цуза доноси закон о Аграрној реформи у Румунији: укинути кулук и десетина, али сељаци морају платити земљу.
27. 8. (15. 8. по ј.к.) - Отворена Великогоспојинска народна скупштина у Београду.

Септембар/Рујан

2. 9. - Снаге генерала Схермана улазе у Атланту након четворомесечне опсаде, дан након што су је напустиле конфедералне трупе.
5 - 6. 9. - Друго западњачко Бомбардовање Схимоносекија у јапанском Домену Цхōсхū, због ометања и напада на западно бродовље.
15. 9. - Септембарска конвенција између Италије и Француске: француске трупе ће бити повучене из Папинске Државе а Италија ће поштовати њене границе и преместити престоницу у Фиренцу (а не Рим) - незадовољни и папа и патриоти, у Торину долази до крвавих нереда 21-22. септембра.
27. 9. - Масакр у Централији: конфедерална герила W. Т. Андерсона убила 24 заробљена унионистичка војника у Мисурију, затим разбили и одељење војске.
28. 9. - У Лондону основана Прва интернационала (Међународна асоцијација радника); до 1872 је обухватала и марксисте и анархисте.

Октобар/Листопад

5. 10. - Циклон у Калкути убија 60 - 70.000 људи.
14. 10. (2. 10. по ј.к.) - Закон о порезу у Србији - главница повећана са 5 на 6 талира (од чега је половина лични а половина порез на имућност).
19. 10. - Упад у Ст. Албанс: група конфедералних војника ушла из Канаде и опљачкала три банке у Ст. Албанс, Вермонт.
19. 10. - Основан Царски корпус аустроугарских добровољаца за службу у Мексику (зборно место Љубљана).
30. 10. - Бечки уговор окончава Други рат за Сцхлесwиг: Данска губи војводства Сцхлесwиг, Холстеин и Лауенбург која постају пруско-аустријски кондоминијум.
30. 10. - Након открића злата основан град Хелена, Монтана.
31. 10. - Невада је 36. држава примљена у САД.

Новембар/Студени

7. 11. - Уредба о уређењу босанског вилајета - Босански пашалук (ејалет) и херцеговачки мутесарифлук се спајају у Босански вилајет са седам санџака^[6] (спроведено 1865-66).
8. 11. - Председнички избори у САД: убедљиво побеђује двојац Абрахам Линцолн - Андреw Јохнсон испред Националне партије уније, привременог савеза републиканаца и "ратних демократа"; противкандидат демократа је био генерал Георге Б. МцЦлеллан.
8. 11. (7. џем. II 1281 АХ) - Закон о вилајетима у Османском царству (вилајети, санџаци, казе, нахије); први вилајет и модел за остале је Дунавски (дан. северна Бугарска и Добруџа, до 1868/69. и нишки санџак), на челу је Мидхат-паша.
12. 11. - Парагвајски брод заробљава бразилски на реци Парагвај: то је фактички почетак катастрофалног Парагвајског рата (до 1870).
15. 11. - 21. 12. - Схерманов Марш на море: траг уништења од Атланте до Саванне.
20. 11. - Царским декретом започета Судска реформа Александра II у Русији - нови судски систем и правне процедуре.
25. 11. - Прва битка код Адобе Wаллса у Тексасу, између војске САД и коалиције Индијанаца.
29. 11. - Масакр у Санд Црееку: јединица пуковника Јохна Цхивингтона масакрирала најмање 400 Чејена и Арапахоса небораца у Колораду.
30. 11. - Битка код Франклина је крвав неуспех конфедералаца у Тенесију - погинуло је шест њихових генерала.

Децембар/Просинац

8. 12. - Јамес Цлерк Маxwелл одржао предавање пред Краљевским друштвом у коме је третирао светлост као електромагнетско зрачење.
8. 12. - Издата папска енциклика Qуанта цура чији је додатак Сyллабус Еррорум ("попис грешака") - одбацују се слобода религије, слобода говора, сепарација цркве и државе, рационализам, либерализам, социјализам...
8. 12. - Отворен Цлифтонски висећи мост у Бристолу.
13. 12. - Парагвајски рат: Парагвај објављује рат Бразилу, подржавајући уругвајске конзервативце.
15 - 16. 12. - Битка код Насхвилла: разбијена конфедерална војска у Тенесију, крај великих борби у Западном театру Америчког грађанског рата.
ца. 18. 12. - "Око св. Николе" је дубок снег и "љута зима" у Београду, преко река се могло прелазити колима.^[3]
21. 12. - Унионистичке трупе улазе без отпора у Саванну (Схерманов "божићни поклон" председнику Линцолну).
24. 12. - На Цетињу је рођена Зорка Петровић Његош, будућа супруга Петра Карађорђевића; кнез Михаило кумује следећег месеца, преко посредника.

Кроз годину

Матица српска пресељена из Пеште у Нови Сад.
Лука Вукаловић покушао да подигне још један устанак у Херцеговини, јер Турци нису поштовали раније споразуме, али је поражен и отишао у Русију^[7].
Архимандрит Нићифор Дучић отворио богословију на Цетињу.
Србија: акт државног саветника Филипа Христића о министарској одговорности схваћен као директна опозиција Кнезу Михаилу.
Јовин епонимни сатирични часопис "Змај".
Либерал Владимир Јовановић основао новине "Слобода" у Женеви (опозиција кнезу Михаилу, као и "Змај").
Дечански игуман Хаџи Серафим Ристић издао књигу "Плач старе Србије" у којој наводи примере злостављања Срба.
Царским декретом, румунска митрополија у Сибиу се одваја од српске карловачке митрополије (митрополит Андреи Șагуна).
У Великој Британији донесен Закон о заразним болестима (Цонтагиоус Дисеасес Ацт), усмерен против проститутки.
1864-1877 - Руски амбасадор у Цариграду је Николај Игњатијев.
Лоуис Пастеур открио принцип пастеризације.
У Ливерпоолу изграђен Ориел Цхамберс, прва зграда са металним оквиром и стакленом фасадом.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1864.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

1. 1. - Богдан Поповић, српски књижевни критичар и академик († 1944)
1. 1. - Богдан Гавриловић, математичар, председник САНУ († 1947)
1. 1. - Алфред Стиеглитз, амерички фотограф († 1946)
13. 1. - Wилхелм Wиен, њемачки физичар, нобеловац († 1928)
24. 1. - Маргуерите Дуранд, француска глумица, сифражеткиња († 1936)
25. 1. - Јулије Кемпф, повјесничар, књижевник († 1934)
27. 1. - Бела Чикош Сесија, хрватски сликар († 1931)

5. 2. - Јагода Трухелка, хрватска књижевница († 1957.)
21. 2. - Велимир Дежелић старији, књижевник, лексикограф († 1941)
22. 2. - Јулес Ренард, књижевник († 1910)

13. 3. - Алеxеј вон Јаwленскy, њемачки сликар руског поријекла († 1941)
14. 3. - Алфред Редл, аустроугарски обавештајни официр († 1913)

1. 4. - Зорка Тодосић, српска глумица († 1936)
9. 4. - Себастиан Зиани де Ферранти, британски електроинжењер, проналазач († 1930)
17. 4. - Антун Фабрис, дубровачки новинар († 1904)
21. 4. - Маx Wебер, социолог, филозоф († 1920)

5. 5. - Хенрyк Сиенкиеwицз, пољски књижевник († 1916.)
10. 5. - Лéон Гаумонт, пионир филма († 1946)
11. 5. - Етхел Лилиан Воyницх, књижевница, активисткиња († 1960)
15. 5. - Анте Трумбић, хрватски политичар († 1938)
18. 5. - Оскар Војнић, свјетски путник, пустолов († 1914)
21. 5. - Стéпхание, супруга АУ крунског принца Рудолфа († 1945)

3. 6. - Рансом Е. Олдс, пионир аутомобила († 1950)
11. 6. - Рицхард Страусс, њемачки складатељ († 1949.)
14. 6. - Алоис Алзхеимер, психијатар, неуропатолог († 1915)
22. 6. - Херманн Минкоwски, математичар, физичар († 1909)
25. 6. - Wалтхер Херманн Нернст, њемачки физичар и хемичар, нобеловац († 1941)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

11. 7. - Петар Данов, бугарски духовни учитељ, филозоф († 1944)
13. 7. - Јохн Јацоб Астор IV, бизнисмен, проналазач († 1912)
15. 7. - Марие Темпест, глумица, певачица († 1942)
24. 7. - Франк Wедекинд, њемачки књижевник († 1918.)
31. 7. - Лујо Адамовић, ботаничар и професор универзитета. († 1935.)

9. 8. - Роман Дмоwски, пољски десничарски идеолог († 1939)
16. 8. - Елсие Инглис, лекарка у Србији у I светском рату († 1917)
23. 8. - Елефтериос Венизелос, грчки премијер († 1936)

23. 9. - Драга Обреновић (Луњевица, Машин), краљица-супружница Србије († 1903)
27. 9. - Андреј Хлинка, словачки свештеник, политичар, националиста († 1938)
29. 9. - Мигуел де Унамуно, књижевник, филозоф († 1936)

5. 10. - Лоуис Јеан Лумиèре, пионир филма († 1948)
5. 10. - Артхур Зиммерманн, немачки дипломата († 1940)
8. 10. - Бранислав Нушић, српски књижевник († 1938.)
23. 10. - Николај Краснов, руско-српски архитекта († 1939)
25. 10. - Јохн Францис Додге, пионир ауто-индустрије († 1920)
28. 10. - Дмитриј Ивановски, пионир вирологије († 1920)
30. 10. - Тхеодор Wиеганд, археолог († 1936)

11. 11. - Маурице Лебланц, творац Арсèна Лупина († 1941)
17. 11. - Михаило Аврамовић, оснивач српског задругарства († 1945)
24. 11. - Хенри де Тоулоусе-Лаутрец, француски сликар († 1901.)

8. 12. - Цамилле Цлаудел, кипарица и графичарка († 1943)
23. 12. - Зорка Петровић Његош, кћерка књаза Николе, супруга Петра Карађорђевића († 1890)
30. 12. - Марко Мурат, сликар († 1944)

Кроз годину

Иса Бољетинац, албански борац за независност († 1916)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1864.

25. 1. - Стефан Крагујевић, епископ пакрачки (* 1803)
28. 1. - Беноîт Паул Éмиле Цлапеyрон, физичар (* 1799)
7. 2. - Вук Стефановић Караџић, реформатор српског књижевног језика и правописа (* 1787)
10. 3. - Маxимилиан II., краљ Баварске (* 1811)
17. 3. - Алеxандре Цаламе, швицарски сликар и графичар
2. 5. - Гиацомо Меyербеер, композитор (* 1791)
9. 5. - Јохн Седгwицк, унионистички генерал САД (* 1813)
12. 5. - Ј. Е. Б. Стуарт, конфедерални генерал (* 1833)
19. 5. - Натханиел Хаwтхорне, амерички књижевник (* 1804)
1. 6. - Хонг Xиуqуан, кинески побуњеник, самопроглашени цар Тајпинга (* 1814)
25. 6. - Wилхелм I., краљ Wüрттемберга (* 1781)
13. 7. - Хенрyк Дембиńски, пољски инжењер, генерал (* 1791)
21. 7. - Јован Андрејевић Јолес, лекар, први српски анатом, књижевник (* 1833)
31. 7. - Лоуис Хацхетте, француски издавач (* 1800)
31. 8. - Фердинанд Лассалле, немачки социјалиста (* 1825)
15. 9. - Јохн Ханнинг Спеке, истраживач Африке (* 1827)
22. 9. - Петар Јовановић, епископ горњокарловачки, бивши митрополит београдски (* 1800)
25. 9. - Јован Поповић (сликар) (* 1810)
7. 11. - Давид Сассоон, ирачко-британски трговац (* 1792)
23. 11. - Фриедрицх Георг Wилхелм Струве, руско-немачки астроном (* 1793)
8. 12. - Георге Бооле, енглески математичар и филозоф (* 1815)
21. 12. - Лудwиг, аустријски надвојвода (* 1784)
31. 12. - Георге M. Даллас, бивши потпредседник САД (* 1792)

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Хорват, Поновни савез с Угарском
↑ Историја с. н. V-1, 450/452
↑ ^3,0 ^3,1 "Политика", 6. јан. 1924, стр. 12
↑ Историјат хидрологије у Србији. метеологос.рс
↑ Историја с. н. V-2, 302
↑ Омер Ибрахимагић, Државно-правни развитак БиХ, стр. 18
↑ Историја с. н. V-1, 482

Литература

Рудолф Хорват (хр Wикисоурце): Најновије доба хрватске повјести/Поновни савез с Угарском
Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (V-1)
- Пета књига други том (V-2)

[rhpssug-1] 1,0 ^1,1 Хорват, Поновни савез с Угарском

[2] Историја с. н. V-1, 450/452

[Polit1924010612-3] 3,0 ^3,1 "Политика", 6. јан. 1924, стр. 12

[4] Историјат хидрологије у Србији. метеологос.рс

[5] Историја с. н. V-2, 302

[6] Омер Ибрахимагић, Државно-правни развитак БиХ, стр. 18

[7] Историја с. н. V-1, 482

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]