1742

**1742. по календарима**
Грегоријански	1742. (MDCCXLII)
Аб урбе цондита	2495.
Исламски	1154–1155.
Ирански	1120–1121.
Хебрејски	5502–5503.
Бизантски	7250–7251.
Коптски	1458–1459.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1797–1798.
• Схака Самват	1664–1665.
• Кали Yуга	4843–4844.
	Кинески
• Континуално	4378–4379.
• 60 година	Yанг Вода Пас; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11742.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1710-е 1720-е 1730-е – 1740-е – 1750-е 1760-е 1770-е
Године:	1739 1740 1741 – 1742 – 1743 1744 1745

Ово је чланак о години 1742.

Година 1742 (MDCCXLII) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по јулијанском календару.

Потпис Хандела на оригиналном рукопису *Месије*.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

почетак јануара - Дом комуна Велике Британије користи прилику за гласање о превари на допунским изборима у Цхиппенхаму како би изгласао неповјерење премијеру Роберту Wалполеу, а што је први такав случај у британској хисторији.
9. 1. - Роберта Wалполеа британски краљ Георге II именује еарлом од Ордфорда, након чега он подноси оставку на мјесту Првог лорда ризнице и канцелара благајне; пет дана касније подноси оставку на мјесто премијера након 20 година и 314 дана у тој служби, поставивши рекорд који неће бити оборен до данашњег дана.
17. 1. - Први шлески рат, дио Рата за аустријско наслијеђе: Аустријанци под вон Кхевенхüллером поразили Баваре код Сцхäрдинга у дан. Горњој Аустрији. Французи у Линзу се предају тједан касније.
24. 1. - Баварски кнез-изборник Карло изабран за римско-њемачког цара као алтернатива Марији Терезији и преузима име "Карло VII"; с обзиром да је за њега, као хановерански владар, гласао британски краљ Георге II, тиме се и Велика Британија посредно укључује у Рат за аустријско насљедство. Карло VII умире 1745, није имао стварну власт.
29. 1. (18. 1. по ј.к.) - Датум одређен за погубљење бивших руских државника Андреја Остермана и фон Миниха - замењено прогоном у Сибир (нова царица Јелисавета се заветовала да неће потписивати смртне казне).

1. 2. - Торинска конвенција, алијанса Сардиније и Аустрије.
12. 2. - Карло VII је окруњен у Франкфурту за светог римског цара а хабзбуршке трупе му узимају Минхен (међу њима су и лички граничари^[1]).
15. 2. - Први шлески рат, Чешко-моравска кампања: пруско-француско-саксонске снаге заузимају Иглау/Јихлаву. Французи се затим повлаче у Чешку а Пруси и Саксонци покушавају да заузму Брüнн/Брно.
16. 2. - Спенцер Цомптон изабран за новог британског премијера (до 1743), иако ће праву власт, као сива еминенција, држати Лорд Цартерет, државни секретар за Сјеверно министарство (министар вањских послова за протестанске земље).
28. 2. - Руско-шведски рат: након истека примирја, руска царица Елизабета одлучује наставити, односно поновно започети рат против Шведске.

5. 3. - Рат Јенкинсовог уха: британски адмирал Вернон покушава заузети град Панаму - без успеха, ове године је смењен.
март - Луј XV одобрава шпанској војсци пролаз према Италији.
15. 3. - Данска склапа уговор о пријатељству са Француском, дан након истека споразума са Енглеском.
30. 3. - Саксонци се повлаче у Чешку из покушаја према Брну, а Пруси чине исто 5. априла.

Април/Травањ – Јун/Липањ

13. 4. - У Дублину први пут изведен знаменити Ханделов ораториј Месија.
21. 4. - Али-паша Хећимоглу је по други пут велики везир (до 1743).
29. 4. - Француска браћа Вéрендрyе кренула у експедицију по северу Великих прерија у Северној Америци.

6. 5. (25. 4. по ј.к.) - Спектакуларно крунисање руске царице Јелисавете.
6. 5. (Марковдан) - Павле Ненадовић изабран за епископа горњокарловачког - потврђен 1744, остаје до 1748.
мај - Јуан Сантос Атахуалпа започиње побуну у амазонском делу Перуа - он је нестао негде иза 1752. а шпанско насељавање подручја је успорено за преко 100 година.
17. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Цхотусица (Чáслав у централној Чешкој) у којој пруски краљ Фриедрицх II наноси одлучан пораз аустријским снагама, под командом царичиног девера Карла Александра Лоренског.
24. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Сахаyа (Захáјí у јужној Чешкој) у којој француске снаге у наносе пораз аустријским снагама.

јун - Рат за аустријско насљедство: Аустријске трупе на челу с вон Лобкоwитзем стављају француски гарнизон у Прагу под опсаду, до децембра.
11. 6. - Пруски краљ Фридерицх II, уплашен да би Французи након побједе код Сахаyа могли склопити сепаратни мир, склапа споразум у Бреслауу темељем кога се Хабсбуршка Монархија одриче подручја које су Пруси претходно били освојили у Шлеској, а Фриедрицх обуставља непријатељства, чиме је окончан Први шлески рат.

13. 6. - Руско-шведски рат: руска армија под Лацyјем прелази границу шведске Финске, Швеђани се повлаче према Хелсингфорсу/Хелсинкију.
14. 6. - Борба код Саинт-Тропеза: британска ескадра запалила пет шпанских бродова у француској луци (мада је Француска формално неутрална).
20. 6. - Смирна већим делом страдала у пожару.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

7. 7. - Рат Јенкинсовог уха, Битка Крвавог марша: Британци су поразили шпанску инвазију колоније Џорџија у Америци.
11. 7. - Кинеске мисије: папа издао булу Еx Qуо Сингулари којом је одбацио језуитско прихватање кинеских обичаја поштовања предака и забранио даљу дискусију - ударац за мисионарске напоре, став је промењен тек 1939.
јул - Саксонци се повукли из рата са Аустријом.

28. 7. - Берлинским уговором је формализован уговор из Бреслауа, којим је Пруској потврђена велика већина Шлезије и грофовија Глатз/Кладско - добитак 35.000 кв. км и око милион поданика.
29. 7. - Сардинска армија заузела Модену, коју су држали Шпанци.

19. 8. - Британска флота упловљава у Напуљ, краљу Карлу је уручен ултиматум да повуче напуљске снаге из коалиције са Шпанцима у Италији.
24. 8. - Руско-шведски рат: Руске снаге заузимају Хелсинки послије четири дана блокаде, чиме започиње период окупације Финске познат као Мали гњев (до 1743). Руси настављају до Åланда и одсијецају Финску од Шведске.

1. 9. - Шпанци улазе преко превоја Галибиер у Савоју и 10-ог заузимају главни град Цхамбéрy - Сардинци се повлаче у Торино.
5. 9. - Преживели из руске Велике северне експедиције се вратили на Камчатку. Крзно морских видри које су донели оцењено је најбољим на свету, што потиче насељавање руских трговаца на Аљасци.
септембар - Аустријанци привремено прекинули опсаду Прага, јер је француска колона маршала де Маиллебоис стигла из Вестфалије на границу Чешке - француски војвода де Броглие бежи из Прага са 12.000 људи.
септембар - Црногорски главари одлучили да пошаљу владику Саву за помоћ у Русију - иде преко Задра, Ријеке, Љубљане и Беча, у Русију стиже средином априла 1743.^[2]^[3] - помоћ није исплаћивана 20 година, руског дипломату у Стамболу моли да се заузме за Црну Гору, нпр. у вези отимачине имања Цетињског манастира (враћа се 1744).^[4]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

октобар, почетком - Сардинци повратили Савоју, након преласка превоја Монт-Ценис.
30. 10. - Преживјели босански заробљеници из рата са Русијом тек сада пуштени на слободу, три године након склопљеног мира, седам година након почетка рата.^[5]
јесен - Наводно тајно венчање царице Јелисавете и њеног љубавника Алексеја Разумовског, којег зову "ноћни император".

18. 11. - Руска царица Јелисавета означава Карла Петера Улриха од Холштајн-Готорпа (14), сина своје старије сестре Ане Петровне, за наследника престола (цар Петар III 1762).

30. 11. (19. 11. по ј.к.) - Руски царски декрет наређује рушење незаконито изграђених џамија у Казанској губернији, и забрану градње нових. Епископ Лука Конашевич ће за две године срушити 418 од 536 џамија.

7. 12. - Отворена Берлинска државна опера Унтер ден Линден, довршена следеће године.
11. 12. - Англо-руски споразум: Јелисавети призната царска титула, предвиђена узајамна помоћ у случају рата. Председник Колегија иностраних дела Алексеј Бестужев-Рјумин се залаже за англо-аустријску страну, насупрот франко-пруске (француска дипломатија је била врло утицајна у Русији).
13. 12. (2. 12. по ј.к.) - Руски царски декрет наређује протеривање Јевреја, осим ако би прешли у православље.
16. 12. - Рат за аустријско насљедство: француски маршал де Белле-Исле бежи из Прага са 14.000 људи - преосталих 6.000 трупа, већином рањених и болесних, предаје се 26. 12..
децембар - Други шпански напад на Савоју, сардинске трупе се опет повлаче - шпанска окупација траје до 1749.

Кроз годину

Карло Баттхyáнy је именован хрватским баном (до 1756).
Матеј Караман именован осорским бискупом и апостолским походитељем хрватских завода у Ассисију, Ферму и Лорету. У Урбаниануму је на Караманов приједлог уведен као посебан предмет хрватски књижевни језик (лингуа иллирица литтералис); упутио је Конгрегацији извјешће Де цлеро Иллирицо у којем је опширно извијестио о глагољашима, за које наводи да су били једини свећеници у читавој Далмацији изван градова те да их на подручју Задарске надбискупије дјелује више од 300, а у Нинској бискупији држе све жупе, осим фрањевачких. Конгрегацији за ширење вјере је упутио последње од три извјешћа о црквеним приликама у Русији, Релазионе цирца ил мио сентименто тоцанте ла религионе де’ Мосцовити е ли меззи, цхе потребберо цонфлуире алла лоро цонверсионе.
Андрија Јамбрешић: Леxицон Латинум.
Трговина стоком из Хрватске и Славоније, волова и свиња, од ове године углавном иде у Беч умјесто у Венецију.^[6]
Јачање положаја католичке цркве у Дубровнику: влада сакупила жидовске књиге и спалила их на тргу.^[7]
Дубровчани о Катуњанима: "купе се за изит под оружјем да оштете како је њихов обичај од свађер".^[8]
Београдски хришћани поднели молбу да им се обнови црква - Порта то дозвољава, али за турских времена није саграђена.^[9]
1742-43 - Немири у Посавској граници, а истовремено се буне и коморски поданици у Малој Влашкој (централној Славонији)^[10]^[11]
Руђер Бошковић је један од тројице математичара упитаних за мишљење о пукотинама куполе базилике св. Петра.^[12]

Марвелов млин у Нортхамптону, зграда прве предионице памука на неживи, водни, погон

Португалски краљ одобрио Азорцима да се населе на југу Бразила, из чега настаје Порто Алегре.
Андерс Целсиус предлаже температурну скалу, са вредношчу 100 за тачку мржњења и 0 за кључање воде, што је касније обрнуто.
Цолин Мацлаурин: Треатисе он Флуxионс, прво систематско излагање Неwтонових метода.
Голдбацхова хипотеза, из преписке Голдбацха са Еулером: сваки парни број, већи од два, збир је два проста.
Едwард Цаве је, с Пауловом лиценцом предења памука са ваљцима, у Марвеловом млину у Нортхамптону отворио прву предионицу с воденим погоном.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1742.

8. 1. - Пхилип Астлеy, зачетник модерног циркуса († 1814)
14. 3. - Мухамед-хан Каџар, оснивач династије († 1797)
13. 5. - Марија Кристина Тешинска, хабсбуршка принцеза, когувернерка Аустријске Низоземске († 1798)
7. 8. - Натханаел Греене, амерички генерал († 1786)
14. 8. - Пио VII, папа († 1823)
6. 12. - Ницолас Лебланц, хемичар, фабрикант "содног пепела" († 1806)
9. 12. - Царл Wилхелм Сцхееле, хемичар, фармацеут († 1786)
16. 12. - Гебхард Леберецхт вон Блüцхер, пруски војсковођа († 1819)
Јанко Јелачић, хабсбуршки подмаршал († 1813)
Адалберт Адам Барић, правник, списатељ († 1813)
ц. Михáо Бакош, словенски писац († 1803)
ц. Јемељан Пугачов, вођа устанка († 1775)
1739-42 - Доситеј Обрадовић, просветитељ († 1811)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1742.

25. 1. - Едмонд Халлеy, енглески астроном (* 1656)
15. 2. - Штефан Загребец, књижевник и проповједник (* 1669)
4. 4. - Антун Бизанти, которски повјесничар (* 1683)
18. 4. - Арвид Хорн, шведски државник (* 1664)
24. 5. - Пилип Орлик, козачки хетман у егзилу (* 1672)

Референце

↑ Јохн Р. Оресковицх, Тхе Хисторy оф Лика, Цроатиа: Ланд оф Wар анд Wарриорс, п. 66
↑ Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића. растко.рс
↑ Хисторија н. Ј. II, 1264
↑ Историја с. н. IV-1, 500
↑ Хисторија н. Ј. II, 1325
↑ Хисторија н. Ј. II, 1085
↑ Хисторија н. Ј. II, 1219
↑ Др Горан З. Комар: Планинска села Драчевице под влашћу Венеције. растко.рс
↑ Историја с. н. IV-1, 320-1
↑ Историја с. н. IV-1, 196
↑ Историја с. н. IV-1, 202-3
↑ Сциенце ас тхе ласт ресоурце то саве Саинт Петер’с доме. мининглибрарyтреасурес.wордпресс.цом

Литература

Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

Вањске повезнице

Писмо са ратишта сомборског заставника Николе Лалошевића из 1742. године. равноплов.рс

[1] Јохн Р. Оресковицх, Тхе Хисторy оф Лика, Цроатиа: Ланд оф Wар анд Wарриорс, п. 66

[2] Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића. растко.рс

[3] Хисторија н. Ј. II, 1264

[4] Историја с. н. IV-1, 500

[5] Хисторија н. Ј. II, 1325

[6] Хисторија н. Ј. II, 1085

[7] Хисторија н. Ј. II, 1219

[8] Др Горан З. Комар: Планинска села Драчевице под влашћу Венеције. растко.рс

[9] Историја с. н. IV-1, 320-1

[10] Историја с. н. IV-1, 196

[11] Историја с. н. IV-1, 202-3

[12] Сциенце ас тхе ласт ресоурце то саве Саинт Петер’с доме. мининглибрарyтреасурес.wордпресс.цом

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]