Himno Nacional Argentino

Himno Nacional Argentino
Himno Nacional Argentino
Srpskohrvatski: Argentinska nacionalna himna
	Premijerno izvođenje argentinske himne u domu Mariquite Sánchez.; Autor slike je Pedro Subercaseaux.
	Državna himna; Argentina
Tekst	Vicente López y Planes, 1812.
Muzika	Blas Parera, 1813.
Usvojena	1813.
	Himno Nacional Argentino (instrumental) Problemi sa slušanjem datoteke? Pogledajte pomoć.

Oid, Mortales (Čujte, Smrtnici!) je nacionalna himna Argentine (Himno Nacional Argentino).

Tekst za pesmu je napisao Visente Lopez (Vicente López y Planes), dok je muziku komponovao Blas Parera (Blas Parera). Pesma je usvojena kao nacionalna himna Argentine 11. maja 1813. godine, tri dana pre dobijanja formalne nezavisnosti od Španije. Stoga je 11. maj Dan himne u Argentini.

24. maja 1812. godine, Visente Lopez je odgledao predstavu, izvedenu u Kući komedije (Casa de la Comedia) u Buenos Ajresu, pod nazivom 25. Maj (El 25 de Mayo), koja zapravo govori o Majskoj Revoluciji, koja se desila dve godine ranije. Predstava, koju je napisao Ambrosio Morante, se završava himnom koju pevaju glumci. To je inspirisalo Lopeza da iste noći napiše prvu verziju himne koja će zameniti Moranteovu, i za koju je kasnije muziku napisao Blas Parera.

Tadašnja autonomna Vlada odobrava novu himnu 11. maja 1813. godine kao Patriotski marš (Marcha Patriótica), i zahteva od Parere da komponuje muziku. Neki autori kažu da je Parera prihvatio ponudu, ali da nakon dosta dana nije pokazao nikakve rezultate. S obzirom da tekst himne ima otvoren neprijateljski stav prema Španiji, a i sam Španac, Parera napokon odbija ponudu, plašeći se reakcije kralja. Nakon toga, vlasti ga hapse i primoravaju da komponuje pod pretnjom smrću. Iste noći završava muziku, jednostavnim kopiranjem muzike za pozorišnu predstavu koju je on sam i bio napisao. Biva pušten iz zatvora i nešto kasnije zauvek napušta zemlju, živeći dugo u Rio de Ženeiru, a kasnije u Španiji gde je i umro.

Konačna verzija pesme je prvi put izvedena 14. maja 1813. godine u kući aristokrate Markite Sančez de Tompson (Mariquita Sánchez de Thompson), a prezentovana javnosti 25. maja iste godine. Tada je himna nosila naziv Nacionalna Patriotska Pesma (Canción Patriótica Nacional), a kasnije samo Patriotska Pesma (Canción Patriótica), da bi 1847. godine bila preimenovana u Nacionalnu Himnu Argentine (Himno Nacional Argentino) i taj naziv se zadržao i do danas.

U završnoj verziji Himne Maja (kako ju je Lopez nazvao) je naglašeno da prikazana politička vizija nije samo argentinska, već čitave Latinske Amerike. Tekst je izrazito indipendistički i anti-španski, jer se u to vreme zemlja borila za nezavisnost i odvajanje od Španije. Himna je 1860. godine pretrpela modifikaciju, po preporuci muzičara Huan Pabla Esnaola (Juan Pablo Esnaola) koji je pesmu u orkestarkom i harmonisjkom smislu obogatio.

Tokom 19. veka himna je pevana u celini. Međutim, posle izvesnog vremena kada se u narodu izgubio neprijateljski stav prema Španiji, a i kada je u zemlju došlo do upliva velikog broja španskih imigranata, himna je modifikovana dekretom predsednika Rokoa 30. marta 1900. godine. Dekret je glasio:

,,Bez izmena teksta nacionalne himne, u pesmi se nalaze strofe koje jasno opisuju koncept da nacije svoje himne povezuju sa mirnim vremenima, kao i radi usklađivanja sa spokojom i ponosom hiljade Španaca koji žive sa nama, takve strofe mogu i moraju biti izvedene na javnim skupovima, radi poštovanja tradicije i zakona neagresivnosti, Predsednik Republike izdaje sledeći dekret:

Na oficijalnim i javnim skupovima, kao i u školama, će biti pevani samo prva i poslednja strofa i refren Nacionalne Himne odobrene od Autonomne Vlade 11. maja 1813. godine."

Na ovj način je tekst himne koji je sadržao vidljivo neprijateljski stav prema Španiji promenjen.

2. avgusta 1924. godine još jedna izvršna rezolucija, potekla i rukovođena iz Vlade, zabranila je da muzika koju je komponovao Parera, a kasnije dopunio Esnaol, i koja se svira na javnim mestima, bude muzički menjana, što je do tada postalo dosta učestalo.

Po argentinskom zakonu izvođenje himne je obavezno tokom službenih događaja, a od prisutnih se očekuje da ustanu i pevaju pesmu; radio stanice pustaju himnu u ponoć, dok TV programi to rade pre završetka svog dnevnog programa; tokom nacionalnih praznika, obavezno je izvođenje himne u ponoć i podne.

Rok muzičar Čarli Garsia (Charly García) je prekršio dugu tradiciju poštovanja himne, kada je stavio prepevanu verziju Nacionalne himne na svoj album Filosofía barata y zapatos de goma (Jeftina filozofija i gumene cipele) iz 1990. godine. Mnogi Argentinski muzičari su 1998. godine prepevavali himnu i druge patriotske pesme na zajedničkom albumu El Grito Sagrado (Sveti vrisak).

Stihovi - moderna verzija

Moderna verzija usvojena 1990. godine, bez vidljivog neprijateljskog stava prema Španiji:

Stihovi na španskom	Prevod na srpskohrvatski
Oíd, mortales, el grito sagrado: "¡Libertad, libertad, libertad!" Oíd el ruido de rotas cadenas, ved en trono a la noble igualdad. Ya su trono dignísimo abrieron las Provincias Unidas del Sud y los libres del mundo responden: "Al gran pueblo argentino, ¡salud! Al gran pueblo argentino, ¡salud!" Y los libres del mundo responden: "Al gran pueblo argentino, ¡salud!"	Smrtnici, čujte sveti plač: ,,Sloboda, sloboda, sloboda!" Čujte zvukove polomljenih lanaca, Vidite ustoličenu plamenitu jednakost. Ujedinjeni predeli juga su izložili sada svoj časni tron. A slobodni ljudi sveta odgovaraju: ,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!" ,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!" A slobodni ljudi sveta odgovaraju: ,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!"
Estribillo Sean eternos los laureles que supimos conseguir, que supimos conseguir. Coronados de gloria vivamos... ¡o juremos con gloria morir!, ¡o juremos con gloria morir!, ¡o juremos con gloria morir!	Refren Može lovor biti večan, Onda smo znali kako da pobedimo, Onda smo znali kako da pobedimo. Pustite nas da živimo ovenčani slavom... Ili zakunite nas da umremo slavno! Ili zakunite nas da umremo slavno! Ili zakunite nas da umremo slavno!

Stihovi - originalna verzija

Originalna verzija, Patriotski marš (Marcha Patriótica):

Stihovi na španskom	Prevod na srpskohrvatski
Oíd, mortales, el grito sagrado: Libertad, libertad, libertad. Oíd el ruido de rotas cadenas, Ved en trono a la noble igualdad. Se levanta a la faz de la Tierra una nueva y gloriosa Nación, coronada su sien de laureles, y a sus plantas rendido un león.	Smrtnici, čujte sveti plač: Sloboda, sloboda, sloboda! Čujte zvukove polomljenih lanaca, Vidite ustoličenu plamenitu jednakost. Uzdignuti do Zemaljskih visina, Nova i ponosna nacija, Sa glavom krunisanom lovorom, I sa lavom na nogama.
Coro Sean eternos los laureles, que supimos conseguir. Coronados de gloria vivamos... o juremos con gloria morir.	Refren Može lovor biti večan, Onda smo znali kako da pobedimo. Pustite nas da živimo ovenčani slavom... Ili zakunite nas da umremo slavno!
De los nuevos campeones los rostros Marte mismo parece animar la grandeza se anida en sus pechos: a su marcha todo hacen temblar. Se conmueven del Inca las tumbas, y en sus huesos revive el ardor, lo que va renovando a sus hijos de la Patria el antiguo esplendor.	Na licima novih šampiona Izgleda kao da ih sam Mars pozdravlja Ponos se usadio u njihova tela: A njihov hod izaziva strepnju. Mrtve Inka se tresu, A u njihovim kostima vatrenost se vraća Sa kojom hoće da obnove svoju decu u staroj otadžbini.
Pero sierras y muros se sienten retumbar con horrible fragor: todo el país se conturba por gritos de venganza, de guerra y furor. En los fieros tiranos la envidia escupió su pestífera hiel; su estandarte sangriento levantan provocando a la lid más cruel.	Planine se ređaju, a zidovi osećaju Prizvuk sa užasnom galamom: Cela zemlja plače Za osvetom, ratom i besom. U strastvenoj tiranskoj zavisti Prkosi ljutinom; Njihovi krvavi standardi Izazivaju najokrutnije bitke.
¿No los véis sobre México y Quito arrojarse con saña tenaz y cuál lloran, bañados en sangre, Potosí, Cochabamba y La Paz? ¿No los véis sobre el triste Caracas luto y llantos y muerte esparcir? ¿No los véis devorando cual fieras todo pueblo que logran rendir?	Zar ih ne vidiš preko Meksika i Kitoa Rasprostirući se sa otpornom zlobom? A oni što plaču, valjaju se u krvi, U Potosi, Kočabambi i La Pazu? Zar ih ne vidiš preko Karakasa Kako šire tugu i plač? Zar ih ne vidiš požudne kao divlje životinje I sve ljude koje su oni pokorili?
A vosotros se atreve, argentinos, el orgullo del vil invasor; vuestros campos ya pisa contando tantas glorias hollar vencedor. Más los bravos, que unidos juraron su feliz libertad sostener, a estos tigres sedientos de sangre fuertes pechos sabrán oponer.	To tebe izaziva, Argentinci, Ponos zlog osvajača; Tvoja polja se gaze, prepričavajući Mnogo slavih pobednika. Ali hrabri koji ujediniše zakletve Njihova razdragana sloboda pomaže, Da oni tigrovi koji su krvi žedni Biću zaustavljeni od hrabrih grudi.
El valiente argentino a las armas corre ardiendo con brío y valor, el clarín de la guerra, cual trueno, en los campos del Sud resonó. Buenos Ayres se opone a la frente de los pueblos de la ínclita unión, y con brazos robustos desgarran al ibérico altivo león.	Hrabra Argentinska ruka Trči sa odlučnošću i hrabrošću, I poziva u rat kao munja, U polju zvuka i prizvuka. Buenos Ajres se usprotivio, I predvodi ljude kao slavnoj Uniji, I sa snažnim oružjem oni raskidaju Iberijskog arogantnog lava.
San José, San Lorenzo, Suipacha, ambas Piedras, Salta y Tucumán, La Colonia y las mismas murallas del tirano en la Banda Oriental. Son letreros eternos que dicen: aquí el brazo argentino triunfó, aquí el fiero opresor de la Patria su cerviz orgullosa dobló.	San Hoze, San Lorenso, Suipača, Oba Piedrasa, Salta i Tukuman, La Kolonija i ostala utvrđenja Tiranska u Banda Orijentalu. Ona su večna utvrđenja, ona kažu: Ovde Argentinska ruka traži trijumf, Ovde divlji osvajač otadžbine gubi svoj ponos u vratu.
La victoria al guerrero argentino con sus alas brillante cubrió, y azorado a su vista el tirano con infamia a la fuga se dio. Sus banderas, sus armas se rinden por trofeos a la libertad, y sobre alas de gloria alza el pueblo trono digno a su gran majestad.	Pobeda argentinskog vojnika Prekrivena njegovim briljantnim krilima, Osramotila je tiranina I naterala u sramno bekstvo. Njegove zastave i njegovo oružje Kao ratni trofej slobode, A iznad krila slave Ljudi uzdižu vredni tron ljihovog slavnog veličanstva.
Desde un polo hasta el otro resuena de la fama el sonoro clarín, y de América el nombre enseñando les repite: "¡Mortales, oíd!: ya su trono dignísimo abrieron las Provincias Unidas del Sud". Y los libres del mundo responden: "Al gran pueblo argentino, ¡salud!	Od duvačkog kolca do ostalih zvukova Slava nadmenog trubača, I ime Amerike se pojavljuje Oni ponavljaju ,,Mrtvi čujte: Ujedinjeni predeli juga su izložili sada svoj časni tron". A slobodni ljudi sveta odgovaraju: ,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!"
Sean eternos los laureles que supimos conseguir. Coronados de gloria vivamos... ¡o juremos con gloria morir!	Može lovor biti večan, Onda smo znali kako da pobedimo. Pustite nas da živimo ovenčani slavom... Ili zakunite nas da umremo slavno!

Vanjske veze

Audio fajl Arhivirano 2006-04-08 na Wayback Machine-u
Obeležja Argentine Arhivirano 2008-04-22 na Wayback Machine-u

p r u Himne država i teritorija Južne Amerike
Afrika • Azija • Evropa • Oceanija • Sjeverna Amerika
Državne himne	Argentina Bolivija Brazil Čile Ekvador Gvajana Kolumbija Paragvaj Peru Surinam Urugvaj Venezuela
Zavisni teritoriji	Falklandski otoci Francuska Gijana Južna Georgia i arhipelag Južni Sandwich
Bivše himne	Brazil (1822–1831) Čile (1819–1847)