[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

1875

Извор: Wikipedija
Ово је чланак о години 1875.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 18. вијек19. вијек20. вијек
Деценија: 1840-е  1850-е  1860-е  – 1870-е –  1880-е  1890-е  1900-е
Године: 1872 1873 187418751876 1877 1878
1875. по календарима
Грегоријански 1875. (MDCCCLXXV)
Аб урбе цондита 2628.
Исламски 1291–1292.
Ирански 1253–1254.
Хебрејски 5635–5636.
Бизантски 7383–7384.
Коптски 1591–1592.
Хинду календари
Викрам Самват 1930–1931.
Схака Самват 1797–1798.
Кали Yуга 4976–4977.
Кинески
Континуално 4511–4512.
60 година Yин Дрво Свиња
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11875.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1875 (MDCCCLXXV) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару.


Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
Отварање Палаис Гарниер
  • 5. 1. - После 13 година градње отворена париска зграда опере Палаис Гарниер.
  • 12. 1. - Четворогодишњи Гуангxу ("Славно Наследство") постаје qинговски цар Кине (до 1908), уместо њега влада његова тетка Циxи.
  • 13. 1. (1. 1. по ј.к.) - Први број београдског часописа "Отаџбина", уредника Владана Ђорђевића. На насловној страни је истоимена песма Ђуре Јакшића.
  • 14. 1. - Законом у Хрватској зајамчена слобода састајања, слобода тиска и друге демократске слободе.
  • 14. 1. - Бурбонска рестаурација у Шпанији: Алфонсо XII стиже у Шпанију, чиме је монархија обновљена (Алфонсо влада до 1885, председник владе је углавном Антонио Цáновас дел Цастилло). У земљи траје Трећи карлистички рат, побуна присталица "Царлоса VII".
  • 17. 1. - У Истамбулу отворен Тüнел, подземна жичара дужине 573 м, прва подземна железница у континенталној Европи.
  • 29. 1. - Седница аустријског високог генералитета под царевим председавањем - добити Босну и Херцеговину посредним путем, подстицањем локалног незадовољства[1].
  • јануар, крајем - У Србији настављена скупштинска заседања, одмах долази до сукоба са председником владе Чумићем, који убрзо подноси оставку; пред скупштином су била два предлога за промену устава, Гарашанинов конзервативни и либерални групе посланика[2].

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]
Фрањо Јосип I око 1875.
  • 4. 4. - Праизведба Сметанине симфонијске поеме "Влтава", дела циклуса "Моја домовина".
  • 6. 4. - Мађаризација: угарске власти укинуле Матицу словачку и конфисковале јој имовину.
  • 8. 4. - Криза Криег-ин-Сицхт: новине блиске немачкој влади почињу објављивање чланака у којима се Француској прети превентивним ратом ако настави наоружавање.
  • 10. 4. - Цар и краљ Фрањо Јосип стигао у Задар, главни град Далмације.
  • 13. 4. - Милетић и Полит се противе повећању средстава за мађарско Народно позориште у Будимпешти, с обзиром на ограничавање и укидање немађарских институција - м.у.п. Калман Тиса одговара да "мађарска држава има... довољно снаге да смрви своје непријатеље"[6].
  • 15. 4. - Јосепх Цроцé-Спинелли и Тхéодоре Сивел се угушили приликом успона балоном на 7.300 м, Гастон Тиссандиер преживео али изгубио слух.
  • 19. 4. - Британско-португалски спор о заливу Мапуто у јужном Мозамбику: француски председник Мац Махон арбитрира у корист Португала.
  • 22. 4. - У Пруској донесен "закон хлебне кошаре" којим се одузимају државне субвенције католичкој цркви, како би ова признала државне законе.
  • 24. 4. - Цар Фрањо Јосип у Имотском, поздравља га кустос херцеговачких фрањеваца Пашкал Буцоњић и наглашава хабзбуршко право на Босну и Херцеговину[7] - царев пут по Далмацији је индикација аустроугарских претензија[1].
  • 25. 4. - Умро Далај Лама XII (Тринлеy Гyатсо), следећи лама, Тхубтен Гyатсо, пронађен 1878.

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • јун - У Неготинској крајини избила мања сељачка побуна - прва буна радикала, због незаконитог хапшења народног вође Адама Богосављевића[4].
  • јун - Састанак српских првака Народне странке у Илоку - закључено да Срби формирају посебну странку левог центра (одустало се под Милетићевим утицајем), инсистира се на српском имену језика и службеној употреби ћирилице (реакција на прошлогодишњи закон о школама у Хрватској)[8].
  • 16. 6. - Постављен камен-темељац Базилике Сацрé-Цœур де Монтмартре у Паризу (градња до 1914, посвећена 1919.).
  • 19. 6. - "Габелски устанак" на челу са дон Иваном Мусићем, окршај између католика и муслимана код Драчева, три дана касније фра Стипан Налетелић се обраћа за помоћ аустријском намеснику у Задру[1].
  • средина године - Порта коначно дала пристанак да Србија и Румунија могу закључивати самосталне трговинске уговоре са иностранством, након притиска великих сила[9].

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
"Херцеговци у заседи"
  • 1. 7. - Ступањем на снагу Бернског уговора, настаје Генерална поштанска унија, међу 20 чланица је и Србија.
  • 1. 7. - 18. 8. - Избори у Угарској, нова Либерална партија добија 333 од 413 мандата.
  • 5. 7. (23. 6. по ј.к.) - Напад хајдука Пере Тунгуза на турски караван у Бишини, убио седам кириџија - почетак Босанско-херцеговачког устанка и Велике источне кризе (1875–78).
  • 7. 7. (25. 6. по ј.к.) - У Кифином селу одлучено да се устанак прошири на остатак Херцеговине[1].
  • 7. 7. - Офанзива шпанске владе у Баскији, карлистичке снаге убедљиво поражене код Тревиñа, након чега пада Виториа; карлисти одговарају тактиком спржене земље.
  • 9. 7. (27. 6. по ј.к.) - Невесињска пушка: код Крекова је дошло до прве праве борбе[1]. Устанак избија на брду Гребенац, село Крекови код Невесиња, у приближно исто време сукоб хајдука са турским караваном на оближњој Ћетној пољани[10].
  • јул? - Устаници разорили турску тврђаву Суторина.
  • јул - У Београду основан Главни одбор за помагање устанка на челу са Ђоком Влајковићем (слични одбори су и на Цетињу и у Аустроугарској, близу границе)[10], српска влада помаже добровољцима како би их што пре удаљила из престонице (кнез Милан је у Бечу до половине августа)[11].
  • јул - Устанак избија местимично у Васојевићима[10], такође је захватио Потарје и Затарје (у Затарју сломљен крајем године)[12].
  • 20. 7. - У Жировићу код Ливна убијен фрањевац Ловро Караула.
  • 27. 7. - Штрајк на градилишту железничког тунела Готтхард, швајцарска војска пуца, гину четворица.

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
"Добровољци у Ивањици"
  • 3. 8. - Основан Црвени крст Црне Горе.
  • 3. 8. - У Баварској основана централна банка (Баyерисцхе Нотенбанк, до 1934.).
  • 3 - 4. 8. - Избори за хрватски сабор: победа владајуће Народне странке (15 српских посланика, осам народњака)[13].
  • 6. 8. (25. 7. по ј.к.) - Кнез Милан Обреновић се верио са Наталијом Петровом Кешко.
  • 6. 8. - Убијен еквадорски председник Габриел Гарцíа Морено. Уместо да лежи на одру, његово тело је било поседнуто у столицу, са почасном стражом позади[14].
  • 7. 8. (26. 7. по ј.к.) - Тајни састанак књаза Николе са херцеговачким вођама на Цетињу: изјављује да ће Црна Гора ући у рат ако устанак не би имао успеха (раније је покушавао да задржи устанак)[1].
  • 13. 8. (1. 8. по ј.к.) - Устанак у Пиви: пресретнути Турци у Долинама у Сељковцу, запаљен чардак у Боричју и кула Љешовића у Пишчу[15].
  • 15. 8. (3. 8. по ј.к.) - Скупштински избори у Србији: либерална већина упркос притиску на гласаче.
  • август - Устаници Пека Павловића и Богдана Зимоњића разорили утврду Крстац, чиме је угрожена турска комуникација кроз кланац Дугу према Никшићу[16].
  • август - Трећи карлистички рат: шпанска влада заузима Сео де Ургел након опсаде, борбе у Каталонији трају до новембра.
  • август - Христо Ботев долази на чело Бугарског револуционарног централног комитета уместо Љубена Каравелова; одлучено да се што пре подигне устанак.
  • 15/16. 8. - Избија устанак и у Босанској крајини, побунили се тежаци између Дубице и Костајнице, први напад на Кулу у селу Дворишту; главни вођа Остоја Корманош, касније долазе Петар Поповић Пеција и Голуб Бабић[1].
  • 16. 8. (4. 8. по ј.к.) - Устанак и у Васојевићима, прва борба на Сеоцима, у исто време се дигли и Кучи[1].
  • 16. 8. - Након 37 година градње, у Теутобуршкој шуми откривен Херманнсденкмал, споменик Арминију.
  • 1. 7. - 18. 8. - Избори за угарски сабор - убедљива победа владајућих либерала; пораз српских либерала, Светозар Милетић изгубио место у Башаиду у корист владиног кандидата, али Лаза Костић му препустио мандат из Титела[17].
  • 18. 8. (Преображење) - Избија устанак у Босанској крајини - Кнешпоље у Козари[10].
  • 21. 8. - Милутин Гарашанин и Анте Орешковић код бискупа Штросмајера: нуде Хрватској "турску Хрватску" ако се укључе у борбу - Мађари су против, цар каже бану да мора остати неутралан[7].
  • 25. 8. - Маттхеw Wебб је први човјек који је без техничке подршке препливао Ла Манцхе.
  • 31. 8. (19. 8. по ј.к.) - Светоандрејски либерал Стевча Михаиловић је нови председник министарског савета у Србији, Јован Ристић добио иностране послове - влада је прозвана "акционо министарство"; наставља се организовање и слање добровољаца у Босну али дискретније[18].
  • август-септембар? - Две формације добровољаца улазе у источну Босну: једна је (Жарко Љешевић) спалила Кратово и напала Прибој, у септембру разбијени код Нове Вароши; друга (Јован Панић, Ристо Јеић) разбијена код манастира Тавне (који су Турци запалили) па се склонила на Мајевицу.[19]

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
"Петар Мркоњић"
  • 7. 9. - Етиопско-египатски рат: египатска инвазија, Битка код Агурдата је етиопска победа.
  • 9. 9. - У Крагујевцу се састала српска скупштина - усвојене "тајне одлуке": помагање устанка и ратне припреме на основу иностраног зајма - страна дипломатија узнемирена[20].
  • 10. 9. (29. 9. по ј.к.) - Битка код Гашнице на Сави, Турци разбили босанске устанике, погинули Пеција и Корманош[1]; устаници су покушали да са лађа пренесу 1.500 пушака добијених од српске владе[16].
  • септембар? - У пријепољском крају избила Бабинска буна.
  • 20. 9. - Инцидент Гангхwа: размењена паљба између корејског острва Гангхwадо и јапанског брода, Јапанци се накратко искрцали.
  • 28. 9. - Покушај Старозагорског устанка у османској Бугарској, одмах сузбијен.
  • јесен - Петар Карађорђевић ратује под именом Петар Мркоњић у Босни, ометају га српска и аустријска влада, због чега су и остале устаничке вође на дистанци[1].
  • јесен - Отворене Српска виша девојачка школа у Сомбору и Српска учитељска конфесионална школа у Горњем Карловцу.

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
Милан и Наталија
  • 4. 10. (22. 9. по ј.к.) - Кнез Милан се обратио директно скупштини и посланицима, одвраћајући их од рата са Турском, оборио је владу, подржан од стране дипломатије.
  • 6. 10. - Османско Царство прогласило делимично банкротство (исплата 50% обавеза), финансије ће доћи под међународну контролу; синдикат поседника обвезница преузима приходе од царина, пореза на дуван, со, стоку, и трибут од Египта[21].
  • 6. 10. - Премијера Шекспировог "Краља Лира" у Београду.
  • 8. 10. (26. 9. по ј.к.) - Либерал Љубомир Каљевић је нови председник српске владе која окупља младе либерале и конзервативце - главна пажња на унутрашњу политику, релаксирана полицијска стега[22].
  • 11. 10. - Египћани заузимају Емират Харар, источно од Етиопије, истог месеца су заузели регион Хамасиен у данашњој Еритреји.
  • 17. 10. (5. 10. по ј.к.) - У Београду се венчали српски кнез Милан и Наталија Кешко, из молдавске бојарске породице.
"Смрт војводе Трифка"

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
Кáлмáн Тисза, угарски премијер 1878-90.

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
  • 11. 12. - Алеxандер Кеитх, Јр. поставио темпирану бомбу у брод Мосел у немачкој луци Бремерхавен - прерано је експлодирала, погинуло је 83 људи.
  • 12. 12. - Султан издаје ираду којом обећава реформе у царевини[1].
  • 16 - 17. 12. (4 - 5. 12. по ј.к.) - Скупштина у Јамници, за вођу босанског устанка изабран Словенац Мирослав Хубмајер[1].
  • 18. 12. - Блацкбурн Роверс Ф.C. одиграо прву утакмицу.
  • 27. 12. (15. 12. по ј.к.) - Измењен српски Закон о штампи - укинут чл. 6 који је омогућавао превентивну полицијску цензуру.
  • 30. 12. - Андрáссyјева нота: како би се спречио општи пожар у Турској, потребно је да силе заједнички притисну Порту како би испунила обећања, дат нацрт потребних реформи.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1875.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Гедеон Дунђерски, војвођански земљопоседник († 1939)
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1875.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Ћоровић, Владимир. Историја српског народа, Пут на Берлински конгрес. растко.рс
  2. Историја с. н. V-1, 342-3
  3. Историја с. н. V-2, 261-2
  4. 4,0 4,1 Историја с. н. V-1, 343
  5. "Политика", 11. април 1936
  6. 6,0 6,1 Историја с. н. V-2, 183
  7. 7,0 7,1 Ћоровић, Владимир (1939). Политичке прилике у Босни и Херцеговини. растко.рс
  8. Историја с. н. V-2, 253
  9. Историја с. н. V-1, 368
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Историја с. н. V-1, 511
  11. Историја с. н. V-1, 370
  12. Историја с. н. V-1, 444
  13. Историја с. н. V-2, 243
  14. Тхе Ласт Даy оф Габриел Гарциа Морено. традитионинацтион.орг Мариан Т. Хорват, Пх.D.
  15. Томић, Светозар (1946). Пива и Пивљани. растко.рс
  16. 16,0 16,1 Историја с. н. V-1, 513
  17. Историја с. н. V-2, 222-3
  18. Историја с. н. V-1, 372
  19. Историја с. н. V-1, 514
  20. Историја с. н. V-1, 372-3
  21. Историја с. н. V-1, 459
  22. Историја с. н. V-1, 373
  23. Историја с. н. V-1, 374
  24. Историја с. н. V-1, 376
  25. Дедијер, Др. Јевто (1912). Стара Србија Географска и етнографска слика. растко.рс
Литература
  • Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
    • Пета књига први том (V-1)
    • Пета књига други том (V-2)

Повезано

[уреди | уреди извор]