1875

Ово је чланак о години 1875.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1840-е  1850-е  1860-е  – 1870-е –  1880-е  1890-е  1900-е
Године:	1872 1873 1874 – 1875 – 1876 1877 1878

1875. по календарима

Грегоријански	1875. (MDCCCLXXV)
Аб урбе цондита	2628.
Исламски	1291–1292.
Ирански	1253–1254.
Хебрејски	5635–5636.
Бизантски	7383–7384.
Коптски	1591–1592.
Хинду календари
• Викрам Самват	1930–1931.
• Схака Самват	1797–1798.
• Кали Yуга	4976–4977.
Кинески
• Континуално	4511–4512.
• 60 година	Yин Дрво Свиња (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11875.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1875 (MDCCCLXXV) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару.

• 5. 1. - После 13 година градње отворена париска зграда опере Палаис Гарниер.
• 12. 1. - Четворогодишњи Гуангxу ("Славно Наследство") постаје qинговски цар Кине (до 1908), уместо њега влада његова тетка Циxи.
• 13. 1. (1. 1. по ј.к.) - Први број београдског часописа "Отаџбина", уредника Владана Ђорђевића. На насловној страни је истоимена песма Ђуре Јакшића.
• 14. 1. - Законом у Хрватској зајамчена слобода састајања, слобода тиска и друге демократске слободе.
• 14. 1. - Бурбонска рестаурација у Шпанији: Алфонсо XII стиже у Шпанију, чиме је монархија обновљена (Алфонсо влада до 1885, председник владе је углавном Антонио Цáновас дел Цастилло). У земљи траје Трећи карлистички рат, побуна присталица "Царлоса VII".
• 17. 1. - У Истамбулу отворен Тüнел, подземна жичара дужине 573 м, прва подземна железница у континенталној Европи.
• 29. 1. - Седница аустријског високог генералитета под царевим председавањем - добити Босну и Херцеговину посредним путем, подстицањем локалног незадовољства^[1].
• јануар, крајем - У Србији настављена скупштинска заседања, одмах долази до сукоба са председником владе Чумићем, који убрзо подноси оставку; пред скупштином су била два предлога за промену устава, Гарашанинов конзервативни и либерални групе посланика^[2].

• 3. 2. (22. 1. по ј.к.) - Српски председник владе Аћим Чумић даје оставку након повлачења Каљевића и Пироћанца из владе, наслеђује га Данило Стефановић ("чича-Данило") на челу чиновничке владе.
• 3. 2. - Карлистички рат: карлисти изненадили владине снаге код Лáцара у Баскији, замало заробљен новоустоличени краљ Алфонсо XII.
• 5. 2. - Папска енциклика Qуод нунqуам против антицрквених закона у Пруској.
• 6. 2. - Културкампф: нови закон прописује грађански брак и омогућава развод у целом Немачком рајху.
• 8. 2. - Из Пуле откривен астероид 183 Истриа (астроном Јоханн Палиса).
• 14. 2. - У Хрватском сабору изгласан нови изборни закон - прецизнији изборни котари и биралишта, остају висок цензус, изборници и бирачи, као и вирилни чланови^[3].
• 24. 2. - Британски пароброд СС Готхенбург потонуо у циклону на Великом кораљном гребену, између 98 и 112 мртвих.
• 24 - 25. 2. - Закони о Сенату и о јавним властима чине, са Законом о односима јавних власти из следећег јула, Француске уставне законе којима је Трећа Француска Република коначно добила свој облик, пет година након проглашења.
• 25. 2. - Криза Предње палате у Сијаму окончана победом реформистичког краља Цхулалонгкорна и поразом конзервативног вицекраља Wицхаицхана.
• 25. 2. - Већина Yавапаи и Тонто Апача потерана у резерват у Аризони.

• 1. 3. - Кáлмáн Тисза основао у Угарској Либералну партију, спајањем Деáкове партије и Лијевог центра.
• 1. 3. - Реконструкција у САД: потписан Закон о грађанским правима којим је забрањена дискриминација у јавним објектима, транспорту и поротама (последњи такав закон до 1957.).
• 3. 3. - Праизведба Бизетове опере Цармен у Паризу - прве реакције су углавном негативне, све до преране ауторове смрти три месеца касније.
• 3. 3. - У Монтреалу одиграна прва забележена хокејашка утакмица у дворани.
• 10. 3. (26. 2. по ј.к.) - У Трсту умро Светозар Марковић.
• 14. 3. - Закон о банкарској реформи у Немачкој, основана Реицхсбанк.
• 15. 3. - Њујоршки надбискуп Јохн МцЦлоскеy произведен у кардинала - први неевропљанин.
• март - Офанзива шпанске владе у Каталонији, заузимају Олот, седиште карлистичке владе.
• 25. 3. (13. 3. по ј.к.) - Кнез Милан распустио скупштину, избори расписани за 15. август - политичка криза^[4]. Први покушај парламентарне опструкције у Србији и први пут распуштена скупштина.^[5]

• 4. 4. - Праизведба Сметанине симфонијске поеме "Влтава", дела циклуса "Моја домовина".
• 6. 4. - Мађаризација: угарске власти укинуле Матицу словачку и конфисковале јој имовину.
• 8. 4. - Криза Криег-ин-Сицхт: новине блиске немачкој влади почињу објављивање чланака у којима се Француској прети превентивним ратом ако настави наоружавање.
• 10. 4. - Цар и краљ Фрањо Јосип стигао у Задар, главни град Далмације.
• 13. 4. - Милетић и Полит се противе повећању средстава за мађарско Народно позориште у Будимпешти, с обзиром на ограничавање и укидање немађарских институција - м.у.п. Калман Тиса одговара да "мађарска држава има... довољно снаге да смрви своје непријатеље"^[6].
• 15. 4. - Јосепх Цроцé-Спинелли и Тхéодоре Сивел се угушили приликом успона балоном на 7.300 м, Гастон Тиссандиер преживео али изгубио слух.
• 19. 4. - Британско-португалски спор о заливу Мапуто у јужном Мозамбику: француски председник Мац Махон арбитрира у корист Португала.
• 22. 4. - У Пруској донесен "закон хлебне кошаре" којим се одузимају државне субвенције католичкој цркви, како би ова признала државне законе.
• 24. 4. - Цар Фрањо Јосип у Имотском, поздравља га кустос херцеговачких фрањеваца Пашкал Буцоњић и наглашава хабзбуршко право на Босну и Херцеговину^[7] - царев пут по Далмацији је индикација аустроугарских претензија^[1].
• 25. 4. - Умро Далај Лама XII (Тринлеy Гyатсо), следећи лама, Тхубтен Гyатсо, пронађен 1878.

• мај - Фрања Јосиф посетио и Боку Которску.
• 4. 5. - Мађаризација: народносна удружења могу бити основана само као литерарна и просветитељско-културна, без ознаке националне припадности у називу^[6].
• 3 - 5. 5. - Председнички избори у Еквадору, Габриел Гарцíа Морено добија трећи мандат са 99,1% гласова, инаугурација заказана за 30. август.
• 7. 5. - Потписан Санктпетербуршки уговор: Јапан се одриче Сахалина у замену за све Куриле.
• 7. 5. - Немачки брод СС Сцхиллер се насукао на Отоцима Сциллy, 335 мртвих.
• 8. 5. - Харилаос Трикупис постаје нови премијер Грчке, једна од првих мера је обавезивање краља да за премијера именује лидера партије с највише гласова у парламенту.
• 11. 5. - Довршена ликвидација унијатске дијецезе у Цхеłму, у руском делу Пољске (→ пл).
• 17. 5. - Одржана прва коњичка трка Кентуцкy Дербy.
• 18. 5. - Разоран земљотрес на граници Колумбије и Венецуеле, уништена Цúцута.
• 20. 5. - У Паризу потписана Метарска конвенција, основане три организације за мере и тегове (Генерална конференција тежина и мера, Међународни комитет за тежине и мере и Међународни биро за тежине и мере), данас Међународни дан метрологије.
• 27. 5. - Готхски програм. Опште немачко радничко удружење и Социјалдемократска радничка партија се ујединили у Социјалистичку радничку партију Немачке (од 1890. Социјалдемократска партија Њемачке).
• 31. 5. - У Пруској донесен тзв. Клаустарски закон - укинути сви верски редови који се не баве лечењем.

• јун - У Неготинској крајини избила мања сељачка побуна - прва буна радикала, због незаконитог хапшења народног вође Адама Богосављевића^[4].
• јун - Састанак српских првака Народне странке у Илоку - закључено да Срби формирају посебну странку левог центра (одустало се под Милетићевим утицајем), инсистира се на српском имену језика и службеној употреби ћирилице (реакција на прошлогодишњи закон о школама у Хрватској)^[8].
• 16. 6. - Постављен камен-темељац Базилике Сацрé-Цœур де Монтмартре у Паризу (градња до 1914, посвећена 1919.).
• 19. 6. - "Габелски устанак" на челу са дон Иваном Мусићем, окршај између католика и муслимана код Драчева, три дана касније фра Стипан Налетелић се обраћа за помоћ аустријском намеснику у Задру^[1].
• средина године - Порта коначно дала пристанак да Србија и Румунија могу закључивати самосталне трговинске уговоре са иностранством, након притиска великих сила^[9].

• 1. 7. - Ступањем на снагу Бернског уговора, настаје Генерална поштанска унија, међу 20 чланица је и Србија.
• 1. 7. - 18. 8. - Избори у Угарској, нова Либерална партија добија 333 од 413 мандата.
• 5. 7. (23. 6. по ј.к.) - Напад хајдука Пере Тунгуза на турски караван у Бишини, убио седам кириџија - почетак Босанско-херцеговачког устанка и Велике источне кризе (1875–78).
• 7. 7. (25. 6. по ј.к.) - У Кифином селу одлучено да се устанак прошири на остатак Херцеговине^[1].
• 7. 7. - Офанзива шпанске владе у Баскији, карлистичке снаге убедљиво поражене код Тревиñа, након чега пада Виториа; карлисти одговарају тактиком спржене земље.
• 9. 7. (27. 6. по ј.к.) - Невесињска пушка: код Крекова је дошло до прве праве борбе^[1]. Устанак избија на брду Гребенац, село Крекови код Невесиња, у приближно исто време сукоб хајдука са турским караваном на оближњој Ћетној пољани^[10].
• јул? - Устаници разорили турску тврђаву Суторина.
• јул - У Београду основан Главни одбор за помагање устанка на челу са Ђоком Влајковићем (слични одбори су и на Цетињу и у Аустроугарској, близу границе)^[10], српска влада помаже добровољцима како би их што пре удаљила из престонице (кнез Милан је у Бечу до половине августа)^[11].
• јул - Устанак избија местимично у Васојевићима^[10], такође је захватио Потарје и Затарје (у Затарју сломљен крајем године)^[12].
• 20. 7. - У Жировићу код Ливна убијен фрањевац Ловро Караула.
• 27. 7. - Штрајк на градилишту железничког тунела Готтхард, швајцарска војска пуца, гину четворица.

• 3. 8. - Основан Црвени крст Црне Горе.
• 3. 8. - У Баварској основана централна банка (Баyерисцхе Нотенбанк, до 1934.).
• 3 - 4. 8. - Избори за хрватски сабор: победа владајуће Народне странке (15 српских посланика, осам народњака)^[13].
• 6. 8. (25. 7. по ј.к.) - Кнез Милан Обреновић се верио са Наталијом Петровом Кешко.
• 6. 8. - Убијен еквадорски председник Габриел Гарцíа Морено. Уместо да лежи на одру, његово тело је било поседнуто у столицу, са почасном стражом позади^[14].
• 7. 8. (26. 7. по ј.к.) - Тајни састанак књаза Николе са херцеговачким вођама на Цетињу: изјављује да ће Црна Гора ући у рат ако устанак не би имао успеха (раније је покушавао да задржи устанак)^[1].
• 13. 8. (1. 8. по ј.к.) - Устанак у Пиви: пресретнути Турци у Долинама у Сељковцу, запаљен чардак у Боричју и кула Љешовића у Пишчу^[15].
• 15. 8. (3. 8. по ј.к.) - Скупштински избори у Србији: либерална већина упркос притиску на гласаче.
• август - Устаници Пека Павловића и Богдана Зимоњића разорили утврду Крстац, чиме је угрожена турска комуникација кроз кланац Дугу према Никшићу^[16].
• август - Трећи карлистички рат: шпанска влада заузима Сео де Ургел након опсаде, борбе у Каталонији трају до новембра.
• август - Христо Ботев долази на чело Бугарског револуционарног централног комитета уместо Љубена Каравелова; одлучено да се што пре подигне устанак.
• 15/16. 8. - Избија устанак и у Босанској крајини, побунили се тежаци између Дубице и Костајнице, први напад на Кулу у селу Дворишту; главни вођа Остоја Корманош, касније долазе Петар Поповић Пеција и Голуб Бабић^[1].
• 16. 8. (4. 8. по ј.к.) - Устанак и у Васојевићима, прва борба на Сеоцима, у исто време се дигли и Кучи^[1].
• 16. 8. - Након 37 година градње, у Теутобуршкој шуми откривен Херманнсденкмал, споменик Арминију.
• 1. 7. - 18. 8. - Избори за угарски сабор - убедљива победа владајућих либерала; пораз српских либерала, Светозар Милетић изгубио место у Башаиду у корист владиног кандидата, али Лаза Костић му препустио мандат из Титела^[17].
• 18. 8. (Преображење) - Избија устанак у Босанској крајини - Кнешпоље у Козари^[10].
• 21. 8. - Милутин Гарашанин и Анте Орешковић код бискупа Штросмајера: нуде Хрватској "турску Хрватску" ако се укључе у борбу - Мађари су против, цар каже бану да мора остати неутралан^[7].
• 25. 8. - Маттхеw Wебб је први човјек који је без техничке подршке препливао Ла Манцхе.
• 31. 8. (19. 8. по ј.к.) - Светоандрејски либерал Стевча Михаиловић је нови председник министарског савета у Србији, Јован Ристић добио иностране послове - влада је прозвана "акционо министарство"; наставља се организовање и слање добровољаца у Босну али дискретније^[18].
• август-септембар? - Две формације добровољаца улазе у источну Босну: једна је (Жарко Љешевић) спалила Кратово и напала Прибој, у септембру разбијени код Нове Вароши; друга (Јован Панић, Ристо Јеић) разбијена код манастира Тавне (који су Турци запалили) па се склонила на Мајевицу.^[19]

• 7. 9. - Етиопско-египатски рат: египатска инвазија, Битка код Агурдата је етиопска победа.
• 9. 9. - У Крагујевцу се састала српска скупштина - усвојене "тајне одлуке": помагање устанка и ратне припреме на основу иностраног зајма - страна дипломатија узнемирена^[20].
• 10. 9. (29. 9. по ј.к.) - Битка код Гашнице на Сави, Турци разбили босанске устанике, погинули Пеција и Корманош^[1]; устаници су покушали да са лађа пренесу 1.500 пушака добијених од српске владе^[16].
• септембар? - У пријепољском крају избила Бабинска буна.
• 20. 9. - Инцидент Гангхwа: размењена паљба између корејског острва Гангхwадо и јапанског брода, Јапанци се накратко искрцали.
• 28. 9. - Покушај Старозагорског устанка у османској Бугарској, одмах сузбијен.
• јесен - Петар Карађорђевић ратује под именом Петар Мркоњић у Босни, ометају га српска и аустријска влада, због чега су и остале устаничке вође на дистанци^[1].
• јесен - Отворене Српска виша девојачка школа у Сомбору и Српска учитељска конфесионална школа у Горњем Карловцу.

• 4. 10. (22. 9. по ј.к.) - Кнез Милан се обратио директно скупштини и посланицима, одвраћајући их од рата са Турском, оборио је владу, подржан од стране дипломатије.
• 6. 10. - Османско Царство прогласило делимично банкротство (исплата 50% обавеза), финансије ће доћи под међународну контролу; синдикат поседника обвезница преузима приходе од царина, пореза на дуван, со, стоку, и трибут од Египта^[21].
• 6. 10. - Премијера Шекспировог "Краља Лира" у Београду.
• 8. 10. (26. 9. по ј.к.) - Либерал Љубомир Каљевић је нови председник српске владе која окупља младе либерале и конзервативце - главна пажња на унутрашњу политику, релаксирана полицијска стега^[22].
• 11. 10. - Египћани заузимају Емират Харар, источно од Етиопије, истог месеца су заузели регион Хамасиен у данашњој Еритреји.
• 17. 10. (5. 10. по ј.к.) - У Београду се венчали српски кнез Милан и Наталија Кешко, из молдавске бојарске породице.

• 20. 10. (8. 10. по ј.к.) - Измењен српски Закон о општинама - значајна самоуправа и аутономија^[23].
• 20. 10. - Кáлмáн Тисза је нови председник угарске владе (до 1890)
• 25. 10. - У Бостону први пут изведен Концерт за клавир и оркестар бр. 1 Чајковског.
• 28. 10. (16. 10. по ј.к.) - Српска скупштина одобрила зајам од 24 милиона динара, "на страни или у земљи" - касније и неуспешан "Добровољни патриотски зајам".
• 30. 10. - Трипко Џаковић погинуо бранећи прелаз преко Таре.
• 30. 10.? - Хелена Блаватскy и др. основали у Њујорку Теозофско друштво.

• 2. 11. - Убијен Јамес W. W. Бирцх, британски резидент у малајској држави Перак.
• 4. 11. - Амерички пароброд СС Пацифиц се сударио код рта Флаттерy, држава Wасхингтон, са СС Орпхеусом, око 273 погинулих.
• 11 - 12. 11. (30 - 31. 10. по. ј.к) - Битка на Муратовици код Плужина је највећа устаничка победа, погинуо Вуле Аџић.
• 11. 11. - У Буенос Аиресу отворен Парqуе Трес де Фебреро, парк од око 400 хектара.
• новембар - Филип Христић из Србије на Цетињу, књаз Никола не жели да се обавезује према Србији^[24].
• новембар - Влада САД наређује бандама Сијукса да се врате у резерват у јужној Дакоти (прогон непослушних ће наредне године довести до Битке код Литтле Бигхорна). У Црним Брдима је златна грозница.
• 16. 11. - Битка код Гундата: у Етиопији уништена египатска инвазиона армија.
• 25. 11. - Исмаил Паша Египатски продао V. Британији свој удео у Компанији Суецког канала, премијер Бењамин Дисраели је спровео договор не тражећи санкцију парламента.

• 11. 12. - Алеxандер Кеитх, Јр. поставио темпирану бомбу у брод Мосел у немачкој луци Бремерхавен - прерано је експлодирала, погинуло је 83 људи.
• 12. 12. - Султан издаје ираду којом обећава реформе у царевини^[1].
• 16 - 17. 12. (4 - 5. 12. по ј.к.) - Скупштина у Јамници, за вођу босанског устанка изабран Словенац Мирослав Хубмајер^[1].
• 18. 12. - Блацкбурн Роверс Ф.C. одиграо прву утакмицу.
• 27. 12. (15. 12. по ј.к.) - Измењен српски Закон о штампи - укинут чл. 6 који је омогућавао превентивну полицијску цензуру.
• 30. 12. - Андрáссyјева нота: како би се спречио општи пожар у Турској, потребно је да силе заједнички притисну Порту како би испунила обећања, дат нацрт потребних реформи.

• Никола Тесла се уписао на Јоаннеум, универзитет у Грацу.
• Јосиф Панчић открио нову врсту оморике (описана 1877.).
• Игњатовићев роман "Васа Решпект".
• Почетак појачане албанизације Косова^[25].
• Млади Артхур Еванс посетио Босну и Херцеговину.
• Катарина Миловук основала Женско друштво у Београду.
• Основана Бомбаy Стоцк Еxцханге, прва берза у Азији.
• Наука и техника
  • Алеxандер Грахам Белл ради са асистентом Тхомасом А. Wатсоном на преносу звука жицом.
  • Паул-Éмиле Лецоq де Боисбаудран открио галијум.
  • Откривен електрооптички Керров ефекат.
  • Рицхард Цатон открио електричну активност у животињским мозговима.
  • Осцар Хертwиг опазио оплођавање јајне ћелије сперматозоидом код јежинца.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1875.

• 9. 1. - Гертруде Вандербилт Wхитнеy, уметница, мецена († 1942)
• 14. 1. - Алберт Сцхwеитзер, алзашко-њемачки лијечник, протестантски теолог, филозоф и глазбеник († 1965.)
• 18. 1. - Алексеј Абрикосов, совјетски патолог († 1955)
• 22. 1. - D.W. Гриффитх, амерички филмски режисер († 1948.)
• 4. 2. - Ђорђе Михајловић, сликар († 1919)
• 4. 2. - Лудwиг Прандтл, физичар, инжењер († 1953)
• 21. 2. - Јеанне Цалмент, најстарија особа на свету († 1997)
• 26. 2. - Милан Нералић, мачевалац, први олимпијац из Хрватске († 1918)
• 4. 3. - Михáлy Кáролyи, мађарски политичар († 1955)
• 7. 3. - Маурице Равел, француски складатељ († 1937.)
• 2. 4. - Драгутин Владисављевић, српски лекар, писац, преводилац († 1938)
• 2. 4. - Wалтер Цхрyслер, пионир ауто-индустрије († 1940)
• 6. 4. - Бранислав Петронијевић, српски филозоф, палеонтолог, академик († 1954)
• 8. 4. - Алберт I, краљ Белгијанаца († 1934)
• 18. 4. - Сyнгман Рхее, председник Јужне Кореје († 1965)
• 20. 4. - Владимир Видрић, хрватски књижевник († 1909.)
• 27. 4. - Маурице де Броглие, физичар († 1960)
• 27. 4. - Милан Вапа, српски индустријалац († 1939)
• 30. 4. - Владимир Видрић, пјесник († 1909)
• 24. 5. - Теодор Тарановски, теоретичар права у Србији († 1936)
• 29. 5. - Светозар Ћоровић, књижевник и поблициста († 1919)
• 30. 5. - Гиованни Гентиле, "филозоф фашизма" († 1944)
• 6. 6. - Тхомас Манн, њемачки књижевник, нобеловац († 1955.)
• 28. 6. - Хенри Лебесгуе, математичар († 1941)

• 2. 7. - Фритз Уллманн, хемичар († 1939)
• 8. 7. - Арцхибалд Реисс, швајцарски криминолог, пријатељ Србије († 1929)
• 11. 7. - Фран Бинички, хрватски свећеник, писац († 1945.)
• 26. 7. - Царл Густав Јунг, швицарски психолог и психијатар († 1961.)
• 26. 7. - Антонио Мацхадо, песник († 1939)
• 23. 8. - Wиллиам Еццлес, физичар, пионир радио комуникације († 1966)
• 1. 9. - Едгар Рице Бурроугхс, писац († 1950)
• 3. 9. - Фердинанд Порсцхе, инжењер, оснивач компаније († 1951)
• 12. 9. - Драгутин Домјанић, хрватски пјесник († 1933.)
• 20. 9. - Маттхиас Ерзбергер, немачки политичар († 1921)
• 12. 10. - Алеистер Цроwлеy, окултиста, уметник († 1947)
• 23. 10. - Гилберт Н. Леwис, физикохемичар († 1946)
• 26. 10. - Светозар Прибићевић, политичар († 1936)
• 31. 10. - Валлабхбхаи Пател, индијски политичар († 1950)
• 9. 11. - Рудолф вон Себоттендорф, окултиста, оснивач Друштва Тхуле († 1945?)
• 19. 11. - Хирам Бингхам, амерички истраживач и политичар († 1956)
• 19. 11. - Михаил Калињин, председник Президијума Врховног совјета СССР († 1946)
• 20. 11. - Фриедрицх Wернер вон дер Сцхуленбург, немачки дипломата († 1944)
• 23. 11. - Анатолиј Луначарски, народни комесар за образовање у СССР († 1933)
• 4. 12. - Раинер Мариа Рилке, аустријски пјесник († 1926)
• 12. 12. - Герд вон Рундстедт, немачки фелдмаршал († 1953)
• 19. 12. - Милева Марић, математичар и физичар, супруга А.Ајнштајна († 1948)
• 29. 12. - Пабло Цасалс, шпањолски виолочелист, диригент и складатељ († 1973.)

• Гедеон Дунђерски, војвођански земљопоседник († 1939)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1875.

• 3. 1. - Пиерре Лароуссе, енциклопедиста (* 1817)
• 12. 1. - Тонгзхи, кинески цар (* 1856)
• 11. 2. - Карл Фриедрицх вон Савигнy, пруски дипломата (* 1814)
• 13. 2. - Марија Аделсхајм-Поповић, словачко-српска глумица (* 1822)
• 19. 2. - Коста Трифковић, књижевник (* 1843)
• 22. 2. - Цамилле Цорот, француски сликар (* 1796.)
• 22. 2. - Цхарлес Лyелл, геолог (* 1797)
• 5. 3. - Фрањо Халлер, бивши хрватски бан (* 1796)
• 10. 3. - Светозар Марковић, зачетник социјалистичког покрета у Србији (* 1846)
• 12. 3. - Драгојла Јарневић, хрватска књижевница (* 1812)
• 4. 4. - Карл Мауцх, истраживач Африке (* 1837)
• 25. 4. - Далај Лама XII (* 1857)
• 30. 4. - Јеан-Фрéдéриц Wалдецк, истраживач, уметник, антиквар (* 1766?)
• 17. 5. - Јохн C. Брецкинридге, потпредседник САД, генерал Конфедерације (* 1821)
• 31. 5. - Елипхас Леви, мађионичар, писац о окултном (* 1810)
• 3. 6. - Георгес Бизет, композитор (* 1838)
• 10. 6. - Јован Грчић Миленко, српски писац (* 1846)
• 29. 6. - Фердинанд I, бивши цар Аустрије, краљ Угарске и Хрватске итд. (* 1793)

• 20. 7. - Ловро Караула, босански фрањевац (* 1800)
• 23. 7. - Исаац Сингер, проналазач (* 1811)
• 29. 7. - Пасцхал Беверлy Рандолпх, окултиста (* 1825)
• 30. 7. - Георге Пицкетт, генерал Конфедерације (* 1825)
• 31. 7. - Андреw Јохнсон, бивши председник САД (* 1808)
• 4. 8. - Ханс Цхристиан Андерсен, књижевник (* 1805)
• 6. 8. - Габриел Гарцíа Морено, председник Еквадора (* 1821)
• 10. 9. - Петар Поповић Пеција, хајдучки харамбаша и вођа устаника босанске Крајине (* 1826)
• 19. 10. - Цхарлес Wхеатстоне, физичар, проналазач (* 1802)
• 29. 10. - Јохн Гарднер Wилкинсон, египтолог, путописац (* 1797)
• 30. 10. - Трипко Џаковић, црногорски војвода (* 1838)
• 11. 11. - Вуле Аџић, бх. устаник (* 1829)
• 16. 11. - Wернер Мунзингер, швајцарски авантуриста у египатској служби (* 1832)
• 22. 11. - Хенрy Wилсон, потпредседник САД (* 1812)
• 20. 12. - Вјекослав Бабукић, лингвист, хрватски препородитељ (* 1812)

• Игњат Бајлони, чешко-српски предузетник (* 1811)

Литература

• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)

• Бејзбол 1875