Снага
Снага је у физици мјера извршеног рада у јединици времена. Може бити и количина енергије која је претворена из једног облика у други за вријеме једне секунде. Међународна (СИ) јединица за снагу је Ват (W), названа по проналазачу Џејмсу Вату. Застарјела јединица за снагу је коњска снага.
У физици се симбол П користи за означавање снаге. Математичка релација између снаге, рада (или енергије) и времена је исказана сљедећом формулом:
гдје је П снага, W је механички рад и т је вријеме.[1]
Механичка снага
[уреди | уреди извор]У механици рад извршен на објекту је у вези са силама које на њега дјелују преко релације:
гдје је
- Ф сила
- Δд је вектор помјерања (пут) објекта.
Ово се често објашњава сљедећим ријечима: Рад је једнак производу силе која дјелује на објект и помјерању објекта (путу који је објект прешао). Помјерање у смјеру силе даје позитиван рад, а у супротном негативан рад.
Диференцирање по времену даје:
- .
гдје је в(т) брзина објекта.
Просјечна снага је онда:
- .
Код ротационих система, снага је везана с обртним моментом (τ) и угаоном брзином (ω):
- .
Просјечна снага јест:
- .
Код хидрауличких и пнеуматских система, снага је повезана с притиском п и протоком Т:
гдје је
Електрична снага
[уреди | уреди извор]Тренутна електрична снага
[уреди | уреди извор]Тренутна електрична снага П дата некој компоненти је дата са:
гдје је
- П(т) тренутна електрична снага, у ватима.
- V(т) разлика потенцијала или напон, у волтима.
- I(т) електрична струја крој компоненту, у амперима.
Ако је компонента отпорник онда је:
гдје је
Р је електрични отпор у омима.
Ако је компонента кондензатор или завојница, тренутна снага је негативна када су струја и напон супротног знака.
Просјечна снага за синусоидалне напоне
[уреди | уреди извор]Просјечна снага компоненте која се напаја из синусоидалног извора електричне енергије је производ ефективних вриједности напона и струје кроз компоненту, и фазног угла између напона и струје.
гдје је
- П просјечна снага у ватима
- I је ефективана вриједност синусоидалне струје, у амперима
- V је ефективна вриједност синусоидалног напона, у волтима
- је фазни угао (помјерај) између таласа напона и струје
Амплитуде синусоидалних напона и струја се обично дају као ефективне вриједности. На примјер напон мреже од 220 волти значи да је ефективна вриједност напона 220 волти, а не вршна.
Овако прорачуната снага се зове реална снага, за разлику од привидне и реактивне (јалове) снаге. За отпорне потрошаче као што су гријачи рецимо, фазни угао је нула (косинус од нуле је 1), и ефективна и привидна снага су једнаке.
Просјечна електрична снага за наизмјеничну струју
[уреди | уреди извор]Гдје су в(т) и и(т) тренутне вриједности напона и струје.
За чисто отпорне компоненте просјечна снага је једнака производу ефективне струје и напона. Код комплексних трошила, фактор корекције (косинус фазног угла) се мора узети у обзир.
Вршна снага и пулнсни таласни облици
[уреди | уреди извор]Ако имамо поворку идентичних импулса тренутна снага је периодична функција времена. Однос трајања импулса према периоду импулса је једнак односу просјечне према вршној снази.
Ако имамо периодични сигнал с периодом , тренутна снага је исто периодична функција периода . Вршна снага јест:
- .
Вршна снага се не може увијек лако измјерити, и мјерење просјечне снаге је чешће. Ако је енергија пулса дефинирана као:
онда је просјечна снага:
- .
Дужина импулса се може исказати са тако да је , тако да односи постају једнаки:
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Елецтрицал Мацхинес, Дривес, анд Поwер Сyстемс, 4тх едитион, Тхеодоре Wилди, Прентице Хал, ИСБН 0-13-082460-7, страна 52.
Литература
[уреди | уреди извор]- Принциплес оф Елецтриц Цирцуитс, 7тх едитион, Тхомас I. Флоyд, Прентице Халл, ИСБН 0-13-098576-7.
- Елецтрицал Мацхинес, Дривес, анд Поwер Сyстемс, 4тх едитион, Тхеодоре Wилди, Прентице Халл, ИСБН 0-13-082460-7