Ragbi
Istorija
Istorijski gledano, zvanično se početak ragbi sporta vremenski vezuje za 1823.-god. Gradić Ragbi u grofoviji Warwick u Srednjoj Engleskoj, u to vreme (Viktorijansko doba) je bio poznat po vrlo jakoj školi – koledžu. Pored dobijanja akademskih zvanja, u toj školi su se kod mladih razvijale i različite sportske aktivnosti. Mnogi roditelji koji su želeli da svoju decu što više obrazuju, slali su ih upravo u tu školu. Jedan od đaka te škole bio je i William Webb Ellis. Njegovo ime je ušlo u istoriju ragbi sporta, kao pokretača-osnivača modernog ragbi sporta.
William Webb Ellis je rodjen u Salfordu - Mančester 24. novembra 1806. godine. Pošto mu je otac rano umro, majka ga šalje 1816. u gradić Ragbi da tamo završi školu. U jesen 1823. za vreme sportskih aktivnosti, u jednoj igri sa loptom, uzeo je loptu u svoje ruke i potrčao ka protivničkoj liniji poentiranja.
Element igre, u kojoj se trči i nosi lopta u rukama, i gde se poentiranje ostvaruje spuštanjem lopte na teren, u oivičenom prostoru bio je sasvim nov. U to vreme lopta je smela samo da se gura, bilo nogama, bilo rukama, ali nije smela da se nosi. To što je W.W. Ellis uzeo loptu u ruke nije ni najmanje zbunilo njegove protivnike, nego su ga obaranjem pokušali da zaustave. Engleska konzervativna publika je prihvatila ovu novost, i tog momenta se može reći da je započeta istorija ragbija. William Webb Ellis je umro 1872. Njegov grob, skoro je otkriven na groblju u Menton-u, južna Francuska.
Koliko je koledž u gradiću Ragbiju značio uopšte za obrazovanje u Engleskoj u to doba, govori i podatak da je jedan od navećih reformatora školstva u Engleskoj dr Tomas Arnold bio upravnik te škole. Na prvo mesto je stavljao moralne principe i hrišćanske vrednosti, na drugo mesto je stavio džentlmensko sprovođenje svih aktivnosti, na treće intelektualne sposobnosti a na četvrto razvijanje muskulature. Osnovi takvog pristupa utkani su u same osnove ragbi sporta. Svi oni koji budu malo više zainteresovani, ili oni koji budu imali prilike da se praktično bolje upoznaju sa pravim osnovama ovog sporta, odbaciće predrasude da je to sport grubijana.
Prvo udruženje ragbi klubova osnovano je 1871. u Londonu u restoranu Pall Mall i zvalo se Rugby Football Union. Reč fudbal je ostala u nazivu jer se od 1863. do 1871. ragbi razvijao pod okriljem fudbalske asocijacije. RFU je obuhvatalo 21 klub iz Engleske od kojih većina i danas postoji. Od samog osnivanja udruženje je forsiralo amaterske principe. Prva međunarodna utakmica odigrana je 27. marta 1871. u Edinburgu izmedju Škotske i Engleske. Sledeće godine je odigrana prva utakmica izmedju Oksforda i Kembridža. Brzo su počele da se organizuju i utkamice na nacionalnom nivou na britanskom ostrvu. Jedno od najpoznatijih takmičenja sadašnji kup 6 nacija inicijalno je krenuo kao kup 4 nacije (Engleska, Škotska, Irska i Vels) da bi joj se 1910. pridružila Francuska a 2000. Italija. U prvoj održanoj utakmici tog kupa, 1883. godine, Engleska je pobedila Škotsku. To takmičenje se, izuzev prekida za vreme oba svetska rata, neprekidno održava i do danas.
U početnoj fazi ragbi sporta dominirao je jedan veliki problem. Pokretači ragbi sporta, džentlmeni i industrijalci koji su završavali koledže i imali visoka obrazovanja, bili su u društveno socijalnoj podeli, koja je tada bila jako izražena, najviša klasa. Imali su dosta novca i visok društveni rejting. Oni su smatrali da ragbi sport treba da bude amaterski. Drugi sloj društva koji je bio slabo obrazovan i siromašan i koji je činio radničku klasu, tražio je da to bude plaćen sport, tj profesionalizovan. Problem amaterizma i profesinalizma je bio najupečatljiviji na problemu subotnje dnevnice. Radnici, od kojih je najviše bilo rudara sa severa britanskog ostvra, morali su da rade i subotom, a subotom su se igrale utakmice. Ukoliko radnik ne ode na posao a ode da igra utakmicu, neće dobiti subotnju dnevnicu, a po amaterskim principima, ne može od Unije da dobije novac za odigravanje utakmice. Problem je rešen tako što je 29. avgusta 1895. došlo do razdvajanja u Ragbi Uniji. Grupa klubova koja je bila za refundiranje subotnje dnevnice osnovala je svoje udruženje Rugby Leage, dok su se amatrski principi ostali čvrsto da važe u Rugby Uniji. Oni su se zadržali više od sto dvadeset godina, i tek je u poslednjih deset godina Svetska ragbi federacija (IRB) skinula ograničenje amaterizma. Da bi se ragbi igra u ragbi Leage razlikovala od ragbi igre Unije smanjen je broj igrača sa 15 na 13 i neka pravila su pojednostavljena. Zato se kod nas takmičenje Rugby Legue u žargonu zove Ragbi XIII.
Ragbi XV je u programu Olimpijskih igara bio 1900, 1908, 1920. i 1924. godine. Najvecu popularnost ragbi je postigao u Engleskoj, Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Africi, Francuskoj, Italiji i Rumuniji, tako da su sve ove zemlje ostvraivale najveće rezultate na takmičenjima. Do 1987. godine, održavala su se takmičenja za Webb Ellis kup (po imenu rodonačelnika ovog sporta), a od te godine naziv je promenjen u Svetski ragbi kup. Prvenstva se održavaju svake četiri godine od 1987. godine. Domaćinstva po pravilu deli više zemalja, s time da postoji "glavni domaćin", kod kojega se odigra većina utakmica i "pomoćni domaćini", susedne zemlje u kojima se odigra jedna ili više utakmica. Kup tri nacije (eng. Rugby Union Tri Nations Series) je međunarodno ragbi takmičenje koje se svake godine igra između Australije, Novog Zelanda i Južnoafričke Republike. Prvo takmičenje održano je 1996. i osvojili su ga "All Blacks" - popularni naziv za reprezentaciju Novog Zelanda.
U Srbiji se ragbi pojavio posle Prvog svetskog rata. Danas postoji prva liga sa pet i druga liga sa četiri kluba. Održavaju se takmičenja u svim kategorijama: seniori, juniori, kadeti, pioniri i petlići. U prvoj ligi se takmiče: - Partizan - Kraljevski Beogradski Ragi Klub (KBRK) - Dorćol - Pobednik - Vojvodina Novi Sad U drugoj ligi se takmiče: - Žarkovo - Zemun - Kruševac - Dinamo Pančevo
O sportu
Ragbi se igra na terenu dimenzija: 100m dužine i 70m širine. Gol u ragbiju je oblika slova «H». Postoje dve glavne verzije ragbija: ragbi XIII i ragbi XV (Rugby League i Rugby Union). Pored broja igrača razlikuju se i po pravilima. Dve struje razlikuju se među sobom kao dva različita sporta, sa različitim savezima. Postoje i verzije sa manje igrača - ragbi VII po pravilima ragbija XV i ragbi IX po pravilima ragbija XIII. Ove verzije se odlikuju sa manjim brojem kontakata, bržom igrom i traju kraće. U poslednje vreme postaje jako popularan i beach rugby - ragbi na pesku.
Najosnovnije pravilo svih ragbija je da se lopta ne sme bacati unapred, osim kada se šutira. Cilj igre je preneti loptu u protivnički gol prostor - esej. Za to se dobija određen broj poena, a zatim se šutira pretvaranje za manji broj poena. Tačan broj poena zavisi od vrste ragbija.
Osnovna razlika između dva sporta je u tome što kada igrač bude oboren u ragbiju XIII igra se play the ball, a u ragbiju XV formira se rak. Prilikom play the ball-a dva igrača napadačkog tima staju jedan iza drugog, a još dva odbrambena igrača isto tako staju naspram njih. Odbrambeni tim se povlači 10 metara unazad. Samo izvodjenje se vrši tako što prvi napadčki igrač (onaj koji je oboren) lagano šutne loptu igraču iza njega, a ovaj dalje može sam da igra ili da dodaje dalje. Kod ragbija XV oboreni igrač je dužan da pusti loptu, i formira se rak. Cilj i jedne i druge ekipe je da preguraju protivnika i da lopta ostane iza njihovih nogu. U ragbiju XIII u jednom napadu igrači napadačke ekipe mogu biti oboreni najviše 5 puta, posle čega moraju da predaju loptu protivničkom timu, dok u ragbiju XV mogu biti obarani neograničen broj puta.
Skram se formira i započinje igru nakon prekida i manjih prekršaja. Igrači skrama oba tima poslože se u formaciju i guraju se kao šesnaest mini sumorvača. Ekipa kojoj je dodeljena lopta u skramu je u prednosti jer Taloner hvata loptu nogom i gura je u svoj skram prema Demiju. Suparnička ekipa to pokušava onemogućiti guranjem ili rotacijom cele formacije.
Aut je kad lopta izađe izvan crte igrališta i u tom se slučaju igrači obe ekipe postave u koridor jedni nasuprot drugima i pokušavaju uhvatiti izbačenu loptu. Skakači uz pomoć svojih suigrača skaču uvis za izbačenom loptom. Ako je lopta izbačena ne pravilno sudija ponudi ekipi koja se brani skram ili novi aut u njihovu korist. Obično ekipa u igri osvaja 70-90% svojih izbačenih auta. Ali ništa u ragbiju ne izaziva više «srčanih udara» od mola i raka zbog svoje složenosti i važnosti u igri.
Kad je igrač sa loptom oboren na zemlju dužan je loptu pustiti iz ruku i tada počinje «borba». Rak je formiran kada igrači iz obe ekipe dođu u kontakt iznad lopte. Igrači se u raku ne smeju koristiti rukama. Igrači koji su na podu ne takmiče se za loptu. Nekima rak izgleda kao gomila tela bez ikakvog reda, ali to je tehnički vrlo zahtevna komponenta igre i iziskuje mnogo veštine i uigranosti. Nasuprot istinskom takmičenju i borbi mol dozvoljava brz protok lopte za što dinamičniju igru.
Mol je takođe tehnički vrlo zahtevan. Kad igrača s loptom zadrže suparnički igrači, a on se uspe održati na nogama, te se za njega «uhvate» igrači obe ekipe, formira se mol. Često će se ekipa koja ima loptu poslužiti snagom i brojnošću da odgura mol što dublje u protivnički teren u pokretnom molu. Ako lopta u molu «zapne» i nijedan tim nije u mogućnosti igrati sa njom sudija zaustavlja igru i poziva skram.
Pravilo prednosti dopušta sudiji da prema svojoj proceni dopusti da se igra nastavi uprkos napravljenom prekršaju strane koja se brani sve dok ne oceni da je ekipa koja napada ostvarila dovoljnu prednost. U slučaju da ekipa koja napada ne ostvari nikakvu prednost tada sudija zaustavlja igru i vraća je na mesto gde je prekršaj napravljen te dosuđuje kaznu za ekipu koja napada. Nedozvoljena pozicija (offside): Igrač u igri je u nedozvoljenoj poziciji kada se nalazi ispred lopte koja se nalazi u rukama njegovog suigrača. Igrač u skramu, raku, molu, autu je u nedozvoljenoj poziciji ako ostaje ili se kreće napred izvan zamišljene crte naznačene od strane sudije.
Crveni i žuti karton: Za teži prekršaj sudija igraču dodeljuje crveni karton i igrač koji ga dobije napušta igru. Žuti karton se dobije za manje prekršaje i igrač koji ga dobije izlazi iz igre na 10 min.
Ragbi utakmica se igra 80 minuta pod vođstvom glavnog i dvoje linijskih sudija. Igrači su podeljeni na igrače skrama i linije od kojih je igrača skrama 8 a linije 7.
Igrači skrama su podeljeni u tri linije jedni iza drugih:
- prva linija: 1. Levi stub 2. Taloner 3. Desni stub;
- druga linija: 4. Levi skakač 5. Desni skakač;
- treća linija: 6. Levi krilni 7. Desni krilni 8. Zatvarač.
Taloner ubacuje loptu u igru sa aut-linije i zadužen je za hvatanje lopte kad je dosuđen skram. Skakači iz druge linije su visoki momci (mnogi su viši od 2m) i oni se nadmeću u igri sa aut linije. Krilni treće linije su «skupljači trofeja» koji nakon igre skrama napadaju sa loptom ili na nju. Zatvarač je moćni i snažni trkač i obarač. Igrači linije su sprinteri koji napadaju kad im igrači iz skrama dostave loptu. Redom idu: 9. Demi; je veza između skrama i linije i mora imati brz pas (dodavanje), dobar pregled igre i brzinu odlučivanja da li da doda loptu igračima skrama ili linije. 10. Otvarač; je vođa igre koji odlučuje da li da šutira, doda ili trči sa loptom. 12. Prvi centar i 13. Drugi centar; su robusni momci sa puno tempa, sposobni za obranu lopte ili obaranja, promenu pravca igre i oni su ti koji «guraju» liniju napred. 14. Desno krilo i 11. Levo krilo; su igrači završnice koji koriste brzinu, step, a često i snagu. 15. Arijer; mora biti sposoban obarati, hvatati i trčati sa loptom iz pozadine. Bodovi se dobijaju kada se lopta položi iza protivničke skor linije i vredi 5 poena, ako je pretvaranje (šutiranje lopte na gol kroz rašlje), koje se dodeljuje nakon uspešnog poloaganja, uspešno još 2 poena se upisuju. Kazneno pretvaranje kao i «dropgol» (udarac nogom odskočne lopte) iz igre vrede 3 poena.
Ragbi lopta je jajastog oblika, različita od lopti koje se koriste u drugim sportovima. To je zbog toga što se lopta nosi i dodaje rukama, te zbog lakšeg bacanja i dodavanja ima jajast oblik.
