Леувен

Леувен
Центар града са вјећницом
Координате: 50°53′Н 04°42′Е / 50.883°Н 4.700°Е / 50.883; 4.700
држава	Белгија
Регија	Фландрија
Провинција	Фламански Брабант
Арондисман	Леувен
Власт
- градоначелник	Мохамед Ридоуани
Површина
- Укупна	56.6 км²[1]
Висина	39[1]
Становништво (2021.)
- Град	101,032[1]
- Густоћа	1,785 стан. / км²[1]
Временска зона	УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број	3000[1]
Позивни број	(+32) 16[1]
Карта
Леувен цласс=нотпагеимаге| Леувен на карти Белгије

Леувен (француски: Лоуваин, њемачки: Лöwен) је град и опћина од 101,032 становника^[1] у средини Белгије у фландријској Провинцији Фламански Брабант. Он је и административни центар Арондисмана Леувен

Леувен се простире дуж ријеке Дијле и каналу до Сцхелдте, удаљен 25 км источно од Бруxеллеса

Леувен је никнуо у 9. вијеку поред утврде коју је изградио њемачки цар Арнулф Карантански против Нормана.^[2] Први пут је документиран 891 кад се у септембру код њега одвила Битка код Леувена.^[3]

На важности је добио у 11. вијеку кад је постао резиденција грофова од Леувена, а након 1190. брабантских војвода. За средњег вијека просперирао је као познати ткалачки центар, тако да је у 14. вијеку израстао у један од највећих европских градова.^[2]

Тад су започели сукоби између грађана-занатлија и племства који су кулминирали 1379.кад је 17 племића побијено у градској вијећници

То је понукало војводу на освету, сукоб је завршио 1383. поразом и предајом грађана. Убрзо након тога град је пропао, јер су бројни ткалци побјегли у Фландрију и Енглеску. Војвода је преселио своју резиденцију у Вилвоорде, а Бруxеллес је замијенио Леувен као пријестолница Брабантског војводства. Оно што је изгубио у трговини, Леувен је дјеломично повратио као образовни центар, кад је 1425. основан Католички универзитет, као први у Ниским Земљама.^[2]

Леувен је претрпио знатну штету и за Првог и Другог свјетског рата. За вријеме њемачке инвазије 1914. изгорјела је славна универзитетска библиотека и палача ткалачког цеха 1193.^[2]

Након увођења француског језика у наставу на Католичком универзитету, дошло је до низа студентских демонстрација што је 1970. довело је до правне подјеле универзитета на фламански и француски дио. Током сљедеће декаде француски дио унивезитета преселило се у оближњи, ново основани град Лоуваин-ла-Неуве.^[2]

Почевши од краја 20. вијека Леувен се све више претвара у спаваоницу бројних људи који раде у Бруxеллесу.^[2] Али је још увијек снажан центар културе и образовања.

Трокатна градска вијећница један је од најбогатијих и најдетаљнијих примјера готичке архитектуре, коју је између 1448. - 1463. подигао архитект Маттхијс де Лаyенс. Црква св. Петра, подигнута почетком 11. вијека, два пута је рушена прије него што је обновљена као готичка грађевина]] (1425.-97), поновно је оштећена у оба свјетска рата. У ентеријеру цркве налазе се двије лијепе слике Диерица Боутса и бројни предмети за еухаристију (калежи, свјећнаци) рад Qуентина Массyса.^[2]

Остале значајне средњовјековне грађевине су; некадашња палача цеха трговаца, цркве; св. Гертруде, св. Квинтина, св. Михаела и св. Јакова, два самостана и бегинаж (азил за редовнице лаикиње) са црквом из 1305. У недалеком Хеверлееу налази се дворац Аренберг из 16. вијека.^[2]

Леувен је град кемијске, прехрамбене, машинске и индустрије коже и обуће. Познат је по пиву, Стелла Артоис које производи истоимена пивовара^[4] и малим ливницама које производе звона за цркве.^[2]

Околица је богат пољопривредни крај па је познат као велико тржиште за пољопривредне производе.^[2]

Леувен има уговоре о пријатељству са слиједећим градовима^[5];

• Цристиан, Румуњска
• Краков, Пољска
• Лоуваин-ла-Неуве, Белгија
• Лüденсцхеид, Њемачка
• Реннес, Француска
• 'с-Хертогенбосцх, Низоземска

Леувен на Wикимедијиној остави

• Леувен (службене странице) (nl)