Гамет
Гамети су полне ћелије које се стварају путем мејозе* те садрже хаплоидан број хромозома.
- редукциона деоба, смањује се број хромозома на пола у односу на мајку ћелију
Код једноћелијских животиња, протозоа, гамети могу бити:
- изогамети, који су међусобно исти; процес њиховог спајања назива се изогамија;
- анизогамети се међусобно разликују и морфолошки и по понашању (по величини и изгледу):
- микрогамети су ситнији, покретни (имају бичеве, мушки гамети слични сперматозоидима вишећелијских животиња;
- макрогамети су крупни и личе на јајне ћелије вишећелијских животиња.
Процес спајања анизогамета назива се анизогамија.
Код вишећелијских животиња образују се две врсте гамета:
Јајне ћелије(женски гамети) стварају се у оваријумима(јајницима), сперматозоиди(мушки гамети) стварају се у тестисима(семеницима). Како се оваријуми и тестиси развијају у различитим јединкама - женкама, односно мужјацима то је полни диморфизам. Код малог броја јединки оба типа полних органа стварају се у једној јединки (кишне глисте, мекушци, метиљи, пантљичаре) то се назива хермафродитизам, односно двополност. Иако се у једном телу стварају оба пола оплођење је најчешће између две јединке (мада постоји и самооплодња-партеногенеза)
- Јајне ћелије су обично крупне и непокретне, а сперматозоиди ситни и покретни.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Бионет школа Архивирано 2011-04-07 на Wаyбацк Мацхине-у
