1879

1879. по календарима

Грегоријански	1879. (MDCCCLXXIX)
Аб урбе цондита	2632.
Исламски	1296–1297.
Ирански	1257–1258.
Хебрејски	5639–5640.
Бизантски	7387–7388.
Коптски	1595–1596.
Хинду календари
• Викрам Самват	1934–1935.
• Схака Самват	1801–1802.
• Кали Yуга	4980–4981.
Кинески
• Континуално	4515–4516.
• 60 година	Yин Земља Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11879.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1879 (MDCCCLXXIX) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у понедјељак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

• 1. 1. - У САД ступа на снагу Специе Паyмент Ресумптион Ацт, папирни новац поново размењив за злато.
• 8. 1. - Други англо-афгански рат: Британци ушли у Кандахар.
• 13. 1. - Аустроугарска скоро удвостручила царину на увоз свиња из Србије; од раније забрањен увоз говеда због болести.
• јануар - Насрудин-шах Каџар оснива Персијску козачку бригаду, елитну коњаничку јединицу са руским официрима.
• 19. 1. - Анна Хаининг Батес, жена висока 243 цм, родила бебу тешку 10,6 кг, дужине 76 цм али беба је умрла 11 сати касније.
• 21. 1. - Почетак Првог школског рата у Белгији: влада поднела предлог реформе којом би се секуларизовало основно школство (донесено у јуну, али католици спроводе успешан отпор).
• 22. 1. - Англо-Зулу рат: Битка код Исандлwане, многобројнији Зулуи потукли британску колону.

• 22 - 23. 1. - Битка код Рорке'с Дрифта: мала британска јединица издржала напад многобројнијих Зулуа.
• 24. 1. - Изашао лист за војне науке "Ратник".
• 31. 1. (19. 1. по ј.к.) - У Србији уведен непопуларан порез "патентарина" на трговце, механџије, чиновнике и сл. (оборена у новембру).

• 1. 2. - Ранији егзархијски нишки митрополит Виктор и званично постављен за нишког епископа у саставу Београдске митрополије.
• 2. 2. (21. 1. по ј.к.) - На основу одлука Берлинског конгреса, на Вирпазару потписан споразум о разграничењу Црне Горе и Османског Царства: Подгорица, Спуж и Жабљак припадају Црној Гори а Улцињ се враћа Турској (од 1880. ипак припада Црној Гори).
• 8. 2. (27. 1. по ј.к.) - Подгорица и Зета постају дио Црне Горе.
• 14. 2. - Пацифички рат: Чилеанска војска заузима без отпора Антофагасту, након што је боливијска влада запленила имовину чилеанске компаније за експлоатацију шалитре (сукоб се зове и Шалитрени рат).
• 16. 2. - "Теозофи" Хелена Блаватскy и Хенрy Стеел Олцотт стигли у Индију.
• 17. 2. - Симон Лоурдел Монпел из Белих отаца стиже у Краљевину Буганда - краљ Мутееса I лавира између католика, протестаната и муслимана.
• 21. 2. - Емир Афганистана Схер Али Кхан умире на северу земље, није успео да добије помоћ од Русије; наслеђује га син Мохаммад Yаqуб Кхан (до октобра).
• 21. 2. (9. 2. по ј.к.) - Харковски губернатор Дмитриј Кропоткин убијен од стране припаника Земље и воље Григорија Голденберга.
• 22. 2. - У Женеви основане анархо-комунистичке новине Ле Рéволтé, на челу су Пјотр Кропоткин, Франçоис Думартхераy и Георг Херзиг.
• 27. 2. - Објављено откриће сахарина (Цонстантин Фахлберг и Ира Ремсен).

• 1. 3. - Wернер вон Сиеменс монтирао електролучну свјетиљку на својој кући у Берлину, градске власти убрзо осветљавају један улични блок.
• 8. 3. - Лаза Лазаревић је завршио студије у Немачкој, ове године је објавио приповетку "Звона са цркве у Н.", касније названу "Први пут с оцем на јутрење".
• 8. 3. (календар?) - Књаз Никола у Црној Гори укида Сенат и уводи Државни савјет, Велики суд и Министарство са шест одјељења - председник владе је Божо Петровић-Његош (до 1905).
• 11. 3. - Јапански Домен Рyукyу постаје Префектура Окинава, последњи владар Схō Таи је интерниран у Токио (добија титулу маркиза).
• 14. 3. - Боливија објављује да је у рату са Чилеом.
• 23. 3. - Битка на Топáтеру је први окршај Пацифичког рата и чилеанска победа.
• 29. 3. - Након јучерашњег неуспеха код Хлобанеа, Британци односе убедљиву победу код Камбуле, што је прекретница рата са Зулуима.
• 29. 3. - Праизведба опере Чајковског "Евгениј Оњегин" у Москви.

• 3. 4. - Ортодоксни протестант Абрахам Куyпер оснива Антиреволуционарну партију у Холандији.
• 5. 4. - Чиле објављује рат Боливији, а Перу сутрадан Чилеу, на основу савеза са Боливијом. Пацифички рат између ове три земље траје до 1883.
• 14. 4. (2. 4. по ј.к.) - Трећи атентат на цара Александра II: студент Александар Соловјов пуцао на њега током шетње (обешен у јуну).
• април - Француски поштар Фердинанд Цхевал почиње 33-годишњу градњу своје Палаис идéал у Хаутеривесу.
• 21. 4. - Новопазарска/Цариградска конвенција: аустроугарски гарнизони ће бити постављени у Прибоју, Пријепољу и Бијелом Пољу (касније замењено за Пљевља).
• 21. 4. - Уредба у БиХ: десетина држави се даје у новцу умјесто у натури.
• 28. 4. (16. 4. по ј.к.) - Кнежевина Бугарска добија Трновски устав (с изменама траје до 1947).
• 29. 4. - Бугарска скупштина бира Александра I Батенберга за кнеза (положиће заклетву у Трнову 8. 7., влада до 1886).

• 2. 5. - Пабло Иглесиас Поссе основао Шпанску социјалистичку радничку партију (Иглесиас ће тек 1910. бити први социјалистички посланик у Кортесу).
• 12. 5. - 8. 6. - Међународна комисија обележава српско-бугарску границу^[1].
• 14. 5. - На британску колонију Фиџи стижу први индијски најамни радници (Индијци данас чине око 40% становништва на Фиџију).
• 21. 5. - Поморска Битка код Иqуиqуеа: перуански успех, деблокирана тада перуанска лука Иqуиqуе; али у наставку се води Битка код Пунта Груесе у којој Перуанци губе један од главних бродова (Дан морнарице у Чилеу).
• 22. 5. - Мађаризација: тзв. Трефортов закон о настави на мађарском у основним школама Угарске.
• 26. 5. - Гандамачки уговор: Афганистан предаје Британцима контролу над иностраним пословима, крај прве фазе Другог англо-афганског рата.
• 28. 5. - Бyрон Бенсон пустио у рад у Пенсилванији први дугачки нафтовод, од 175 км.
• 31. 5. - Ранији Гилморе'с Гарден у Њујорку преименован у Мадисон Сqуаре Гарден (прва зграда с тим именом).
• 31. 5. - Wернер вон Сиеменс приказао у Берлину електричну локомотиву.
• мај - септембар - Неуспешни рад комисије за разграничење Црне Горе и Турске^[2].

• 1. 6. - Кнез Милан Обреновић донео указ о успостављању почасног конзулата Србије у Њујорку (почасни конзул Герхард Јенсен).
• 1. 6. - "Наполеон IV", син Наполеона III и бонапартистички претендент, погинуо од Зулуа у британској служби.
• 5. 6. - Завршена дионица Жепче-Зеница ускотрачне пруге Босански Брод-Сарајево (завршена 1882).
• 5. 6. (календар?) - Окончава се српска администрација у деловима западне Бугарске^[3], тј. руско-бугарска управа протерала српске чиновнике из трнског и брезничког среза, пре него што су они стигли извршити налог српске владе о повлачењу^[1].
• 21. 6. - Царл вон Линде основао фирму Геселлсцхафт фüр Линде’с Еисмасцхинен Актиенгеселлсцхафт.
• 26. 6. - Хедив Египта и Судана Исмаил Паша смењен под британским и француским притиском; наслеђује га син Теуфик Паша (до 1892). У земљи је Урабијева побуна.
• 29. 6. - 3. 7. (17 - 21. 6. по ј.к.) - Липецки и Вороњешки конгрес руских народњика револуционара из Земље и воље - долази до поделе на терористичку Народну вољу и мирољубивију Црну поделу.

• 1. 7. - Цхарлес Тазе Русселл издаје месечник Зион'с Wатцх Тоwер анд Хералд оф Цхрист'с Пресенце, данашњи Тхе Wатцхтоwер ("Стражарска кула").
• 1. 7. - У Београду почиње да излази часопис "Домаћица", орган Женског друштва и његових подружница (1879-1914).
• 2. 7. (20. 6. по ј.к.) - У Србији се први пут слави државни празник у част независности и ослобођења јужних крајева (спомен на почетак рата 1876).
• 3. 7. (21. 6. по ј.к.) - У београдској Грађанској касини представљен Едисонов фонограф.
• 4. 7. - Битка код Улундија је одлучујућа победа Британаца над Зулуима и практично крај рата, запаљено главно место Улунди.
• 7. 7. - Опћи избори у Аустријским земљама, њемачки либерали изгубили већину.
  • "Буковичко издајство": обровачки Срби одбили подржати Миха Клаића из Народне странке који је прихватио окупацију БиХ, због чега је изабран аутономаш Густав Иванић.
  • Доћи ће до цепања Народне странке, оснива се Српска народна странка на челу са Савом Бјелановићем.
• 8. 7. - Нови бугарски кнез Александар положио заклетву у Трнову, чиме се окончава Привремена руска управа у Бугарској.

• 11 - 14. 7. - Посмртни остатци Петра Прерадовића пренесени из Беча у Загреб.
• 15. 7. - Немачка уводи заштитне царине - Бизмарк, сада у савезу са конзервативцима, штити пруске земљопоседнике и моћне индустријалце ("брак железа и ражи")^[4].
• 15. 7. - Сулејман, син суданског трговца робовима Ал-Зубаyр Рахма Мансура, предао се гувернеру Бахр ел Гхазала Ромолу Гессију (касније погубљен). Сулејманов помоћник Рабих аз-Зубаyр ће касније створити себи државу на развођу Нила и Убангија.
• јул - Призренска лига одлучује да збаци османску власт, успоставља власт у Ђаковици, Призрену, Пећи, Митровици и Вучитрну (до 1880)^[5].
• 17. 7. - Конзервативац Тодор Бурмов постаје први председник бугарске владе - остаје само до децембра, јер у земљи преовлађују либерали.
• 20. 7. - У Индији ухваћен борац за независност Васудев Балwант Пхадке.
• 23. 7. - Перуанска оклопњача Хуáсцар заробила чилеански транспортер Рíмац са 260 људи из коњаничке регименте, оружјем и муницијом.

• 4. 8. - Папина енциклика Аетерни Патрис: за обнову кршћанске филозофије (томизам, сколастика).
• 8. 8. - "Велика јангија": катастрофални пожар у Сарајеву, изгориле су 304 куће, 434 дућана и 135 других зграда у 36 разних улица^[6].

• 12. 8. - Едуард Тааффе је нови министар-председник Аустријских земаља (до 1893).
• 15. 8. - Руски цар шаље оштро срочено писмо немачком цару у коме се жали на канцелара Бизмарка због ометања руских интереса; упозорава на озбиљне последице, што Бизмарк схвата као увијену претњу ратом^[7].
• 21. 8. - У ирском месту Кноцк се наводно приказали Дјевица Марија, свети Јосип, Иван Крститељ и Исус Крист у виду Јагњета Божијег.
• 21. 8. - Хенрy Мортон Станлеy креће на петогодишњу експедицију у Конго, коју финансира белгијски краљ Леополд II.
• 23. 8. - Тројица Португалаца са Мадере стигла на Хаваје са инструментом из кога ће настати укулеле.
• 26. 8. - Мали рат је нова побуна Кубанаца против шпанске власти, сузбијена већ 1880.
• 28. 8. - Краљ Зулуа Цетсхwаyо каМпанде ухваћен, након чега је протеран у Лондон на три године. Зулуланд је распарчан.

• 3. 9. - Масакрирано британско посланство у Кабулу, на челу са Лоуисом Цавагнаријем - рат ће бити настављен.
• 7. 9. (26. 8. по ј.к.) - Народна воља "осуђује" цара Александра II на смрт.
• септембар - Одметања пандура око Невесиња, окршај код села Лукавца.
• септембар - Састанак Призренске лиге, инсистира се на уједињењу Албанаца у једну покрајину^[8]; руски конзул у Призрену Иван Јастребов мисли да у покрету влада нејединство, да је превагнула феудално-муслиманска струја и да је покрет под аустријским утицајем^[9].
• септембар - Аустријска војска улази у додељена јој места Новопазарског санџака.
• септембар - Хенрy Георге издао утицајни трактат Прогресс анд Повертy, испитивање узрока индустријских депресија и увећања сиротиње.
• септембар - Основана Пацифиц Цоаст Оил Цомпанy, данашња Цхеврон Цорпоратион.
• 17. 9. - Отворена Сyднеyска међународна изложба, прва на јужној хемисфери.
• 26. 9. - Пожар опустошио град Деадwоод, Соутх Дакота.
• 29. 9. - Меекеров масакр: Индијанци Јути убили у Колораду федералног агента за индијанска питања Натхана Меекера који им је желео променити начин живота, и још десеторицу мушкараца, затим су напали и војску и убили 14 официра и војника (Рат Wхите Ривер).

• 2. 10. - Криза око Илија: у Ливадији потписан руско-кинески уговор, којим би Русији остао већи део области реке Или - кинески преговарач осуђен на смрт по повратку (→ Санкт Петерсбуршки уговор (1881)).
• 7. 10. - Двојна алијанса против Русије: Њемачка и Аустро-Угарска склопиле су споразум којим се обвезују на узајамну помоћ у случају руског напада. Позадина тога обрамбеног савеза је страховање да ће се због аустријско-руског ривалства на Балкану распасти Аустро-Угарска Монархија те да ће Русија помагати Француску при могућем нападу на Њемачку.
• 8. 10. - Ино. министар Аустро-Угарске Гyула Андрáссy дао оставку, насљедиће га барун Хеинрицх Карл вон Хаyмерле (до 1881).
• 8. 10. - Битка код Ангамоса је одлучујућа чилеанска победа над перуанском морнарицом, која доноси доминацију на мору.
• 12. 10. - Суочен с побуном Мохаммад Аyуб Кхана и британском инвазијом, емир Афганистана Мохаммад Yаqуб Кхан абдицира.
• 13. 10. - Прве жене примљене на Универзитет у Оxфорду.
• 13. 10. - Британци заузели Кабул.
• 20. 10. - Почели преговори о Трговинском уговору између САД и Србије.
• 20. 10. - Актом Васељенске патријаршије, Српска православна црква, тј. Београдска митрополија, добија аутокефалност.
• 21. 10. - Након низа великих окупљања, у Ирској основана Земаљска лига за помоћ кметовима.
• 22. 10. - Тхомас Едисон тестирао жаруљу са угљеничним влакном, трајала је 13,5 сати (патент пријављен 4. 11.).
• 25. 10. - Под притиском великих сила, Румунија уклонила клаузулу устава којим је ускраћивано држављанство Јеврејима, али добијање истог је компликовано.
• јесен - Михајло Пупин се уписао на Цолумбију.

• 4. 11. - Јамес Риттy и брат Јохн патентирали регистар касу.
• 16. 11. (4. 11. по ј.к.) - Кнез Милан престоном беседом отворио другу нишку Народну скупштину.
• 17. 11. - Леполд II оснива Међународно конгоанско друштво за успостављање контроле над басеном Конга (од 1885. Слободна Држава Конго).
• 23. 11. - Црногорска влада установила Лучку капетанију у Бару^[2]
• 27. 11. - Светозар Милетић помилован после три и по године у притвору и затвору због лажне оптужбе за велеиздају.
• 27. 11. - Битка код Тарапаце: Чилеанци освајају провинцију Тарапацá на тадашњем југу Перуа.

• 1. 12. - Четврти атентат на Александра II: "Народна Воља" покушала да динамитом дигне у ваздух воз руског цара.
• 2. 12. - Британски брод Боруссиа потонуо у северном Атлантику, 169 мртвих, 15 преживелих.
• 6. 12. - Трновски митрополит Климент постаје председник бугарске владе, као прелазно решење до нових избора.
• 11. 12. - Пензионисан (одн. изнуђена му оставка) митрополит карловачки и патријарх српски Прокопије Ивачковић, за администратора постављен Герман Анђелић, што изазива незадовољство Срба.
• 15. 12. - Српски младоконзервативци објављују свој програм у новопокренутом листу "Видело" (будући напредњаци).
• 15 - 23. 2. - Афгански устаници држе под неуспешном опсадом Британце у Схерпурском кантонману поред Кабула.
• децембар - Али-бег Гусињски поразио Црногорце код Новшића (Плав и Гусиње се опиру одлуци Берлинског конгреса).
• децембар - Аграрна конференција у Сарајеву, већина је за обавезни откуп кметова.
• децембар - Родолпхе Линдт пронашао машину за кончирање, што омогућава да направи чоколаду која се топила у устима.
• децембар - Британска колонија Златна Обала проширена на истоку на Афлао како би се спречило кријумчарење - порашће значај Ломéа у данашњем Тогоу^[10].
• 20. 12. - Босна и Херцеговина од нове године постаје део аустроугарског царинског подручја.
• 21. 12. - Премијера Ибсенове "Куће за лутке", тада контроверзног комада.
• 23. 12. - Ницолáс де Пиéрола извео пуч против перуанског председника Прада који је био одсутан из земље, на мисији куповине оружја (новац је задржао за себе).
• 28. 12. (16. 12. по ј.к.) - Наредба о пуштању у оптицај Миланових златника ("миландора") од 20 динара.
• 28. 12. - Смењен боливијски председник Хилариóн Даза, наредног месеца постављен Нарцисо Цамперо.
• 28. 12. - Железнички мост Таy код Дундееја у Шкотској се срушио када је преко њега по олуји прелазио воз - 75 мртвих.
• 31. 12. - Тхомас Едисон приказао своју сијалицу/жаруљу у Менло Парку.

• Попис становништва у Босни и Херцеговини 1879. - 1.158.440 становника, 43% православаца, 39% "мухамеданаца", 18% римокатолика.
• Код босанске Градишке основано немачко насеље Wиндтхорст (данас Нова Топола).
• Почетак аграрне реформе у Црној Гори (насељавање Црногораца у ослобођеним крајевима).
• Никола Тесла је поново у Лици, једно време предаје у госпићкој реалци.
• Драга Љочић завршила студије у Швајцарској - након бирократских тешкоћа постаће прва жена лекар у Србији.
• Основана Прва гимназија у Сарајеву, као и гимназије у Пироту, Лесковцу, Горњем Милановцу.
• У Београду основана Јеврејска певачка дружина (касније Српско-јеврејско певачко друштво).
• По антропозофским схватањима ове године почиње доба арханђела Михаила^[11].
• Wилхелм Марр основао Лигу антисемита, тврди да је асимилација Јевреја немогућа и да у "расној" борби Немаца и Јевреја неко од њих мора умрети.
• Франк Wинфиелд Wоолwортх отворио у Ланцастер, Пеннсyлваниа своју прву успешну радњу с робом за пет и десет центи (→ Ф. W. Wоолwортх Цомпанy).
• Наука и техника
  • Паул-Éмиле Лецоq де Боисбаудран открива самаријум, а Ларс Фредрик Нилсон скандијум (предвиђен као ека-бор).
  • Откривен Холов ефекат.
  • Јожеф Стефан формулирао Стефан-Болтзманнов закон.
  • Wилхелм Wундт основао психолошку лабораторију у Лајпцигу.
  • Готтлоб Фреге објављује Бегриффссцхрифт, књигу о логици.
  • Шулеков "Југославенски именик биља".
  • Wиллиам Јамес Беал започео експеримент провере утицаја времена на клијавост семења, који се треба завршити 2100.
  • Адолф Ерик Норденскиöлд обавио опловљавање арктичких обала Русије (→ Сјеверни морски пут).
  • 1879-80 - Руски официр Николај Пржеваљски истражује Монголију и северни Тибет.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1879.

• 1. 1. - Петар Живковић, генерал, председник Владе КЈ († 1947)
• 1. 1. - Едwард Морган Форстер, енглески књижевник († 1970.)
• 5. 1. - Нина Вавра, хрватска глумица († 1942.)
• 7. 1. - Осман Ђикић, босанскохерцеговачки пјесник († 1912)
• 18. 1. - Глигорије Елезовић, историчар († 1960)
• 20. 1. - Велимир Рајић, песник († 1915)
• 22. 1. - Францис Пицабиа, француски сликар († 1953)
• 31. 1. - Хуго Ехрлицх, архитект († 1936)
• 8. 2. - Милан Прелог, повјесничар († 1931)
• 14. 2. - Триша Кацлеровић, политичар, новинар, књижевник († 1964)
• 22. 2. - Јоханнес Ницолаус Брøнстед, дански физикохемичар († 1947)
• 22. 2. - Норман Линдсаy, аустралијски уметник († 1969)
• 23. 2. - Казимир Маљевич, сликар († 1935)
• 24. 2. - Михаило Миловановић, сликар († 1941)
• 26. 2. - Бранко Водник, хрватски књижевник и повјесничар († 1926.)
• 1. 3. - Александар Стамболијски премијер Бугарске († 1923)
• 8. 3. - Отто Хахн, њемачки хемичар и физичар, нобеловац († 1968)
• 14. 3. - Алберт Еинстеин, физичар, нобеловац († 1955)
• 21. 3. - Јосип Хатзе, хрватски складатељ и диригент († 1959.)
• 26. 3. - Отхмар Амманн, градитељ мостова († 1965)

• 16. 4. - Гала Галацтион, румунски свештеник, левичарски активиста († 1961)
• 17. 4. - Мирко Петровић, црногорски принц († 1918)
• 20. 4. - Паул Поирет, модни креатор († 1944)
• 6. 5. - Бедřицх Хрознý, пионир хетитологије († 1952)
• 12. 5. - Милан Марјановић, хрватски књижевник, политичар, филмски дјелатник († 1955.)
• 19. 5. - Нанцy Астор, прва британска чланица парламента († 1964)
• 22. 5. - Симон Петљура, украјински писац и политичар († 1926)
• 26. 5. - Горазд Прашки, чешки православни светац († 1942)
• 28. 5. - Милутин Миланковић, српски геофизичар, климатолог и астроном († 1958)
• 28. 5. - Хенри-Пиерре Роцхé, француски новинар и књижевник († 1959.)
• 29. 5. - Коста Абрашевић, српски књижевник († 1898)
• 3. 6. - Ала Назимова, глумица († 1945)
• 29. 6. - Александар Цанков, премијер Бугарске († 1959)

• 2. 7. - Тодор Паница, један од лидера ВМРО († 1925)
• 5. 7. - Дwигхт Ф. Давис, амерички тенисер и политичар († 1945)
• 20. 7. - Владко Мачек, хрватски политичар († 1964)
• 29. 7. - Гиусеппе Гарибалди II, војник, патриота († 1950)
• 7. 8. - Бранимир Шеноа, сликар, графичар († 1939)
• 8. 8. - Емилиано Запата, мексички револуционар († 1919.)
• 8. 8. - Милош Поповић, књижевник и новинар († 1820)
• 14. 8. - Бранислав Р. Милосављевић, официр, песник († 1944)
• 15. 8. - Етхел Баррyморе, глумица († 1959)
• 17. 8. - Самуел Голдwyн, филмски продуцент († 1974)
• 20. 8. - Роберт Wиллиам Сетон-Wатсон, историчар, политички активиста († 1951)
• 21. 8. - Максимилијан Хајдин, епископ горњокарловачки († 1936)
• 28. 8. - Рамиро Бујас, хрватски психолог († 1959)
• 31. 8. - Алма Махлер, аустријска умјетница († 1964)
• 31. 8. - Јосхихито, цар Таисхō, владар Јапана († 1926)
• 14. 9. - Маргарет Сангер, активисткиња за контролу рађања († 1966)

• 4. 10. - Алберт Боттери, хрватски офталмолог († 1955)
• 8. 10. - Цхен Дуxиу, први генерални секретар КП Кине († 1942)
• 9. 10. - Маx вон Лауе, њемачки физичар, нобеловац († 1960)
• 12. 10. - Даница Марковић, српска књижевница († 1932)
• 13. 10. - Мирко Рачки, сликар († 1982)
• 23. 10. - Душан Пантелић, историчар († 1955)
• 29. 10. - Франз вон Папен, немачки политичар († 1969)
• 1. 11. - Пáл Телеки, премијер Мађарске († 1941)
• 4. 11. - Wилл Рогерс, глумац, хумориста († 1935)
• 7. 11. - Лав Троцки, бољшевички и марксистички теоретичар († 1940)
• 9. 11. - Милан Шуффлаy, повјесничар, политичар († 1931)
• 10. 11. - Падраиг Пеарсе, пјесник, ирски националист († 1916.)
• 11. 11. - Јован Наумовић, генерал († 1945)
• 30. 11. - Нектарије Круљ, митрополит дабробосански († 1966)
• 5. 12. - Цлyде Цессна, авијатичар и произвођача авиона († 1954)
• 18. 12. - Паул Клее, сликар († 1940)
• 21. 12. - Јосиф Висарионович Стаљин, генерални секретар ЦК КПСС, председник Савета министара († 1953.)
• 27. 12. - Сyднеy Греенстреет, глумац († 1954)
• 29. 12. - Биллy Митцхелл, зачетник америчког ваздухопловства († 1936)

• Ибрахим Фејић, реис-ул-улема ИЗ у ФНРЈ († 1962)
• Шефкет Курт, муфтија, добротвор († 1963)
• Коста Пећанац, четнички војвода († 1944)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1879.

• 1. 1. - Петар Бига, аустријски генерал (* 1811)
• 3. 1. - Божо Бошковић, дубровачки трговац (* 1815)
• 8. 1. - Фердо Ливадић, хрватски складатељ (* 1799.)
• 8. 1. - Балдомеро Еспартеро, шпански политичар (* 1793)
• 21. 1. - Љубен Каравелов, бугарски књижевник (* 1834)
• 24. 1. - Хеинрицх Геиßлер, физичар (* 1814)
• 26. 1. - Јулиа Маргарет Цамерон, фотографкиња (* 1815)
• 10. 2. - Хонорé Даумиер, сликар, карикатуриста (* 1808)
• 21. 2. - Схер Али Кхан, емир Афганистана (* ца. 1825)
• 23. 2. - Албрецхт вон Роон, пруски војник и државник (* 1803)
• 2. 3. - Јохн Еберхард Фабер, произвођач оловака (* 1822)
• 5. 3. - Коста Цукић, српски економиста и политичар (* 1826)
• 10. 3. - Паул вон Тхурн унд Таxис, немачки племић (* 1843)
• 13. 3. - Адолф Андерссен, шаховски велемајстор (* 1818)
• 16. 4. - Бернадетте Соубироус, француска светица (* 1844)
• 16. 4. - Сергеј Соловјов, руски историчар (* 1820)
• 17. 4. - Милутин Тесла, Николин отац (* 1819)
• 26. 4. - Éдоуард-Лéон Сцотт де Мартинвилле, изумитељ фоноаутографа (* 1817)
• 30. 4. - Сарах Јосепха Хале, списатељица, уредница новина (* 1788)
• 4. 5. - Wиллиам Фроуде, бродоградитељ, хидродинамичар (* 1810)
• 21. 5. - Артуро Прат, чилеански поморски херој (* 1848)
• 1. 6. - Наполéон Еугèне Лоуис Бонапарте, бонапартистички принц (* 1856)
• 9. 6. - Александар Соловјов, руски револуционар (* 1846)
• 11. 6. - Wиллем ван Орање-Нассау, холандски престолонаследник (* 1840)

• 19. 7. - Лоуис Фавре, градитељ тунела Готтхард (* 1826)
• 27. 7. - Анђео Краљевић, херцеговачки бискуп (* 1807)
• 14. 8. - Иван Лазарев, руски генерал (* 1820)
• 30. 8. - Јохн Белл Хоод, амерички конфедерални генерал (* 1831)
• 8. 10. - Мигуел Грау Семинарио, перуански адмирал (* 1834)
• 31. 10. - Јосепх Хоокер, амерички генерал (* 1814)
• 31. 10. - Мојсије Балтић, официр, политичар у Хрватској (* 1804)
• 5. 11. - Јамес Цларк Маxwелл, шкотски физичар (* 1831.)
• 12. 11. - Јакоб Хеине, проучавалац полиомијелитиса (* 1800)
• 10. 12. - Анте Кузманић, новинар и лијечник (* 1807)

• Бејзбол 1879