1810

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1780-е  1790-е  1800-е  – 1810-е –  1820-е  1830-е  1840-е
Године:	1807 1808 1809 – 1810 – 1811 1812 1813

1810. по календарима

Грегоријански	1810. (MDCCCX)
Аб урбе цондита	2563.
Исламски	1224–1225.
Ирански	1188–1189.
Хебрејски	5570–5571.
Бизантски	7318–7319.
Коптски	1526–1527.
Хинду календари
• Викрам Самват	1865–1866.
• Схака Самват	1732–1733.
• Кали Yуга	4911–4912.
Кинески
• Континуално	4446–4447.
• 60 година	Yанг Метал Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11810.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1810 (MDCCCX) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по 12 дана заостајућем јулијанском календару.

1810: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Рођења • Смрти

• 4. 1. - Аустралски ловац на фоке Фредерицк Хасселбороугх открива Оточје Цампбелл јужно од Новог Зеланда.
• 6. 1. - Париским уговором окончан Франко-шведски рат: Шведској се враћа Померанија, прикључује се Континенталном систему (до 1812).
• 7. 1. - Дански принц Кристијан Аугуст стиже у Шведску - краљ Карл XIII га је усвојио за наследника.
• 10. 1. - Церемонија развода Наполеона и Јосéпхине - она проводи остатак живота у замку Малмаисон.
• 10. 1. - Тијело Грације Которског пренесено из Венеције у Муо код Котора.
• 12. 1. - Северни део бившег Хановера прикључен Краљевини Вестфалији.
• 13. 1. (1. 1. по ј.к.) - Реформе Александра I: успостављен Државни савјет Руског царства, царево саветодавно тело.
• 19. 1. - Шпански рат за независност: Соултова француска инвазија у Андалузији, освајају град за градом.
• 21. 1. - Последња Битка у Тигровим устима: Португалци су поред острва Лантау поразили гусарску Флоту црвене заставе, на челу са Цхинг Схих и Цхеунг По Тсаием - њих двоје се следећег месеца потчињавају кинеском цару.
• 22. 1. - Карађорђе поздраваља "нововоскресшу Илирију", поново жели Наполеонов протекторат.^[1]
• 28. 1 - 6. 2. - Британска Инвазија Гуаделоупе, последњег француског поседа у Америкама.
• 29. 1. - Цивилни управитељ Далмације Винцензо Дандоло одлази из Задра (Далмација је сада дио Илирских покрајина, чији је управитељ Аугусте Мармонт, са сједиштем у Љубљани).
• 29. 1. - Шпанска Врховна централна хунта се распустила, успостављено намесништво које припрема окупљање кортеса. Француско освајање југа Шпаније и крај Врховне хунте ће појачати врење у шпанској Америци.
• 30. 1. - Французи заузели Севиљу.
• јануар? - Након што су се изјаловили изгледи Наполеоновог брака са руском принцезом Аном Павловном, избор пада на аустријску принцезу Марију-Лујзу.

• 5. 2. - Почиње двоипогодишња француска Опсада Цáдиза - неуспешна, јер Британци чувају морски приступ.
• 5. 2. - Французи се предали на Гуаделоупи (враћају се 1814. одн. '15) - опоравак трговине у Карибима, трговина робовима пресушује.
• 16. 2. - Наполеонов споразум са вон Далбергом, принцом-приматом Рајнске конфедерације: Далберг добија кнежевине Фулда и Ханау, у замену за кн. Регенсбург коју мора дати Баварској, територије су му консолидоване као Велико Војводство Франкфурт (до 1813).^[2]
• 16. 2. - Руско-турски рат: ген. Николај Каменски постављен за команданта Дунавске армије у Влашкој.
• 17. 2. - Сенатус цонсултум о прикључењу Рима и Папинске државе Француској.
• 19. 2. - Британска освајања у холандским Молучким острвима: заузет је Амбон.
• 19. 2. - Странгфордов уговор: Британија добија уступке у трговини са Португалом/Бразилом.
• 20. 2. - Тиролски побуњеник Андреас Хофер стрељан у Мантови.
• 28. 2. - Франко-баварски уговор у Паризу: Баварска добија маркгрофовију Баyреутх и кнежевину Регенсбург а јужни Тирол даје Наполеоновој Италији. Делови Швабије дати Бадену а Франконије Wüрттембергу.^[2]

• 11. 3. - Наполеон Бонапарте се жени за аустријску принцезу Марие-Лоуисе настојећи тим браком од Аустрије учинити новог француског савезника. Обред је извршен преко посредника у Бечу и следи, као и путовање у Француску, пример удаје Марије Антоанете 40 година раније.
• 16. 3. - Уговор између Француске и Холандије: Француска ће узети територије на левој обали Рајне (нови департмани Боуцхес-ду-Рхин и Боуцхес-де-л'Есцаут, проширен Деуx-Нèтхес).
• 16. 3. - Флетцхер в. Пецк: Врховни суд САД први пут пресудио неуставним закон једне државе (→ Скандал са земљом Yазооа).
• 23. 3. - Декрет из Рамбоуиллета: Наполеон одговара равном мером на амерички ембарго на трговину.
• 26. 3. - Наполеоновим декретом, на Дандолов предлог, Венедикт Краљевић постављен за православног епископа у француској Далмацији, укључујући Боку, где је Герасим Зелић викар.^[3]
• 27. 3. - Наполеон се срео са Маријом Лујзом.

• 1. 4. - Посљедњи број задарских новина "Краљски Далматин".
• 1 - 2. 4. - Цивилно и црквено венчање Наполеона и Марије Лујзе у Паризу.
• 19. 4. (Велики четвртак) - Венезуелански рат за независност де факто почиње: генерални капетан Виценте Емпарáн се повлачи, видевши народну подршку за успостављање хунте - власт преузима каракаска Врховна хунта, у почетку подржавајући Фердинанда VII. Долази до грађанског рата са противницима хунте.
• 27. 4. - Беетховен компонирао Фüр Елисе (објављено тек 1867).
• април - Довршено уједињење Краљевине Хаваји: Каумуалии, владар Кауаиа са Ниихауом, предао се Камехамехи.

• 3. 5. - Лорд Бyрон препливао Хелеспонт.
• 8. 5. - Срушени фасада и велики портал опатије Цлунy, рушевине затим служе као извор камена.
• 14. 5. - У САД усвојен Мацонов предлог закона бр. 2: ембарго на трговину са Британијом и Француском подигнут на три месеца.
• 14. 5. - Мармонт повратио Цетинград од невољних Бошњака, након претње силом.^[4]
• мај - Народни депутат српских устаника Радо Вучинић отпутовао из Љубљане у Париз, где остаје до 1813. - покушава се признање независности Србије, под Наполеоновим протекторатом.
• мај - Окупљање босанских трупа око Сребренице, без акције (слично у августу).^[5]
• 18 - 25. 5. - Аргентински рат за независност де факто почиње. Мајска револуција у Буенос Аиресу, Вицекраљевство Рíо де ла Плата: вицекраљ Балтасар Хидалго де Циснерос је смењен, спречен је и његов покушај да остане на челу новопроглашене хунте, тзв. Прве хунте.
• 28. 5. - Шведски престолонаследник Карл Аугуст изненада умро - од капи, али шире се гласине да је отрован.

• 3. 6. (22. 5. по ј.к.) -Битка код Базарџика (Добрича): руска победа над турском војском и заузеће града.
• 3. 6. - Наполеон сменио министра полиције Јосепха Фоуцхéа због тајних преговора са Енглезима.
• 6. 6. - Карл Аугуст вон Харденберг је нови државни канцелар Пруске (до 1822), наставља са реформама.
• 9. 6. - Баварска даје Трентино Италији (департман Алто Адиге) у замену за део Франконије - надокнада Италији за Истру и Далмацију.
• јун? - Кнежевина Гурија се прикључује Русији, на челу са Мамиа V Гуриелијем.
• 20. 6. - Шведски маршал двора Ханс Аxел вон Ферсен линчеван током сахране крунског принца.
• 23. 6. - Јохн Јацоб Астор основао Пацифиц Фур Цомпанy, подружницу Америцан Фур Цомпанy. Касније током године за Орегон крећу две експедиције, копнена и поморска.
• 17. 6. (кал?) - Руски командант у Влашкој, гроф Каменски, шаље у Србију грофа Цуката са 4.500 војника - са Србима ће освојити Кладово и Црну реку.^[6]
• 30. 6. - Краљевина Баварска добила од Француске Кнежевину Баyреутх за 15 милиона франака.

• 1. 7. - Краљ Холандије Лоуис Бонапарте абдицира под братовљевим притиском и бежи из земље пар дана касније, у Аустрију. Мали Наполéон Лоуис Бонапарте је краљ неколико дана.
• 3. 7. - Континентална блокада: декретом из Саинт Цлоуда, Наполеон регуларизује систем дозвола за трговину са Британијом - блокада више штети њему него Британцима.
• 4. 7. - Оудинотове трупе улазе у Холандију.
• 9. 7. - Декретом из Рамбоуиллеа, Наполеон анектира Краљевину Холандију Француској (нови департмани од 1811: Боуцхес-де-ла-Меусе, Боуцхес-де-л'Yссел, Емс-Оццидентал, Фрисе, Yссел-Супéриеур, Зуyдерзéе; проширени Боуцхес-де-л'Есцаут, Боуцхес-ду-Рхин, Деуx-Нèтхес).
• 9. 7. - Британци заузели л'îле Бонапарте, тј. Реунион (до 1814).
• 11. 7. - Фредерицк Хасселбороугх открива оточје Мацqуарие између Новог Зеланда и Антарктика.
• јул - Трећа француска инвазија Португала, на челу са Массéном.
• јул - Вахабити из Арабије се залетели до јужне Сирије, одбили су их паше Дамаска и Акре и емир Либана.
• 20. 7. - Успостављена хунта у Санта Фе де Богота, главном граду Вицекраљевства Нова Гранада - хунте су успостављене и у низу других градова региона, долази и до војних сукоба, период до 1816. се зове Патриа Боба, "Будаласта отаџбина".
• 21 - 23. 7. - Руско-турски рат, Руско освајање Кавказа: руски маринци заузимају Сухуми - Кнежевина Абхазија се прикључује Русији, под клијентом Сафарбејом (Ђорђем) Шервашидзеом.
• 24. 7. - Парагвајски конгрес одбија да се изјасни за хунту у Буенос Аиресу.

• 2. 8. - Побуна у Qуиту, како би се ослободили затвореници, учесници прошлогодишње хунте - они су убијени, као и 200-300 грађана.
• 5. 8. - Цадореово писмо: Наполеон поручује САД да би повукао Берлински и Милански декрет ако би слично урадила Британија, или ако би САД наставила не-односе са Британијом. Али истог дана је у Француској издата Тријанонска царина - изузетно повећано оптерећење на прекоморску робу (памук, шећер, кафа...).^[7]
• 15. 8. - Наполеонов рођендан: на париском тргу Вендôме представљен Стуб Велике армије. Наполеон примио делегацију Илирских провинција.
• 21. 8. - Шведска Скупштина сталежа изабрала француског маршала Бернадотта за крунског принца
• 20 - 27. 8. - Битка за Гранд Порт је најгори пораз британске морнарице у овом рату: Французи су одбили покушај против Исле де Франца (Маурицијуса).
• 31. 8. - Британци заузели Тернате у Молучким острвима.

• лето? - Турци нападају Србију из правца Крушевца, устаници су малодушни и често се повлаче.^[1]

• 4. 9. - Краљевина Напуљ: Цхарлес Антоине Манхèс је именован за бригадног генерала, организује операције против бандитизма у Базиликати и Калабрији - постиже успех за шест месеци, по цену велике бруталности.
• 5. 9. - Велики пожар у Будиму, у дистрикту Табан, страдало је доста српских кућа.
• 7. 9. - Руско-турски рат: Каменски однео победу код Батина, у области Русеа. Четири дана касније заузима Силистру у Бугарској.
• 14. 9. (кал?) - Руско-српска опсада Кладова се окончава турском предајом.^[6]
• 16. 9. - Мексички рат за независност почиње: "Усклик из Долореса", свећеник Мигуел Хидалго y Цостилла у Долорес Хидалгу позива на борбу за независност у Вицекраљевству Нова Шпанија (данас Дан независности Мексика, признате 1821).

• 18. 9. - Варваринска битка је српско-руска победа Јосифа Орурка којом се граница Србије враћа до Јастрепца и реке Топонице код Ниша. Орурк у овој офанзиви ослобађа и Бању и Гургусовац/Књажевац, па су враћају источне границе од пре каменичког пораза.^[1]
• 18. 9. - Чилеански рат за независност: у Генералној капетанији Чиле формирана хунта владе Краљевине Чиле - први корак ка независности.
• 23. 9. - Амерички имигранти прогласили Републику Западна Флорида, збацивши шпанску власт (САД преузимају у децембру).
• 24. 9. - Прво засједање Цáдиског кортеса, прве шпањолске националне скупштине. У раду ће учествовати и заступници неких прекоморских посједа.
• 25. 9. - Холанђани консолидовали град Бандунг на Јави.
• 26. 9. - Шведски парламент доноси Закон о насљеђивању којим је формализиран претходни избор француског маршала Бернадоттеа за новог шведског пријестонасљедника.
• 27. 9. - Каменски заузима Гиургиу и Рушчук (Русе).

• 12. 10. - У Мüнцхену одржан први Октоберфест, поводом венчања баварског крунског принца Лудwига и Тхересе вон Сацхсен-Хилдбургхаусен.
• 15. 10. - Битка код Фуенгироле: Пољаци поразили англо-шпанско искрцавање код Малаге.
• 15. 10. - Герхард вон Сцхарнхорст обновио Општу војну школу - каснија Пруска ратна академија.
• октобар - Француско напредовање према Лисабону заустављено Линијама Торрес Ведраса.
• октобар - На изложби Берлинске академије приказане Фриедрицхове слике "Монах на мору" и "Опатија у храстовој шуми".
• 16. 10. - Наложено да Илирија обезбеди 18.000 регрута за француску војску, у новембру се помиње организовање пука са пет батаљона.^[8]
• 16. 10. - Рабин Нахман из Брацлава умире у Умању, у Кијевској губернији - у место ће ходочастити бресловски хасидски Јевреји.
• 17. 10. - Петар Молер прелази Дрину код Сикирић скеле и пали неколико муслиманских села, као одговор на упад у Јадар и Мачву.^[5]

• 17 - 18. 10. - Битка на пољу Тичару: Карађорђе стиже у помоћ опкољеној Лозници, Турци поражени након тешке битке.
• 18. 10. - Декрет из Фонтаинеблеауа пооштрава казне за кријумчарење, наређује се уништавање британске робе пронађене у земљама зависним од Наполеона.
• 22. 10. - Француски адмирал Бернард Дубоурдиеу упао у Вис, опљачкао британска складишта, потопио и заробио неколико бродова. (→ Вишка битка 1811.).
• 27. 10. - Каменски заузима Никопољ.
• 30. 10. - Битка на Монте де лас Цруцес: мексички побуњеници победили ројалистичке снаге на путу према граду Мексику - ипак, одлучују се повући.

• 2. 11. - Умире најмлађа британска принцеза Амелиа - ударац за краља Георга III који води његовој дефинитивној болести и намесништву његовог сина Георгеа следеће године (Регенцy - Регентски период).
• 3. 11. - Након што је побегао из Француске, Андрé Ригауд проглашава своју државу на југу Хаитија. Тако на острву Хиспаниоли постоје Република Хаити (Алеxандре Пéтион, југозапад), Држава Хаити (Хенри Цхристопхе, северозапад) и Јужна Држава (Ригауд, крајњи југозапад), као и шпански Санто Доминго (исток). Петион и Цхристоф су ове године закључили мир.
• 5. 11. - Бернадотте је усвојен од шведског краља Карла XIII, добија име Карл Јохан.
• 7. 11. - Битка код Суипацхе на југу Горњег Перуа у Вицеркраљевству Рио де ла Плата (данас у Боливији), убедљива је победа револуционара над ројалистима.
• 11. 11. - Мексички устаници ушли у Гуадалајару.
• 12. 11. - Декрет о прикључењу швицарског Валаиса, тј. Роданијске републике Француској (департман Симплон).^[9]
• 12. 11. - Наполеон обавештава Сенат о царичиној трудноћи.
• студени - Почиње дјеловати нови сустав школства у Илирским покрајинама, са основним школама, гимназијима и лицејима, те централним школама.
• студени - У Љубљани излази Тéлéграпхе оффициел дес провинцес Иллyриеннес.
• 17. 11. - Шведска, која је постала француском савезницом, објављује рат Уједињеном Краљевству - "папирни" рат траје до 1812.
• 29. 11. - 3. 12. - Британска инвазија Исле де Франца (Маурицијуса), последњег француског острва у Индијском океану.

• 3. 12. - Британци освојили Маурицијус (до 1968).
• 10. 12. - Снаге САД ушле у Батон Роуге, чиме преузимају Републику Западна Флорида (део Лујзијане од 1812, Шпанија признаје 1819).
• 10. и 13. 12. - Наполеон објављује анексију, следећег месеца, немачких територија на Северном мору - ушћа Емса, Wесера и Елбе, као и ханзеатских градова - како би се учврстила Континентална блокада.^[10]. Обухваћене су територије Аренберг, Олденбург, Салм и градови Бремен, Хамбург и Лüбецк. Департмани од 1811: Боуцхес-де-л'Елбе, Боуцхес-ду-Wесер, Емс-Ориентал, Емс-Супéриеур и Липпе.
• 16. 12. - Војвода Милан Обреновић изненада умире у Букурешту - његови пријатељи мисле да га је отровао Карађорђе.^[11]
• 19. 12. - Белгранова Парагвајска кампања: снаге буеносаиреске хунте прелазе Парану и побјеђују парагвајске ројалисте у бици код Цампицхуела.
• 31. 12. (19. 12. по ј.к.) - У Русији уведена нова царина која дискриминише француску трговину - практично напуштање Наполеонове Континенталне блокаде ће бити фактор за његову инвазију 1812.^[12]

• 1810-13 - "Памучне године" у Босни: због Континеталне блокаде и несигурне пловидбе, Босна је постала коридор за трговину из Турске према Наполеоновој Костајници, а главна роба је памук.^[13]

• Царева урбаријална наредба за Славонију, са Сремом, релативно повољна за сељаштво у њиховом спору са спахијама, али на неким спахилуцима годинама остаје мртво слово.
• Сава Мркаљ написао "Сало дебелог јера либо азбукопротрес" - предлаже реформу правописа по принципу "пиши као што говориш".
• Завршена православна Успенска црква у Панчеву.
• Руске трупе донеле сифилис у источну Србију.^[14]
• Наполеонов брат Луциен Бонапарте покушао отићи из Италије у САД, али Британци су га притворили (до 1814).
• Француз Ницолас Апперт објавио процес конзервирања хране, у почетку у флашама широког грла, а Британац Петер Дуранд је добио патент за процес у лименкама (отварач за конзерве патентиран 1850-тих).
• Завршен Мариински водни систем, веза између Волге (Каспија) и Балтика.
• Секу Амаду покреће џихад на подручју Унутрашње делте Нигера, у почетку у име Усман дан Фодија - 1818. оснива Царство Массина.
• "Хотентотска Венера" Сарах Баартман доведена у Лондон.
• Радама I. постаје краљ Мерине на Мадагаскару (до 1828).
• Јоханн Wолфганг вон Гоетхе објавио "Теорију боја" - за разлику од Неwтоновог оптичког спектра, он се бави људском перцепцијом.
• Гоyа почиње рад на "Ужасима рата".
• Јохн Хаслам дао први детаљан опис параноидне схизофреније.
• Обновљена Базилика Светога гроба.
• Сéбастиен Éрард патентирао модерни механизам харфе.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1810.

• 12. 1. - Фердинанд II, краљ Двије Сицилије († 1859)
• 22. 2. - Фрéдéриц Цхопин, пољски композитор и пијанист († 1849)
• 22. 3. - Лав XIII., папа († 1903)
• 4. 5. - Алеxандре Цолонна-Wалеwски, Наполеонов непризнати ванбрачни син († 1868)
• 24. 5. - Абрахам Геигер, оснивач реформског јудаизма († 1874)
• 28. 5. - Алеxандре Цаламе, швицарски сликар и графичар
• 8. 6. - Роберт Сцхуманн, њемачки композитор († 1856)
• 30. 6. - Станко Враз, књижевник († 1851)
• 5. 7. - П. Т. Барнум, шоумен († 1891)
• 10. 8. - Цамилло Бенсо ди Цавоур, први премијер Италије († 1861)
• 11. 12. - Алфред де Муссет, књижевник († 1857)
• 7. 12. - Тхеодор Сцхwанн, физиолог († 1882)
• 13. 12. - Никанор Грујић, епископ пакрачки († 1887)
• 23. 12. - Карл Рицхард Лепсиус, египтолог, археолог († 1884)
• Димитар Миладинов, македонски препородитељ († 1962)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1810.

• 15. 1. - Јекатерина Воронцова-Дашкова, руска племкиња (* 1743)
• 23. 1. - Јоханн Wилхелм Риттер, физичар, хемичар (* 1776)
• 4. 2. - Фрањо Јелачић, аустријски подмаршал, банов отац (* 1746)
• 20. 2. - Андреас Хофер, тиролски побуњеник (* 1767)
• 24. 2. - Хенрy Цавендисх, британски научник (* 1731)
• 7. 3. - Цутхберт Цоллингwоод, британски адмирал (* 1748)
• 12. 3. - Јеан-Франçоис Моулин, француски генерал, бивши Директор (* 1752)
• 21. 5. - Цхевалиер д'Éон, дипломата, шпијун, војник, трансвестит (* 1728)
• 21. 6. - Гиованни Баттиста Цапрара, милански надбискуп (* 1733)
• 26. 6. - Јосепх-Мицхел Монтголфиер, пионир балонизма (* 1740)
• 19. 7. - Луисе вон Мецкленбург-Стрелитз, пруска краљица (* 1776)
• 26. 8. - Сантиаго де Линиерс, аргентински контрареволуционар (* 1753)
• 30. 8. - Пхилипп вон Цобензл, аустријски државник (* 1741)
• 25. 9. - Јóзсеф Алвинцзи, аустријски фелдмаршал (* 1735)
• 19. 10. - Јеан-Георгес Новерре, иноватор балета (* 1727)
• 2. 11. - Амелиа од Уједињеног Краљевства, најмлађе дете Георга III (* 1783)
• 16. 12. - Милан Обреновић, војвода, Милошев полубрат
• Тоша Апостоловић, трговац и добротвор (* 1745)
• Сава Вуковић, трговац, добротвор (* 1737)
• Ибрахим-паша Бушатлија, скадарски паша
• Андрианампоинимерина, краљ Мадагаскара (* 1745)

Литература

• Историја српског народа, Пета књига, први том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-1)
• Историја српског народа, Пета књига, други том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-2)