1742

Ово је чланак о години 1742.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1710-е  1720-е  1730-е  – 1740-е –  1750-е  1760-е  1770-е
Године:	1739 1740 1741 – 1742 – 1743 1744 1745

1742. по календарима

Грегоријански	1742. (MDCCXLII)
Аб урбе цондита	2495.
Исламски	1154–1155.
Ирански	1120–1121.
Хебрејски	5502–5503.
Бизантски	7250–7251.
Коптски	1458–1459.
Хинду календари
• Викрам Самват	1797–1798.
• Схака Самват	1664–1665.
• Кали Yуга	4843–4844.
Кинески
• Континуално	4378–4379.
• 60 година	Yанг Вода Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11742.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1742 (MDCCXLII) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по јулијанском календару.

• почетак јануара - Дом комуна Велике Британије користи прилику за гласање о превари на допунским изборима у Цхиппенхаму како би изгласао неповјерење премијеру Роберту Wалполеу, а што је први такав случај у британској хисторији.
• 9. 1. - Роберта Wалполеа британски краљ Георге II именује еарлом од Ордфорда, након чега он подноси оставку на мјесту Првог лорда ризнице и канцелара благајне; пет дана касније подноси оставку на мјесто премијера након 20 година и 314 дана у тој служби, поставивши рекорд који неће бити оборен до данашњег дана.
• 17. 1. - Први шлески рат, дио Рата за аустријско наслијеђе: Аустријанци под вон Кхевенхüллером поразили Баваре код Сцхäрдинга у дан. Горњој Аустрији. Французи у Линзу се предају тједан касније.
• 24. 1. - Баварски кнез-изборник Карло изабран за римско-њемачког цара као алтернатива Марији Терезији и преузима име "Карло VII"; с обзиром да је за њега, као хановерански владар, гласао британски краљ Георге II, тиме се и Велика Британија посредно укључује у Рат за аустријско насљедство. Карло VII умире 1745, није имао стварну власт.
• 29. 1. (18. 1. по ј.к.) - Датум одређен за погубљење бивших руских државника Андреја Остермана и фон Миниха - замењено прогоном у Сибир (нова царица Јелисавета се заветовала да неће потписивати смртне казне).

• 1. 2. - Торинска конвенција, алијанса Сардиније и Аустрије.
• 12. 2. - Карло VII је окруњен у Франкфурту за светог римског цара а хабзбуршке трупе му узимају Минхен (међу њима су и лички граничари^[1]).
• 15. 2. - Први шлески рат, Чешко-моравска кампања: пруско-француско-саксонске снаге заузимају Иглау/Јихлаву. Французи се затим повлаче у Чешку а Пруси и Саксонци покушавају да заузму Брüнн/Брно.
• 16. 2. - Спенцер Цомптон изабран за новог британског премијера (до 1743), иако ће праву власт, као сива еминенција, држати Лорд Цартерет, државни секретар за Сјеверно министарство (министар вањских послова за протестанске земље).
• 28. 2. - Руско-шведски рат: након истека примирја, руска царица Елизабета одлучује наставити, односно поновно започети рат против Шведске.

• 5. 3. - Рат Јенкинсовог уха: британски адмирал Вернон покушава заузети град Панаму - без успеха, ове године је смењен.
• март - Луј XV одобрава шпанској војсци пролаз према Италији.
• 15. 3. - Данска склапа уговор о пријатељству са Француском, дан након истека споразума са Енглеском.
• 30. 3. - Саксонци се повлаче у Чешку из покушаја према Брну, а Пруси чине исто 5. априла.

• 13. 4. - У Дублину први пут изведен знаменити Ханделов ораториј Месија.
• 21. 4. - Али-паша Хећимоглу је по други пут велики везир (до 1743).
• 29. 4. - Француска браћа Вéрендрyе кренула у експедицију по северу Великих прерија у Северној Америци.

• 6. 5. (25. 4. по ј.к.) - Спектакуларно крунисање руске царице Јелисавете.
• 6. 5. (Марковдан) - Павле Ненадовић изабран за епископа горњокарловачког - потврђен 1744, остаје до 1748.
• мај - Јуан Сантос Атахуалпа започиње побуну у амазонском делу Перуа - он је нестао негде иза 1752. а шпанско насељавање подручја је успорено за преко 100 година.
• 17. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Цхотусица (Чáслав у централној Чешкој) у којој пруски краљ Фриедрицх II наноси одлучан пораз аустријским снагама, под командом царичиног девера Карла Александра Лоренског.
• 24. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Сахаyа (Захáјí у јужној Чешкој) у којој француске снаге у наносе пораз аустријским снагама.

• јун - Рат за аустријско насљедство: Аустријске трупе на челу с вон Лобкоwитзем стављају француски гарнизон у Прагу под опсаду, до децембра.
• 11. 6. - Пруски краљ Фридерицх II, уплашен да би Французи након побједе код Сахаyа могли склопити сепаратни мир, склапа споразум у Бреслауу темељем кога се Хабсбуршка Монархија одриче подручја које су Пруси претходно били освојили у Шлеској, а Фриедрицх обуставља непријатељства, чиме је окончан Први шлески рат.

• 13. 6. - Руско-шведски рат: руска армија под Лацyјем прелази границу шведске Финске, Швеђани се повлаче према Хелсингфорсу/Хелсинкију.
• 14. 6. - Борба код Саинт-Тропеза: британска ескадра запалила пет шпанских бродова у француској луци (мада је Француска формално неутрална).
• 20. 6. - Смирна већим делом страдала у пожару.

• 7. 7. - Рат Јенкинсовог уха, Битка Крвавог марша: Британци су поразили шпанску инвазију колоније Џорџија у Америци.
• 11. 7. - Кинеске мисије: папа издао булу Еx Qуо Сингулари којом је одбацио језуитско прихватање кинеских обичаја поштовања предака и забранио даљу дискусију - ударац за мисионарске напоре, став је промењен тек 1939.
• јул - Саксонци се повукли из рата са Аустријом.

• 28. 7. - Берлинским уговором је формализован уговор из Бреслауа, којим је Пруској потврђена велика већина Шлезије и грофовија Глатз/Кладско - добитак 35.000 кв. км и око милион поданика.
• 29. 7. - Сардинска армија заузела Модену, коју су држали Шпанци.

• 19. 8. - Британска флота упловљава у Напуљ, краљу Карлу је уручен ултиматум да повуче напуљске снаге из коалиције са Шпанцима у Италији.
• 24. 8. - Руско-шведски рат: Руске снаге заузимају Хелсинки послије четири дана блокаде, чиме започиње период окупације Финске познат као Мали гњев (до 1743). Руси настављају до Åланда и одсијецају Финску од Шведске.

• 1. 9. - Шпанци улазе преко превоја Галибиер у Савоју и 10-ог заузимају главни град Цхамбéрy - Сардинци се повлаче у Торино.
• 5. 9. - Преживели из руске Велике северне експедиције се вратили на Камчатку. Крзно морских видри које су донели оцењено је најбољим на свету, што потиче насељавање руских трговаца на Аљасци.
• септембар - Аустријанци привремено прекинули опсаду Прага, јер је француска колона маршала де Маиллебоис стигла из Вестфалије на границу Чешке - француски војвода де Броглие бежи из Прага са 12.000 људи.
• септембар - Црногорски главари одлучили да пошаљу владику Саву за помоћ у Русију - иде преко Задра, Ријеке, Љубљане и Беча, у Русију стиже средином априла 1743.^[2][3] - помоћ није исплаћивана 20 година, руског дипломату у Стамболу моли да се заузме за Црну Гору, нпр. у вези отимачине имања Цетињског манастира (враћа се 1744).^[4]

• октобар, почетком - Сардинци повратили Савоју, након преласка превоја Монт-Ценис.
• 30. 10. - Преживјели босански заробљеници из рата са Русијом тек сада пуштени на слободу, три године након склопљеног мира, седам година након почетка рата.^[5]
• јесен - Наводно тајно венчање царице Јелисавете и њеног љубавника Алексеја Разумовског, којег зову "ноћни император".

• 18. 11. - Руска царица Јелисавета означава Карла Петера Улриха од Холштајн-Готорпа (14), сина своје старије сестре Ане Петровне, за наследника престола (цар Петар III 1762).

• 30. 11. (19. 11. по ј.к.) - Руски царски декрет наређује рушење незаконито изграђених џамија у Казанској губернији, и забрану градње нових. Епископ Лука Конашевич ће за две године срушити 418 од 536 џамија.

• 7. 12. - Отворена Берлинска државна опера Унтер ден Линден, довршена следеће године.
• 11. 12. - Англо-руски споразум: Јелисавети призната царска титула, предвиђена узајамна помоћ у случају рата. Председник Колегија иностраних дела Алексеј Бестужев-Рјумин се залаже за англо-аустријску страну, насупрот франко-пруске (француска дипломатија је била врло утицајна у Русији).
• 13. 12. (2. 12. по ј.к.) - Руски царски декрет наређује протеривање Јевреја, осим ако би прешли у православље.
• 16. 12. - Рат за аустријско насљедство: француски маршал де Белле-Исле бежи из Прага са 14.000 људи - преосталих 6.000 трупа, већином рањених и болесних, предаје се 26. 12..
• децембар - Други шпански напад на Савоју, сардинске трупе се опет повлаче - шпанска окупација траје до 1749.

• Карло Баттхyáнy је именован хрватским баном (до 1756).
• Матеј Караман именован осорским бискупом и апостолским походитељем хрватских завода у Ассисију, Ферму и Лорету. У Урбаниануму је на Караманов приједлог уведен као посебан предмет хрватски књижевни језик (лингуа иллирица литтералис); упутио је Конгрегацији извјешће Де цлеро Иллирицо у којем је опширно извијестио о глагољашима, за које наводи да су били једини свећеници у читавој Далмацији изван градова те да их на подручју Задарске надбискупије дјелује више од 300, а у Нинској бискупији држе све жупе, осим фрањевачких. Конгрегацији за ширење вјере је упутио последње од три извјешћа о црквеним приликама у Русији, Релазионе цирца ил мио сентименто тоцанте ла религионе де’ Мосцовити е ли меззи, цхе потребберо цонфлуире алла лоро цонверсионе.
• Андрија Јамбрешић: Леxицон Латинум.
• Трговина стоком из Хрватске и Славоније, волова и свиња, од ове године углавном иде у Беч умјесто у Венецију.^[6]
• Јачање положаја католичке цркве у Дубровнику: влада сакупила жидовске књиге и спалила их на тргу.^[7]
• Дубровчани о Катуњанима: "купе се за изит под оружјем да оштете како је њихов обичај од свађер".^[8]
• Београдски хришћани поднели молбу да им се обнови црква - Порта то дозвољава, али за турских времена није саграђена.^[9]
• 1742-43 - Немири у Посавској граници, а истовремено се буне и коморски поданици у Малој Влашкој (централној Славонији)^[10][11]
• Руђер Бошковић је један од тројице математичара упитаних за мишљење о пукотинама куполе базилике св. Петра.^[12]

• Португалски краљ одобрио Азорцима да се населе на југу Бразила, из чега настаје Порто Алегре.
• Андерс Целсиус предлаже температурну скалу, са вредношчу 100 за тачку мржњења и 0 за кључање воде, што је касније обрнуто.
• Цолин Мацлаурин: Треатисе он Флуxионс, прво систематско излагање Неwтонових метода.
• Голдбацхова хипотеза, из преписке Голдбацха са Еулером: сваки парни број, већи од два, збир је два проста.
• Едwард Цаве је, с Пауловом лиценцом предења памука са ваљцима, у Марвеловом млину у Нортхамптону отворио прву предионицу с воденим погоном.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1742.

• 8. 1. - Пхилип Астлеy, зачетник модерног циркуса († 1814)
• 14. 3. - Мухамед-хан Каџар, оснивач династије († 1797)
• 13. 5. - Марија Кристина Тешинска, хабсбуршка принцеза, когувернерка Аустријске Низоземске († 1798)
• 7. 8. - Натханаел Греене, амерички генерал († 1786)
• 14. 8. - Пио VII, папа († 1823)
• 6. 12. - Ницолас Лебланц, хемичар, фабрикант "содног пепела" († 1806)
• 9. 12. - Царл Wилхелм Сцхееле, хемичар, фармацеут († 1786)
• 16. 12. - Гебхард Леберецхт вон Блüцхер, пруски војсковођа († 1819)
• Јанко Јелачић, хабсбуршки подмаршал († 1813)
• Адалберт Адам Барић, правник, списатељ († 1813)
• ц. Михáо Бакош, словенски писац († 1803)
• ц. Јемељан Пугачов, вођа устанка († 1775)
• 1739-42 - Доситеј Обрадовић, просветитељ († 1811)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1742.

• 25. 1. - Едмонд Халлеy, енглески астроном (* 1656)
• 15. 2. - Штефан Загребец, књижевник и проповједник (* 1669)
• 4. 4. - Антун Бизанти, которски повјесничар (* 1683)
• 18. 4. - Арвид Хорн, шведски државник (* 1664)
• 24. 5. - Пилип Орлик, козачки хетман у егзилу (* 1672)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

• Писмо са ратишта сомборског заставника Николе Лалошевића из 1742. године. равноплов.рс