1742
Изглед
- Ово је чланак о години 1742.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1710-е 1720-е 1730-е – 1740-е – 1750-е 1760-е 1770-е |
Године: | 1739 1740 1741 – 1742 – 1743 1744 1745 |
Грегоријански | 1742. (MDCCXLII) |
Аб урбе цондита | 2495. |
Исламски | 1154–1155. |
Ирански | 1120–1121. |
Хебрејски | 5502–5503. |
Бизантски | 7250–7251. |
Коптски | 1458–1459. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1797–1798. |
• Схака Самват | 1664–1665. |
• Кали Yуга | 4843–4844. |
Кинески | |
• Континуално | 4378–4379. |
• 60 година | Yанг Вода Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11742. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1742 (MDCCXLII) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- почетак јануара - Дом комуна Велике Британије користи прилику за гласање о превари на допунским изборима у Цхиппенхаму како би изгласао неповјерење премијеру Роберту Wалполеу, а што је први такав случај у британској хисторији.
- 9. 1. - Роберта Wалполеа британски краљ Георге II именује еарлом од Ордфорда, након чега он подноси оставку на мјесту Првог лорда ризнице и канцелара благајне; пет дана касније подноси оставку на мјесто премијера након 20 година и 314 дана у тој служби, поставивши рекорд који неће бити оборен до данашњег дана.
- 17. 1. - Први шлески рат, дио Рата за аустријско наслијеђе: Аустријанци под вон Кхевенхüллером поразили Баваре код Сцхäрдинга у дан. Горњој Аустрији. Французи у Линзу се предају тједан касније.
- 24. 1. - Баварски кнез-изборник Карло изабран за римско-њемачког цара као алтернатива Марији Терезији и преузима име "Карло VII"; с обзиром да је за њега, као хановерански владар, гласао британски краљ Георге II, тиме се и Велика Британија посредно укључује у Рат за аустријско насљедство. Карло VII умире 1745, није имао стварну власт.
- 29. 1. (18. 1. по ј.к.) - Датум одређен за погубљење бивших руских државника Андреја Остермана и фон Миниха - замењено прогоном у Сибир (нова царица Јелисавета се заветовала да неће потписивати смртне казне).
- 1. 2. - Торинска конвенција, алијанса Сардиније и Аустрије.
- 12. 2. - Карло VII је окруњен у Франкфурту за светог римског цара а хабзбуршке трупе му узимају Минхен (међу њима су и лички граничари[1]).
- 15. 2. - Први шлески рат, Чешко-моравска кампања: пруско-француско-саксонске снаге заузимају Иглау/Јихлаву. Французи се затим повлаче у Чешку а Пруси и Саксонци покушавају да заузму Брüнн/Брно.
- 16. 2. - Спенцер Цомптон изабран за новог британског премијера (до 1743), иако ће праву власт, као сива еминенција, држати Лорд Цартерет, државни секретар за Сјеверно министарство (министар вањских послова за протестанске земље).
- 28. 2. - Руско-шведски рат: након истека примирја, руска царица Елизабета одлучује наставити, односно поновно започети рат против Шведске.
- 5. 3. - Рат Јенкинсовог уха: британски адмирал Вернон покушава заузети град Панаму - без успеха, ове године је смењен.
- март - Луј XV одобрава шпанској војсци пролаз према Италији.
- 15. 3. - Данска склапа уговор о пријатељству са Француском, дан након истека споразума са Енглеском.
- 30. 3. - Саксонци се повлаче у Чешку из покушаја према Брну, а Пруси чине исто 5. априла.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 13. 4. - У Дублину први пут изведен знаменити Ханделов ораториј Месија.
- 21. 4. - Али-паша Хећимоглу је по други пут велики везир (до 1743).
- 29. 4. - Француска браћа Вéрендрyе кренула у експедицију по северу Великих прерија у Северној Америци.
- 6. 5. (25. 4. по ј.к.) - Спектакуларно крунисање руске царице Јелисавете.
- 6. 5. (Марковдан) - Павле Ненадовић изабран за епископа горњокарловачког - потврђен 1744, остаје до 1748.
- мај - Јуан Сантос Атахуалпа започиње побуну у амазонском делу Перуа - он је нестао негде иза 1752. а шпанско насељавање подручја је успорено за преко 100 година.
- 17. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Цхотусица (Чáслав у централној Чешкој) у којој пруски краљ Фриедрицх II наноси одлучан пораз аустријским снагама, под командом царичиног девера Карла Александра Лоренског.
- 24. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Сахаyа (Захáјí у јужној Чешкој) у којој француске снаге у наносе пораз аустријским снагама.
- јун - Рат за аустријско насљедство: Аустријске трупе на челу с вон Лобкоwитзем стављају француски гарнизон у Прагу под опсаду, до децембра.
- 11. 6. - Пруски краљ Фридерицх II, уплашен да би Французи након побједе код Сахаyа могли склопити сепаратни мир, склапа споразум у Бреслауу темељем кога се Хабсбуршка Монархија одриче подручја које су Пруси претходно били освојили у Шлеској, а Фриедрицх обуставља непријатељства, чиме је окончан Први шлески рат.
- 13. 6. - Руско-шведски рат: руска армија под Лацyјем прелази границу шведске Финске, Швеђани се повлаче према Хелсингфорсу/Хелсинкију.
- 14. 6. - Борба код Саинт-Тропеза: британска ескадра запалила пет шпанских бродова у француској луци (мада је Француска формално неутрална).
- 20. 6. - Смирна већим делом страдала у пожару.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 7. 7. - Рат Јенкинсовог уха, Битка Крвавог марша: Британци су поразили шпанску инвазију колоније Џорџија у Америци.
- 11. 7. - Кинеске мисије: папа издао булу Еx Qуо Сингулари којом је одбацио језуитско прихватање кинеских обичаја поштовања предака и забранио даљу дискусију - ударац за мисионарске напоре, став је промењен тек 1939.
- јул - Саксонци се повукли из рата са Аустријом.
- 28. 7. - Берлинским уговором је формализован уговор из Бреслауа, којим је Пруској потврђена велика већина Шлезије и грофовија Глатз/Кладско - добитак 35.000 кв. км и око милион поданика.
- 29. 7. - Сардинска армија заузела Модену, коју су држали Шпанци.
- 19. 8. - Британска флота упловљава у Напуљ, краљу Карлу је уручен ултиматум да повуче напуљске снаге из коалиције са Шпанцима у Италији.
- 24. 8. - Руско-шведски рат: Руске снаге заузимају Хелсинки послије четири дана блокаде, чиме започиње период окупације Финске познат као Мали гњев (до 1743). Руси настављају до Åланда и одсијецају Финску од Шведске.
- 1. 9. - Шпанци улазе преко превоја Галибиер у Савоју и 10-ог заузимају главни град Цхамбéрy - Сардинци се повлаче у Торино.
- 5. 9. - Преживели из руске Велике северне експедиције се вратили на Камчатку. Крзно морских видри које су донели оцењено је најбољим на свету, што потиче насељавање руских трговаца на Аљасци.
- септембар - Аустријанци привремено прекинули опсаду Прага, јер је француска колона маршала де Маиллебоис стигла из Вестфалије на границу Чешке - француски војвода де Броглие бежи из Прага са 12.000 људи.
- септембар - Црногорски главари одлучили да пошаљу владику Саву за помоћ у Русију - иде преко Задра, Ријеке, Љубљане и Беча, у Русију стиже средином априла 1743.[2][3] - помоћ није исплаћивана 20 година, руског дипломату у Стамболу моли да се заузме за Црну Гору, нпр. у вези отимачине имања Цетињског манастира (враћа се 1744).[4]
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- октобар, почетком - Сардинци повратили Савоју, након преласка превоја Монт-Ценис.
- 30. 10. - Преживјели босански заробљеници из рата са Русијом тек сада пуштени на слободу, три године након склопљеног мира, седам година након почетка рата.[5]
- јесен - Наводно тајно венчање царице Јелисавете и њеног љубавника Алексеја Разумовског, којег зову "ноћни император".
- 18. 11. - Руска царица Јелисавета означава Карла Петера Улриха од Холштајн-Готорпа (14), сина своје старије сестре Ане Петровне, за наследника престола (цар Петар III 1762).
- 30. 11. (19. 11. по ј.к.) - Руски царски декрет наређује рушење незаконито изграђених џамија у Казанској губернији, и забрану градње нових. Епископ Лука Конашевич ће за две године срушити 418 од 536 џамија.
- 7. 12. - Отворена Берлинска државна опера Унтер ден Линден, довршена следеће године.
- 11. 12. - Англо-руски споразум: Јелисавети призната царска титула, предвиђена узајамна помоћ у случају рата. Председник Колегија иностраних дела Алексеј Бестужев-Рјумин се залаже за англо-аустријску страну, насупрот франко-пруске (француска дипломатија је била врло утицајна у Русији).
- 13. 12. (2. 12. по ј.к.) - Руски царски декрет наређује протеривање Јевреја, осим ако би прешли у православље.
- 16. 12. - Рат за аустријско насљедство: француски маршал де Белле-Исле бежи из Прага са 14.000 људи - преосталих 6.000 трупа, већином рањених и болесних, предаје се 26. 12..
- децембар - Други шпански напад на Савоју, сардинске трупе се опет повлаче - шпанска окупација траје до 1749.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Карло Баттхyáнy је именован хрватским баном (до 1756).
- Матеј Караман именован осорским бискупом и апостолским походитељем хрватских завода у Ассисију, Ферму и Лорету. У Урбаниануму је на Караманов приједлог уведен као посебан предмет хрватски књижевни језик (лингуа иллирица литтералис); упутио је Конгрегацији извјешће Де цлеро Иллирицо у којем је опширно извијестио о глагољашима, за које наводи да су били једини свећеници у читавој Далмацији изван градова те да их на подручју Задарске надбискупије дјелује више од 300, а у Нинској бискупији држе све жупе, осим фрањевачких. Конгрегацији за ширење вјере је упутио последње од три извјешћа о црквеним приликама у Русији, Релазионе цирца ил мио сентименто тоцанте ла религионе де’ Мосцовити е ли меззи, цхе потребберо цонфлуире алла лоро цонверсионе.
- Андрија Јамбрешић: Леxицон Латинум.
- Трговина стоком из Хрватске и Славоније, волова и свиња, од ове године углавном иде у Беч умјесто у Венецију.[6]
- Јачање положаја католичке цркве у Дубровнику: влада сакупила жидовске књиге и спалила их на тргу.[7]
- Дубровчани о Катуњанима: "купе се за изит под оружјем да оштете како је њихов обичај од свађер".[8]
- Београдски хришћани поднели молбу да им се обнови црква - Порта то дозвољава, али за турских времена није саграђена.[9]
- 1742-43 - Немири у Посавској граници, а истовремено се буне и коморски поданици у Малој Влашкој (централној Славонији)[10][11]
- Руђер Бошковић је један од тројице математичара упитаних за мишљење о пукотинама куполе базилике св. Петра.[12]
- Португалски краљ одобрио Азорцима да се населе на југу Бразила, из чега настаје Порто Алегре.
- Андерс Целсиус предлаже температурну скалу, са вредношчу 100 за тачку мржњења и 0 за кључање воде, што је касније обрнуто.
- Цолин Мацлаурин: Треатисе он Флуxионс, прво систематско излагање Неwтонових метода.
- Голдбацхова хипотеза, из преписке Голдбацха са Еулером: сваки парни број, већи од два, збир је два проста.
- Едwард Цаве је, с Пауловом лиценцом предења памука са ваљцима, у Марвеловом млину у Нортхамптону отворио прву предионицу с воденим погоном.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 8. 1. - Пхилип Астлеy, зачетник модерног циркуса († 1814)
- 14. 3. - Мухамед-хан Каџар, оснивач династије († 1797)
- 13. 5. - Марија Кристина Тешинска, хабсбуршка принцеза, когувернерка Аустријске Низоземске († 1798)
- 7. 8. - Натханаел Греене, амерички генерал († 1786)
- 14. 8. - Пио VII, папа († 1823)
- 6. 12. - Ницолас Лебланц, хемичар, фабрикант "содног пепела" († 1806)
- 9. 12. - Царл Wилхелм Сцхееле, хемичар, фармацеут († 1786)
- 16. 12. - Гебхард Леберецхт вон Блüцхер, пруски војсковођа († 1819)
- Јанко Јелачић, хабсбуршки подмаршал († 1813)
- Адалберт Адам Барић, правник, списатељ († 1813)
- ц. Михáо Бакош, словенски писац († 1803)
- ц. Јемељан Пугачов, вођа устанка († 1775)
- 1739-42 - Доситеј Обрадовић, просветитељ († 1811)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 25. 1. - Едмонд Халлеy, енглески астроном (* 1656)
- 15. 2. - Штефан Загребец, књижевник и проповједник (* 1669)
- 4. 4. - Антун Бизанти, которски повјесничар (* 1683)
- 18. 4. - Арвид Хорн, шведски државник (* 1664)
- 24. 5. - Пилип Орлик, козачки хетман у егзилу (* 1672)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Јохн Р. Оресковицх, Тхе Хисторy оф Лика, Цроатиа: Ланд оф Wар анд Wарриорс, п. 66
- ↑ Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића. растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1264
- ↑ Историја с. н. IV-1, 500
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1325
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1085
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1219
- ↑ Др Горан З. Комар: Планинска села Драчевице под влашћу Венеције. растко.рс
- ↑ Историја с. н. IV-1, 320-1
- ↑ Историја с. н. IV-1, 196
- ↑ Историја с. н. IV-1, 202-3
- ↑ Сциенце ас тхе ласт ресоурце то саве Саинт Петер’с доме. мининглибрарyтреасурес.wордпресс.цом
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)