1646

Ово је чланак о години 1646.

Година 1646 (MDCXLVI) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

1646 на Wикимедијиној остави

• 20. 1. - Францесцо Да Молин изабран за млетачког дужда (до 1655).
• 16. 2. - Први Енглески грађански рат: битка код Торрингтона је победа парламентараца и последњи већи окршај.

• април - Након прошлогодишњих сукоба нормализовани односи Црногораца и, новоименованог, скадарског санџакбега^[1]; нови санџакбег у јулу дошао на Цетиње по харач^[2].
• 24. 4. - Ужгородска унија: свештеници у закарпатској Украјини се уједињују са римском црквом.
• 5. 5. - Енглески краљ Чарлс I се предао Шкотима.
• 16. 6. - Франко-шпански рат (1635-59): поморска Битка код Орбетелла је шпански успех поред Тоскане.
• јун или раније - Кандијски рат: клишки санџакбег Миралем неуспешно напада Сплит, поражен код Солина а лички санџакбег Халил Дуракбеговић неуспешно напада Биоград и Надин^[3].

• 3. 7. - Босански паша путем издаје освојио Новиград, одреди пљачкају до Задра и Шибеника, разорено 30 села у Равним Котарима^[3][4].
• српањ - Маине (Маињани) код Будве пришле Млецима^[2][5].
• јул - Млетачки поданици Пераштани запленили брод Мата Фисковића, Дубровчанина - роба заплењена, јеврејски трговци оковани за галије^[6].
• ца. август - Млечани запалили Биоград, узели Задварје^[3].
• 24. 8. - Ванредни провидур Паоло Каоторта стигао у Макарску и добио кључеве града^[5].
• 11. 9. - Рануццио II Фарнесе је нови војвода Парме и Пјаченце (до 1694).
• рујан - Неколико јачих потреса у Хрватској, срушио се свод исусовачке цркве у Загребу^[7].
• 18. 9. - Фосколо опустошио Скрадин након што је запалио Ракитницу; у ово вријеме Макарани одбили један турски одред^[5].

• 22. 9. - На сабору у Пожуну Иван III. Драшковић изабран за угарског палатина (до 1648) (према хисторичару Раткају он је пети Хрват на том положају^[7]).

• 6. 10. - Qинговске операције против династије Јужни Минг на југу Кине: погубљен император Лонгwу.
• 11. 10. - Французи узели Дункерqуе Шпанцима (до 1652).
• октобар - Патријарх Пајсије Јањевац отишао на ходочашће у Јерусалим^[8].
• листопад - Турци (зворнички и лички санџакбег) одбијени од Шибеника^[4]; Турци у ово време повратили Задварје и запалили Рогозницу с много страдалих житеља; Задварчани се склонили на Хвар и Брач.
• 22. 10. - Угарски сабор на краљев захтјев уноси у закон Мир из Линца којим се даје слобода протестантима, који затим траже поврат 400 цркава - оштре расправе са католицима сљедећа три мјесеца^[7].
• 13. 11. - Кандијски рат: Ретимно на Криту се предао Хусеин-паши услед несташице и куге^[9].
• децембар - На југу Кине се за ривалске владаре династије Јужни Минг прогласили Зху Yоуланг, кнез од Гуиа (император Yонгли, до 1662) и Зху Yуyуе, кнез од Танга (император Схаоwу, страдао следећег месеца од Манџураца).
• децембар - Турци се повукли у Ливно на зимовање^[3].
• децембар, крајем - Макарски хајдуци упали у Херцеговину и вратили се са стоком и робљем преко дубровачког Пељешца на Хвар (Дубровчани протестују)^[10].

• Кандијски рат:
  • Турци поражени код Водица.
  • Пољица пришла Венецији^[4].
  • Почиње процес пресељавања морлака, хришћана из Турске, на млетачку територију у Далмацији, предводе га католички и православни свештеници^[11].
• Дуготрајне кише изазвале поплаве хрватских ријека и потока; срушио се расквашени свод загребачке столне цркве, која је без крова од прошле године^[7].
• Избјеглице с макарског приморја основале Сумартин на Брачу; иначе Макарска је од ове године под млетачком влашћу.
• 1646-47 - Маине, Побори и Грбљани на страни Млечана у Кандијском рату, уз њихову помоћ заузели Цетиње (само до 1649.)^[1].
• Влашки војвода Матеи Басараб издао повељу по којој сваке године даје 1800 аспри манастиру Требиње^[12].
• Други Англо-Поwхатански рат окончан поразом Поwхатана.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1646.

• 23. 2. - Токугаwа Тсунаyосхи, шогун († 1709)
• 4. 4. - Антоине Галланд, оријенталиста и археолог († 1715)
• 15. 4. - Кристијан V, краљ Данске и Норвешке († 1699)
• 16. 4. - Јулес Хардоуин Мансарт, архитекта († 1708)
• 20. 4. - Цхарлес Плумиер, ботаничар († 1704)
• 5. 6. - Елена Цорнаро Писцопиа, филозофкиња († 1684)
• 22. 6. - Мариа Францесца ди Савоиа-Немоурс, краљица-супружница Португала († 1683)
• 1. 7. - Готтфриед Леибниз, математичар, филозоф († 1716)
• 19. 8. - Јохн Фламстеед, астроном († 1719)
• ? - Антонио Цараффа, аустријски маршал († 1693)
• ? - Иван Скоропадски, украјински хетман († 1722)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1646.

• 3. 1. - Францесцо Ериззо, млетачки дужд (* 1566)
• јануар - Јусуф-паша (погубљен), османски адмирал
• 11. 3. - Станисłаw Кониецполски, пољски командант (* 1590-94)
• 31. 3. - Матеј III (коптски папа)
• 13. 5. - Марија Ана Шпањолска, супруга цара Фердинанда III. (* 1606)
• 11. 9. - Одоардо I Фарнесе, војвода Парме (* 1612)
• 12. 10. - Франçоис де Бассомпиерре, маршал Француске (* 1579)
• 16. 10. - Гјергј Бардхи, бивши барски надбискуп (* 1575)
• ц. 27. 10. - Wиллиам Добсон, сликар (* 1611)
• ? - Опцханацаноугх, индијански поглавица (* 1554)
• ? - Михајло Цизила, опат Св. Ђорђа код Пераста^[13]

Литература

• Рудолф Хорват, Бан Иван Драшковић II. (сиц) (хр Wикисоурце)
• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5