1605
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1605.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1570-е 1580-е 1590-е – 1600-е – 1610-е 1620-е 1630-е |
Године: | 1602 1603 1604 – 1605 – 1606 1607 1608 |
Грегоријански | 1605. (MDCV) |
Аб урбе цондита | 2358. |
Исламски | 1013–1014. |
Ирански | 983–984. |
Хебрејски | 5365–5366. |
Бизантски | 7113–7114. |
Коптски | 1321–1322. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1660–1661. |
• Схака Самват | 1527–1528. |
• Кали Yуга | 4706–4707. |
Кинески | |
• Континуално | 4241–4242. |
• 60 година | Yин Дрво Змија (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11605. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1605 (MDCV) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Година тројице папа: Клемент VIII., Лав XI. и Павао V.; сљедећа ће бити 1978.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- јануар - Четири стотине ускока на десет барки хара турско подручје, заплењена и једна брачка фрегата[1].
- 22. 2. - Стефан Бочкај проглашен за војводу Ердеља[2].
- 1 - 27. 4. - Читав понтификат папе Лава XI..
- април, половином - Ускоци и морлаци опљачкали млетачку марцилијану, провидур у потери заробио једну барку и повешао 16 чланова посаде.
- 20. 4. - Бочкај проглашен за кнеза у горњој Угарској (дан. Словачка), проглашена слобода вјероисповјести.
- 23. 4. - Умро руски цар Борис Годунов, наслеђује син Фјодор II..
- 30. 4. - Састанак Хабсбурга у Линцу због лошег душевног стања краља Рудолфа (Матија, Фердинанд, стричевићи Фердинанд и Максимилијан Ернст).
- 16. 5. - Кардинал Цамилло Боргхесе је нови папа Павао V. (до 1621).
- свибањ - Бочкајеви хајдуци упадају у Штајерску; Бочкајев војсковођа Грегорије Неметх позива Хрватску да му се придружи али сабор одбија.
- 28. 5. - Краљ Рудолф издао брату Матији пуномоћје за рат у Угарској и преговоре са Бочкајем.
- јун - Време невоља: цар Фјодор II заточен и убијен, у Москву улази Лажни Димитрије који је крунисан следећег месеца.
- јул, почетком - Ускоци, прешавши преко дубровачке територије, опленили Требиње и трговачки караван са седамдесет коња, у повратку им Млечани нанели губитке али се одбранили од Турака наневши им велике губитке. Ускоци се залетели и до Сланог[3].
- српањ - Султан Ахмед I "дао" Бочкају Угарску и Ердељ као лено турског царства[4].
- 29. 7. - Бан Иван II. Драшковић и генерал Траутмансдорф разбили Неметхове снаге код Кöрменда.
- август, средином - Иван Влатковић и харамбаша Јуриша опљачкали и спалили турски Скрадин.
- 30. 8. - Надвојвода Фердинанд узео повељом у заштиту Србе у Гомирју[5].
- 27. 9. - Пољско-шведски рат (1600-1611): битка код Кирцхолма је велика пољско-литванска победа.
- 2. 10. - Острогон се предао великом везиру Лала Мехмед-паши (остаје турски до 1683).
- 9. 10. - Осамдесетогодишњи рат: у Првој бици код Мüлхеима побеђују Шпанци.
- 12. 10. - Тотално помрачење Сунца, у сх. крајевима прекривено до 90% диска[6].
- октобар - У тада немачком Стразбуру Јоханн Царолус издаје Релатион аллер Фüрнеммен унд геденцкwüрдиген Хисториен ("Збирка истакнутих и сећања достојних вести"), прве новине на свету.
- 15. 10. - Могулски владар Јахангир започиње владавину (до 1627).
- 17. 10. - Бочкајеве снаге заузеле Новé Зáмкy.
- 5. 11. - У Енглеској откривена Барутна завера: припремљен барут за дизање Парламента у ваздух, заједно с краљем Јамесом I и парламентарцима.
- 6-9. 11. (или 6.9.?) - Османско-сафавидски рат: Битка код Суфиyана је велика Абасова победа.
- 11. 11. - Лала Мехмед-паша крунисао Стефана Бочкаја код Пеште, наводно круном бизантских царева[7].
- 13. 12. - У Риму основана папска Банка Светог Духа, прва државна банка у Европи.
- децембар - Умро Џигалазаде Јусуф Синан-паша, претходно погубио алепског гувернера Хусеина, због чега ће његов нећак Џанбулад Али-паша дићи побуну са својим Курдима[8] - појачане тзв. Џелалијске побуне.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Објављен први део Цервантесовог "Дон Qуијота".
- Крмпоте се досељавају у залеђе Сења и Винодола; Лич кнеза Зринскога насељен "Власима" затим крајеви од Мрежнице до Тоуња, напокон Моравице и Делнице[9]. Власи Крмпоћани долазе у Лич, с дозволом Зринског, положили му заклетву[10]; ипак сљедеће године траже да се подвргну оточком капетану[11].
- Спор између Срба и Стефана Бочкаја, они накратко предали Липову Турцима[3].
- Калуђер у Фенеку о последњим годинама: "и тада отац чедо за хлеб продаваше, и син оца, и кум кума и брат брата. Оле беда! Тада беше роб по 5 гроша а во по 15 дуката..."[12].
- Велика глад у дан. Војводини, роб се продаје за 5 гроша као и кило жита, во за 50 дуката, пинт вина за дукат; расељавање у деловима Бачке и Баната[13].
- "Унапређење учења" Франциса Бацона.
- "Опширни извод из дубровачких љетописа у четири књиге" Јакова Лукаревића.
- Кардинал Сципионе Боргхесе, нећак Павла V, почиње градњу вртова Вилле Боргхесе.
- Шогун Токугаwа Иеyасу препустио титулу сину Хидетади али заправо влада до смрти 1616.
- Земљотрес Кеицхō Нанкаидō уз Јапан изазвао разоран цунами.
- Покушај оснивања енглеске колоније на Светој Луцији спречен болестима и отпором Кариба.
- Холанђани открили острво Сумбаwа.
- 1601-1605 - У Турску стигао дуван.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 8. 4. - Филип IV., шпањолски краљ († 1665)
- 7. 5. - Никон, патријарх московски († 1681)
- 8. 8. - Цецилиус Цалверт, барон Балтимор, гувернер Мериленда († 1675)
- 23. 12. - Тианqи, кинески цар († 1627)
- ? - Александра Маврокордату, грчка интелектуалка († 1684)
- прибл. - Семјон Дежњов, истраживач, морепловац († 1673)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 5. 3. - Клемент VIII., папа (* 1536)
- 13. 4. - Борис Годунов, руски цар (* 1551)
- 27. 4. - Лав XI., папа (* 1535)
- 3. 6. - Јан Замоyски, пољски државник (* 1542)
- 20. 6. - Фјодор II., цар Русије (* 1589)
- 10. 10.? - Акбар Велики, могулски владар (* 1542)
- 10. 11. - Сафиyе Султан, бака султана Ахмеда I (* ца. 1550)
- 26. 11. - Хандан Султан, мајка султана Ахмеда I (* ца. 1574)
- децембар - Џигалазаде Јусуф Синан-паша, османски командант (* ца. 1545)
- 25. 12. - Марино Гримани, млетачки дужд (* 1532)
- Наресуан, сијамски владар (* 1555)
- прибл. - Иван Клобучарић, картограф, свећеник
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја с. н., 314
- ↑ Клаић, 448
- ↑ 3,0 3,1 Владимир Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс (приступ. 5.9.2013)
- ↑ Клаић, 450
- ↑ Историја с. н., 460-1
- ↑ Тотал Солар Ецлипсе оф 1605 Оцтобер 12, НАСА
- ↑ Клаић, 451
- ↑ Иран анд тхе Wорлд ин тхе Сафавид Аге, Wиллем Флоор, Едмунд Херзиг, Иран Херитаге Фоундатион, п. 98 (Гоогле Боокс)
- ↑ Клаић, 441
- ↑ Хисторија н. Ј., 696
- ↑ Хисторија н. Ј., 706
- ↑ Ћоровић, Књижевност у Босни и Херцеговини, растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј., 531
- Литература
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959