1596

Ово је чланак о години 1596.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1560-е  1570-е  1580-е  – 1590-е –  1600-е  1610-е  1620-е
Године:	1593 1594 1595 – 1596 – 1597 1598 1599

1596. по календарима

Грегоријански	1596. (MDXCVI)
Аб урбе цондита	2349.
Исламски	1004–1005.
Ирански	974–975.
Хебрејски	5356–5357.
Бизантски	7104–7105.
Коптски	1312–1313.
Хинду календари
• Викрам Самват	1651–1652.
• Схака Самват	1518–1519.
• Кали Yуга	4697–4698.
Кинески
• Континуално	4232–4233.
• 60 година	Yанг Ватра Мајмун (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11596.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1596 (MDXCVI) била је пријеступна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у четвртак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Јануар/Сијечањ

• 11. 1. - Сабор на Градцу код Загреба: бискуп Гашпар Станковачки и барун Иван II. Драшковић потврђени за банове (до липња одн. до 1608)^[1].

Фебруар/Вељача

• 21. 2. - Надвојвода Фердинанд упитао штајерске сталеже да ли би примио "Влахе" који му се све чешће јављају - добија потврдан одговор^[2].

Април/Травањ

• 3. 4. - Умро велики везир Синан-паша, замењује га Босанац Дамат Ибрахим-паша (до октобра па опет од децембра).
• 7 - 8. 4. - Сплићани и ускоци криомице од Млечана заузели турски Клис (веза ускока и краља Рудолфа је Фрањо Антун Бартучевић)^[3].
• 24. 4. - Франко-шпански рат (1595-1598), Опсада Цалаиса окончана шпанским заузећем.
• април - Старина Новак пустоши Плевну у Бугарској^[4], овог пролећа напада и Софију^[5].

Мај/Свибањ

• 27. 5. - Јурај Ленковић напао турске опсаднике код Клиса али поражен; погинуо Иван Алберти, командант обране града^[6]; Ленковић сутрадан покушао да стигне до Омиша, али разбијен по изласку из Клиса^[7].
• 31. 5. - Клис се предао Турцима, бранитељима допуштено да оду; слиједе турске и млетачке репресалије, многи одлазе у Сењ и Винодол.
  • Ускоци и вентурини (избјеглице из млетачке Далмације) почињу огорчену борбу против Турака и Млечана (Иддио ви гуарди далле мани де Сегнани - "Бог вас чувао сењске руке")^[8].

Јун/Липањ

• 11. 6. - Жигмунд Батори започиње неуспешну 40-дневну опсаду Темишвара; у његовој војсци су и српски одреди (Ђорђе Сланкаменац-Рац, Дели-Марко и Сава Темишварац^[9].
• 17. 6. - Wиллем Барентз на трећем путовању открио Шпицберген.
• 23. 6. - Османска војска на челу са султаном Мехмедом III кренула из Цариграда (у Београду су 9. 8.).
• 24. 6. - Цорнелис де Хоутман стигао у Бантен на Јави - први Холанђанин у данашњој Индонезији (почетак краја португалског монопола).
• 30. 6. - Умро Гашпар Станковачки, загребачки бискуп и један од хрватских банова.

Јул/Српањ

• 5. 7. - "Власи" из Поуња нуде сарадњу генералу Херберстеину, који се налази на челу војске код Петриње (али одустали)^[10].
• 5. 7. - Англо-шпански рат (1585-1604): Англо-холандске снаге опљачкале Цадиз у Шпанији.
• 12. 7. - Херберстеинова војска поразила Турке и Влахе босанског беглербега Апарди-паше код Костајнице, али опсада убрзо прекинута^[11].
• 14. 7. - Португалци убили сриланканског краља Доминицуса Цореу.
• 25. 7 - Комета C/1596 Н1 је у перихелу, видљива је у Европи.

Август/Коловоз

• 13. 8. - Давид Фабрициус почиње посматрање променљиве звезде у Киту коју ће назвати Мира ("чудесна").

Септембар/Рујан

• 3. 9. - Надвојвода Максимилијан заузео Хатван (раније и напуштени Вáц)^[12]; у Хатвану убијени сви који су затечени.
• 10. 9. - Сердар Ахмед Хафис-паша започео опсаду Петриње.
• 19. 9. - Примењеним лукавством потучена војска босанског беглербега Ходаверди-паше код Петриње.
• 20. 9. - У другој бици код Петриње разбијен и Ахмед Хафис-паша који је већ кренуо у повлачење^[13].
  • Крај опасности за хрватске и словеначке земље са босанске стране^[14].
• 29. 9. - Влаху Ивану Пејашиновићу и дружини дозвољено населити се на земљишту крижевачке вароши^[15].

Октобар/Листопад

• 12. 10. - Султан Мехмед III заузео Егер после 21 дан опсаде (основан Јегарски ејалет).
• 19. 10. - У Бресту проглашена Брестовска унија дела Кијевске митрополије са католичком црквом - долази до сукоба православаца и унијата.
• 26. 10. - Дуги рат: Битка код Керестеша (Хачове) се окончава скупом турском победом.
  • Неколико хиљада турских левенди бежи назад у Анадолију где ће допринети тзв. Џелалијској побуни^[16] (од 1598., на челу Караyазици Абдüлхалим).
  • У сљедеће три године слабија активност у Дугом рату.

Новембар/Студени

• око 12. 11. - Јурај Ленковић харачи у Пожешком санџаку, спалио Воћин и "до 200" турских села (циљ је охрабрење тамошњих кршћана)^[15].
• 29. 11. - Шпански краљ Филип II. трећи пут прогласио државни банкрот.

Децембар/Просинац

• децембар - После албанских Кимариота, побунили се Бјелопавлићи, касније и херцеговачка племена (предводник је никшићки војвода Грдан)^[17].

• Ораховички епископ Василије прешао у хабсбуршку Славонију, охридски архиепископ Атанасије "ради међу Албанцима", активни су и црногорски епископ Херувим и херцеговачки митрополит Висарион^[17].
• У Ердељ се доселило око 10.000 Срба^[17].
• Босански фрањевци на челу са фра Петром Сољанином дјелују у Бугарској^[18][19].
• Државни приходи Османског царства износе 300 милиона акчи а расходи 900 милиона^[20].
• Тројна алијанса (1596) Енглеске, Холандије и Француске - сви у рату против Шпаније, ово је практично међународно признање холандске независности (траје само до 1598.).
• Краљ Пољске и Литваније Сигисмунд III Васа пренео двор из Кракова у Варшаву, јер је приближно на пола пута до Вилниуса, главног града Литваније.
• Куга у Европи (Шпанска куга 1596-1602, такође и у Енглеској, Француској, Немачкој...), такође и глад у северној Европи због влажног пролећа и лета.
• Јохн Харингтон инсталирао водени тоалет (WЦ) у својој кући.
• Извесни Афрасиyаб купио провинцијско вођство у османској Басри, његови потомци ће владати до 1668^[21].

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1596.

• 31. 3. - Ренé Десцартес, филзоф, математичар, писац († 1650)
• 29. 6. - Го-Мизуноо, јапански цар († 1680)
• 12. 7. - Михајло I., руски цар, први од Романових († 1645)
• 16. 8. - Фриедрицх V од Фалачке, "зимски краљ" Чешке на почетку Тридесетогодишњег рата († 1632)
• 19. 8. - Елизабетх Стуарт, "Зимска краљица" Чешке († 1662)
• 3. 12. - Ницола Амати, творац виолина († 1684)
• ? - Винко Јелић, складатељ († 1636)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1596.

• 27. 1. - Францис Драке, морепловац (* ца. 1540)
• 3. 4. - Синан-паша, османски великодостојник (* 1506)
• свибањ - Орацио Фортезза, шибенски златар и гравер (* ца. 1530)
• 27. 5. - Иван Алберти, сплитски протутурски ратник
• 30. 6. - Гашпар Станковачки, загребачки бискуп и хрватски бан (* 1550-60)
• ? - Јеан Бодин, политички мислилац (* 1530)
• ? - Пеллегрино Тибалди, сликар (* 1527)

Литература

• Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
• Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире, Гáбор Áгостон, Бруце Алан Мастерс (Гоогле Боокс)
• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959