[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Proteaza

С Википедије, слободне енциклопедије

Proteaza (peptidaza, proteinaza) je enzim koji izvodi proteolizu. Proteaza započinje proteinski katabolizam hidrolizom peptidnih veza koje povezuju aminokiseline u polipeptidne lance od kojih je formiran protein.[1][2]

Klasifikacija

[уреди | уреди извор]

Standard

[уреди | уреди извор]

Proteaze se dele u šest grupa:

Treoninske i glutamatne proteaze nisu bile poznate do 1995 i 2004, respektivno. Mehanizam raskidanja peptidne veze obuhvata korak u kome nukleofil napada peptidnu vezu. Nukleofil je bilo aminokiselina peptidaze (cistein, serin, treonin) ili molekul vode kod aspartat-, metalo- i glutamatne proteaze. Jedan način formiranja nukleofila je putem katalitičke trijade, gde se histidinski ostatak koristi za aktivaciju serina, cisteina, ili treonina.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ Branden C; Tooze J. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN 0-8153-2305-0. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Barrett A.J., Rawlings ND, Woessner JF. The Handbook of Proteolytic Enzymes, 2nd ed. Academic Press, 2003. ISBN 0-12-079610-4.
  • Hedstrom L. „Serine Protease Mechanism and Specificity.”. Chem Rev. 2002 (102): 4501—4523. .
  • Southan C. „A genomic perspective on human proteases as drug targets.”. Drug Discov Today. 2001 (6): 681—688. .
  • Hooper NM. (2002). Proteases in Biology and Medicine. London: Portland Press. ISBN 1-85578-147-6. 
  • Puente XS, Sanchez LM, Overall CM, Lopez-Otin C. „Human and Mouse Proteases: a Comparative Genomic Approach.”. Nat Rev Genet. 2003 (4): 544—558. .
  • Ross J, Jiang H, Kanost MR, Wang Y. „Serine proteases and their homologs in the Drosophila melanogaster genome: an initial analysis of sequence conservation and phylogenetic relationships.”. Gene. 2003 (304): 117—31. .
  • Puente XS, Lopez-Otin C. „A Genomic Analysis of Rat Proteases and Protease Inhibitors.”. Genome Biol. 2004 (14): 609—622. .
  • Lucía Feijoo-Siota, Tomás G. Villa Native and Biotechnologically Engineered Plant Proteases with Industrial Applications. Food and Bioprocess Technology 2010.

* Nicholas C. Price; Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proteaza&oldid=28489480”