[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Leticija Kasta

С Википедије, слободне енциклопедије
Leticija Kasta
Kasta (2005)
Datum rođenja(1978-05-11)11. maj 1978.(46 god.)
Mesto rođenjaPont Odemer, Gornja Normandija
 Francuska
SupružnikLuj Garel
Aktivni period1999–danas
ZanimanjeGlumica, model, režiserka
Veza do IMDb-a

Leticija Mari Lor Kasta (fr. Laetitia Marie Laure Casta; Pont Odemer, 11. maj 1978) je francuska glumica, model i režiserka.

Iako rođena u Normandiji, odakle joj je majka Lin Blen, većinu svog detinjstva provela u rodnom kraju svoga oca Dominika Kaste, na ostrvu Korzika. Ima starijeg brata, Žan-Batistu, i mlađu sestru, Mari-Anž.

Leticija Kasta nije volela školu, bila je sanjar i često je maštala. Volela je da odlazi u prirodu, da leži u travi, kupa se u rekama, a jedini predmet u školi koji je volela bila je likovna kultura jer je bila zaljubljena[1] u svoga profesora.

Leta 1993. godine kao petnaestogodišnjakinja bila je sa porodicom na plaži kada ju je primetio fotograf Pariske modne agencije Medison. Prišao je i rekao njenim roditeljima da je dovedu u Pariz na kasting. Leticijini roditelji su dugo oklevali, ali na kraju su pristali. Na kastingu ju je primetio Pol Marsijano, osnivač i art direktor modne kuće Guess?. Mnogi modni kritičari bili su negativno nastrojeni prema njoj, jer je sa 169 cm bila ispod visine koja je potrebna za manekenstvo. Ipak, Marsijano joj je dao šansu i ona je postala lice njegove modne linije.

1996. godine je postala model modne kuće „Viktorija sikret“[2] i reklamirala donje rublje. Par godina kasnije postala je i jedan od pet Viktorijinih anđela pored Tajre Benks, Hajdi Klum, Karen Molder i Stefani Simor.

Kasta zatim 1997. potpisuje ugovor na tri godine sa kompanijom Sport's Illustrated. Naredne godine postaje zaštitno lice kozmetičke kuće L'Oreal, čije je vodeće lice i dan-danas i koju predstavlja na Kanski filmski festivalu[3][4] svake godine[5]. Postaje muza modnog kreatora Iv San Lorena[6] i otvara i zatvara svaku njegovu reviju. 1999. slika se za kalendar Pirelli.

2012. godine, ona je lice mirisa Dolče & Gabana[7] Pour Femme (Za Žena).[8]

1999. godine, Leticija Kasta se okušava i na filmu u francuskom blokbasteru, i najskupljem filmu u istoriji francuske kinematografije, Asteriks i Obeliks: protiv Cezara.[9] Glumi pored Roberta Beninjija i Žerar Depardijea.

Glavnu ulogu u mini seriji Plavi bicikl[9] dobila je 2000. godine kada glumi Lea Delmas.

2001. godine, pojavljuje se na Kanskom festivalu u maju gde predstavljala film Divlje duše[10] režisera Raoul Ruiz.

2017. godine, mama troje dece,[3] udata je za Luj Garel.[11]

2000. godine, postaje nova Marijana,[12][13] simbol francuske republike i oličenje slobode francuskog naroda. Pre nje tu čast imale su Brižit Bardo i Katrin Denev. Statua sa njenim likom ukrašavala je značajne zgrade u Parizu, a njen lik se našao i na francuskim kovanicama.

2012. godine, ona je u žiriju 69. Mostre[10].

2014. godine, ona uručuje nagradu „Zlatnu zvezdu“ Džeremi Ajrons[14] u 14. Marakeš festivalu.

2016. godine, Leticija Kasta je Unicef[15]-ovom veleposlanicom dobre volje.[16]

  • 2016: U sebi (En moi):[17][15] glumca su Ivan Atal za Režiser, Lara Stone [en] za Žena, Matilde Bisson [fr] za Glumica, Akaji Maro (麿 赤兒); Kanski filmski festival, Nedelje kritike
  • 2000: Plavi bicikl,[9] režisera Tijeri Binisti: Lea Delmas
  • 2001: Divlje duše,[10] režisera Raoul Ruiz: Terezija; Kanski filmski festival van konkurencije
  • 2002: Ulica uživanja,[10] režisera Patris Lekont: Marion
  • 2009: Lice[10] (脸), režisera Cai Ming-liang: Saloma; Kanski filmski festival u zvaničnoj konkurenciji[18]
  • 2010: Genzbur: Opasne misli (Herojski ћivot),[19] režisera Joan Sfar: Brižit Bardo[10]
  • 2012: Arbitrage,[20][9] režisera Nikola Jarecki: Žili Cote
  • 2014: Francuskinje[21] (Sous les jupes des filles), režisera Odri Dana: Agata
  • 2019: Zad horizontot[22] (Le milieu de l'horizon), režisera Delphine Lehéricey: mama
  • 2019: Veran čovek (L'Homme fidèle),[23] režisera Luj Garel: Marijana

2011. godine, Jeda puta je bila nominovana za nagradu Cezar[24] u filmu Genzbur: Opasne misli.

Leticija Kasta је проглашена за francuski orden viteza umetnosti i književnosti.[25]

  1. ^ Marina Luković (2012). „Laetitia Casta: Zanosna, šarmantna i zavodljiva”. Wannabe Magazine. Приступљено 17. 9. 2018. 
  2. ^ „Laetitia Casta, Naomi Campbell, Stephanie Seymour, 1997”. SML. 5. 11. 2015. Приступљено 18. 9. 2018. 
  3. ^ а б Jelena Milenković (24. 5. 2017). „Haljina krije neverovatnu optičku varku: Šta se ovde providi, a šta ne?”. Žena. Приступљено 17. 9. 2018. 
  4. ^ „Zašto su Francuskinje tako seksi?”. Žena. 27. 4. 2017. Приступљено 17. 9. 2018. 
  5. ^ „Svet se divio njenoj lepoti: Šta će reći posle ove haljine?”. Žena. 14. 5. 2018. Приступљено 18. 9. 2018. 
  6. ^ Vladimir Todorović (16. 2. 2007). „Kultura 57Berlinale07. Prikazan zabranjeni film o Iv Sen Lorenu”. Danas. Приступљено 18. 9. 2018. „a osoblje komentariše koju haljinu njihove kuće da obuče Leticija Kasta 
  7. ^ „Laetitia Casta predstavlja Dolce&Gabanna miris”. Stil Moda Lepota. 4. 9. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. 
  8. ^ „Leticija Kasta i Noa Mils za D&G”. Grazia. 2012. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  9. ^ а б в г Jelena Milenković (25. 4. 2017). „Ni Ričard Gir nije mogao da joj odoli: Godine prolaze, ona ostaje ista”. Žena. Приступљено 17. 9. 2018. 
  10. ^ а б в г д ђ „I Marina Abramović u žiriju 69. Mostre”. SEECult. 15. 7. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. „U žiriju 69. Mostre je i atraktivna glumica i model Leticija Kasta 
  11. ^ „Moćan, modni, filmski par: Laetitia Casta rekla sudbonosno "da" Louisu Garrelu na tajnoj ceremoniji venčanja”. El. 15. 6. 2017. Приступљено 17. 9. 2018. 
  12. ^ „The Marianne” (на језику: енглески). Consulate General of France in New York. 2000. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 17. 9. 2018. 
  13. ^ Olga Denisova (17. 7. 2013). „Femen kao simbol Francuske”. Novosti. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 17. 9. 2018. „Katrin Denev i Leticija Kasta. 
  14. ^ Dubravka Lakić (9. 12. 2014). „Златна звезда мароканског неба”. Политика. Приступљено 18. 9. 2018. 
  15. ^ а б „Laetitia Casta nova UNICEF-ova veleposlanica dobre volje”. SEEbiz Srbija. 12. 12. 2016. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. „kao redateljica kratkometražnim filmom En moi. 
  16. ^ „Laetitia Casta, nouvelle ambassadrice de l’UNICEF France” [Leticija Kasta, novom UNICEF-ovom veleposlanicom dobre volje u Francuskoj] (на језику: француски). Unicef. 9. 12. 2016. Приступљено 18. 9. 2018. 
  17. ^ En moi by Laetitia Casta” (на језику: енглески). Nedelje kritike. 18. 4. 2016. Приступљено 18. 9. 2018. 
  18. ^ „Počeo 62. Kan”. SEECult. 14. 5. 2009. Приступљено 18. 9. 2018. „Cai Ming-liang (Tsai Ming-liang) prikazaće film “Lica” (Faces) (…) Žana Moro (Jeanne Moreau), Fani Arant (Fanny Ardant), Leticija Kasta (Laetitia Casta) 
  19. ^ „Opasne misli”. CineStar TV Channels. 2010. Архивирано из оригинала 18. 9. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  20. ^ „Arbitrage”. Prolog. 13. 12. 2012. Приступљено 17. 9. 2018. 
  21. ^ Francuskinje. Krstarica. 11. 12. 2014. Приступљено 18. 9. 2018. 
  22. ^ „Летиција Каста доаѓа на Широк сокак” (на језику: македонски). Вечер. 17. 7. 2018. Архивирано из оригинала 19. 9. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  23. ^ Tim Grierson (10. 9. 2018). A Faithful Man: Toronto Review” (на језику: енглески). Screendaily. Приступљено 18. 9. 2018. 
  24. ^ „Laetitia Casta : une comédienne si sensuelle” (на језику: француски). La Parisienne. 18. 12. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. „nomination aux Césars 2011 
  25. ^ „Nomination ou promotion dans l'ordre des Arts et des Lettres juillet 2011” (на језику: француски). Министарство културе. 11. 8. 2011. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 16. 9. 2018. „Mme Laetitia CASTA Comédienne 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]