[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Endre Adi

С Википедије, слободне енциклопедије
Endre Adi
Лични подаци
Пуно имеAdy András Endre
Датум рођења(1877-11-22)22. новембар 1877.
Место рођењаÉrmindszent, Kraljevina Ugarska, Austrougarska
Датум смрти27. јануар 1919.(1919-01-27) (41 год.)
Место смртиBudimpešta, Mađarska
Књижевни рад
Период1899 − 1918.
Најважнија делаKrv i zlato (1907), Elijahova kočija (1908), Želim da volim (1909), Na čelu povorke mrtvih (1918)

Endre Adi (мађ. Ady András Endre 22. novembar 1877, Ermindsent[1], danas Adifalva, Rumunija27. januar 1919, Budimpešta - Terezvaroš), pravnik, novinar, najznačajniji i najslobodniji lik modernog mađarskog pesništva. Njegova poezija je obuhvatala glavne segmente ljudskog postojanja[2]. Bio je veliki patriota, voleo je kako svoju zemlju, tako i celu Evropu. Svoje pesme je posvetio osnovnim izrazima ljudskog postojanja, slobodi, jednakosti, veri, kao i prolaznim aspektima pisanja pesama[3].

Adi je potomak stare erdeljske plemićke porodice. Buntovnički temperament ga vuče iz malograđanske letargije, i 1904. odlazi u Pariz, gde ga novi život menja, preobražava, izgrađuje njegov pesnički dar.

Uj Versek (Nove pesme), štampane 1905, izazivaju uzbunu u mađarskoj javnosti. Odišu revolucionarnim duhom i radikalnim političkim shvatanjem velike borbe. Potom je je svaka njegova pesma i svako njegovo novo delo događaj!

Od svih mađarskih pisaca najviše spominjan i najviše napadan. Pobedila je ipak spoznaja njegove vrednosti i Ady postaje najznačajnijim pesnik modernog mađarskog pesništva. Najviše efekta imaju političke pesme pune tragičnih vizija mađarskog naroda, koji pred mrakom svoje epohe srlja u bunu i u njoj propada.

Napadao je posebnom snagom političara Ištvana Tisu i njegovu politiku.

Refren njegovog celokupnog pesništva su čežnja, patnja i misao o smrti.

U poslednjoj knjizi A halottak elen (Na čelu povorke mrtvih), 1918, otkriva divlje dubine i govori u dubokoj rezignaciji o mrtvačkom pokrovu i seni rata, koja preti njegovom narodu.

Imao je ogroman uticaj na mađarsku javnost, a njegovi su stihovi postali jednom od osnova novog mađarskog shvatanja života. 12 knjiga pesama daju mađarskom čoveku širok i jedinstven pogled na svet i borbu ljudske snage sa životom za nove ideale.

Reči su mu sugestivne, jezik mu zvuči duboko i lično, misli izvorne i pune žara.

Smatra se da osim Šandora Petefija nema premca. Adi je ne samo najkrupnija pojava mađarske književnosti 20. veka, već i jedan od velikana u modernom svetskom pesništvu.

Prevodili su ga Danilo Kiš i Miroslav Krleža.

Osnovna škola u Malom Iđošu nosi njegovo ime.

  1. ^ Ady szülőhelyét gyakran tévesen Érdmindszentként adják meg. Helyesen: Érmindszent. Önéletrajz (1913). „Az Érdekes Újság Dekameronja I”. mek.oszk.hu. Приступљено 27. 09. 2012. 
  2. ^ Budapest V. ker. polgári házassági anyakönyv, 143/1915. folyószám.
  3. ^ RAIČEVIĆ, Gorana: Eseji Miloša Crnjanskog, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 2005. ISBN 978-86-7543-105-3.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]