[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Benzilamin

С Википедије, слободне енциклопедије
Benzilamin
Skeletal formula of benzylamine
Nazivi
IUPAC naziv
1-Phenylmethanamine
Drugi nazivi
Aminotoluen
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.002.595
KEGG[1]
RTECS DP1488500
  • c1ccc(cc1)CN
Svojstva
C7H9N
Molarna masa 107,16 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 0,981 g/mL
Tačka topljenja -30 °C (-22 °F)
Tačka ključanja 183 °C (361.4 °F)
3.24 g / 100 g vode @ 25 °C
Rastvorljivost u metanol metanol 9.16 M[2]
Kiselost (pKa) 9.34[3]
Baznost (pKb) 4.66
Indeks refrakcije (nD) 1.543
Struktura
Dipolni moment 1.38 D
Opasnosti
Opasnost u toku rada Zapaljiv
Bezbednost prilikom rukovanja [4]
R-oznake R11/22-34
S-oznake S(1/2-)-26-36/37/39-45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
2
3
Tačka paljenja 72 °C (161.6 °F)
Srodna jedinjenja
Srodne amini
anilin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Benzilamin je hemijsko jedinjenje sa formulom C6H5CH2NH2. Ono se sastoji od benzil grupe, C6H5CH2, vezane za aminsku funkcionalnu grupu. Ova bezbojna tečnost je široko korišteni prekurzor u organskoj sintezi.

Benzilamin se priprema hidrogenacijom benzonitrila.

On se koristi kao izvor amonijaka, pošto se nakon N-alkilacije, benzil grupa može odstraniti hidrogenolizom:[5]

C6H5CH2NH2 + 2 RBr → C6H5CH2NR2 + 2 HBr
C6H5CH2NR2 + H2 → C6H5CH3 + R2NH

Tipično se koristi baza u prvom stepenu za apsorpciju HBr.

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ „Solubility of benzylamine in methanol”. [мртва веза]
  3. ^ Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
  4. ^ „Fischer Scientific”. 
  5. ^ Gatto, V. J.; Miller, S. R.; Gokel, G. W. (1993). „4,13-Diaza-18-Crown-6”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 8, стр. 152  (primer alklilacije benzilamina kome sledi hidrogenoliza).

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]