Тагали
| Lahing Tagalog | |
|---|---|
 Застава Филипина | |
| Укупна популација | |
| око 30 милиона[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Филипини, САД, Канада, Палау | |
| Језици | |
| тагалог, енглески језик, шпански језик | |
| Религија | |
| хришћанство (католицизам · протестантизам · мормонизам) ислам (сунизам) будизам, анитизам | |
| Сродне етничке групе | |
| Бикол, Малајци, Илоци, Пангасинан, Капампанган, Бисаја и остали Аустронезијски народи |
Тагали, познати и под називом Тагалог (таг. Lahing Tagalog), познатији и као Катагалуган, аустронежански су народ и највећа етнолингвистичка група на Филипинима. Највише Тагала настањује Манилу, Калабарзон и регионе јужног Лузона. Тагала има укупно око 30 милиона. Већином су католичке вероисповести, а има и протестаната, муслимана, будиста и анитиста (традиционална веровања).[2] Говоре тагалошким језиком, који спада у аустронежанску групу језика.
Сматра се да вуку порекло од аустронежанских говорника који су се на просторе Филипина доселили у гвозденом добу.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Опште је прихваћена дефиниција да реч Тагалог (таг. tagá-ilog) потиче од речи тага-илог (tagá-ilog), што у преводу значи „народ реке”[3] (с тим да префикс тага- (tagá-) описује порекло или припадност).
Религија
[уреди | уреди извор]Тагали су практиковали анитизам (мешавину анимизма и будизма),[4][5] све до средине 16. века, када су прешли на хришћанство.[6][6]
Археолошки и лингвистички докази[5][7][6] указују на то да анитистичка веровања потичу из времена доласка аустронежанских народа,[4][8][6] с тим да су неки елементи ове вере синкретички адаптирани из хиндуизма, махајана будизма и ислама. Највећи број ових старих веровања су истрајала до данашњег дана, у синкретичким формама, које научници називају филипински локални католицизам и ислам.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „EAST & SOUTHEAST ASIA :: PHILIPPINES”. CIA Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 19. 07. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2018.
- ^ „Lowland Cultural Group of the Tagalogs”. National Commission for Culture and the Arts. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г.
- ^ Leo James English (1990). „Tagalog, tagailog, Tagal, Katagalugan”. Tagalog-English Dictionary.
- ^ а б Almocera, Ruel A., (2005) Popular Filipino Spiritual Beliefs with a proposed Theological Response. in Doing Theology in the Philippines. Suk, John., Ed. Mandaluyong: OMF Literature Inc. Pp 78-98
- ^ а б Demetrio, Francisco R.; Cordero-Fernando, Gilda; Nakpil-Zialcita, Roberto B.; Feleo, Fernando (1991). The Soul Book: Introduction to Philippine Pagan Religion. GCF Books, Quezon City. ASIN B007FR4S8G.
- ^ а б в г Scott, William Henry (1994). Barangay: Sixteenth Century Philippine Culture and Society. Quezon City: Ateneo de Manila University Press. ISBN 971-550-135-4.
- ^ Odal-Devora, Grace (2000). Alejandro, Reynaldo Gamboa; Yuson, Alfred A., ур. The River Dwellers. Pasig : The River of Life. Unilever Philippines. стр. 43—66.
- ^ Benitez-Johannot, Purissima, ур. (16. 9. 2011). Paths Of Origins: The Austronesian Heritage In The Collections Of The National Museum Of The Philippines, The Museum Nasional Of Indonesia, And The Netherlands Rijksmuseum Voor Volkenkunde. Makati City, Philippines: Artpostasia Pte Ltd. ISBN 9789719429203.
- ^ Maggay, Melba Padilla (1999). Filipino Religious Consciousness. Quezon City: Institute for Studies in Asian Church and Culture.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
