Рено 4

Рено 4
Рено 4
	Рено 4
Преглед
Произвођач	Рено
Познат као	Цокула
Производња	1961. – 1993. 8.135.424 јединица
Модели	R3, R4, R4L, 4 TL, 4 GTL
Каросерија и шасија
Класа	Мали аутомобил
Каросерија	5 врата – хечбек; 2 врата – пикап
Слични	Ситроен 2CV, Фолксваген буба
Погонски агрегат
Мотор	четворотактни; линијски са 4 цилиндра 603, 747, 845, 956, 1108 cm3
Степен преноса	3 степена (мануелни); 4 степена (мануелни)
Величине
Међуосовинско; растојање	2401-2458
Дужина	3670
Ширина	1480
Висина	1550
Маса	540—720
Хронологија
Претходник	Рено 4CV
Наследник	Рено Твинго

Рено 4 (фр. Renault 4) је француски аутомобил и један од најпопуларнијих и најпродаванијих аутомобила у свету. Производио се од 1961. до 1993. године у 17 земаља, а од 1974. до 1992. и у СФРЈ, у фабрици ИМВ у Новом Месту.

Историјат развоја

Крајем педесетих година 20. века, Реноови инжењери и дизајнери почели су са радом на развоју новог модела. Тадашњи директор Реноа, Пјер Драјфус, пред њих је поставио неколико задатака:

достићи замену за модел 4ЦВ, који је у периоду од 1947. до 1961. продат у преко милион примерака
направити јефтин путнички аутомобил са великим пртљажним простором и
који ће моћи да конкурише ситроеновом спачеку, фолксвагеновој буби и мини морису.

Године 1958. донета је одлука о почетку новог развојног програма, а 1959. после бројних и дуготрајних разматрања донета је одлука о коначном дизајну новог модела. Производња првих модела, под називом Р4, почела је 3. августа 1961. године у фабрици у близини Париза. Интернационална премијера модела Р4 била је на Сајму аутомобила у Франкфурту, септембра 1961. године. Први модели били су опремљени четвороцилиндричним моторима радне запремине 747 cc и 23 KS и имали су тростепени мењач. А већ 1963. године унапређени су мотором од 845 сс и 26 КС. Године 1965. модел Р4 је званично преименован у Рено 4, а фебруара 1966. је продат милионити примерак. Године 1968. добили су нови четворостепени и синхронизовани мењач, а 1973. појачани мотор радне запремине 845 сс и 34 КС. Године 1979. лансиран је нови модел под називом Рено 4 ГТЛ. Овај модел имао је четвороцилндрични мотор радне запремине 1108 сс и 34 КС. Производња Реноа 4 је престала 1993. године, а укупно је произведено 8.135.424 комада. Поред Француске, Рено 4 се производио и широм света у: Анголи, Аргентини, Белгији, Гани, Заиру, Ирској, Југославији, Колумбији, на Мадагаскару, Мароку, Португалији, Обали Слоноваче, Тунису, Уругвају, Чилеу, Шпанији, Италији.

Фото галерија

Референце

^ „cokula Arhive”. Autoslavia (на језику: српски). Приступљено 2023-04-30.
^ Vujanović, Tina (2021-01-07). „Oldtajmer Renault 4: "Ne smaraj, ne prodaje se!"”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-04-30.
^ „Техничке карактеристике” (на језику: енглески). carfolio.com. Приступљено 3. 1. 2014.
^ „Italian priest gives Pope Francis a 20-year-old Renault – BBC News”. BBC. 10. 9. 2013. Архивирано из оригинала 29. 7. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2017.

Спољашње везе

Netcarshow: Renault 4 Clan (1988) (језик: енглески)

[1] „cokula Arhive”. Autoslavia (на језику: српски). Приступљено 2023-04-30.

[2] Vujanović, Tina (2021-01-07). „Oldtajmer Renault 4: "Ne smaraj, ne prodaje se!"”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-04-30.

[3] „Техничке карактеристике” (на језику: енглески). carfolio.com. Приступљено 3. 1. 2014.

[4] „Italian priest gives Pope Francis a 20-year-old Renault – BBC News”. BBC. 10. 9. 2013. Архивирано из оригинала 29. 7. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]