Парацелзус

Парацелзус
Парацелзус, „Отац токсикологије“ (портрет Квентина Масејса)
Лични подаци
Датум рођења	(1493-11-11)11. новембар 1493.
Место рођења	Ајнзиделн, Швајцарска
Датум смрти	24. септембар 1541.(1541-09-24) (47 год.)
Место смрти	Салцбург, Свето римско царство
Образовање	Универзитет у Ферари, Универзитет у Базелу

Теофрастус Филипус Ауреолус Бомбастус фон Хоенајм (нем. Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim; Ајнзиделн, 11. новембар 1493 — Салцбург, 24. септембар 1541), познатији као Парацелзус, је био алхемичар, лекар, астролог и бавио се окултизмом.^[1][2] Своје право име је касније у животу у већој мери престао да употребљава, служивши се именом Парацелзус, што у слободном преводу значи „преко, изнад Целзуса“.

Парацелзус је рођен у Швајцарској али је тамо релативно кратко остао. Након краћег периода своје младости који је провео радећи као аналитичар у оближњем руднику, Парацелзус почиње студије медицине у Базелу, убрзо се пребацује у Беч а докторат коначно стиче на Универзитету у Ферари, Италија.

Убрзо након докторирања, Парацелзус напушта Европу, и у Египту, Арабији, Константинопољу и Светој земљи тражи алхемичаре од којих би могао да учи. Парацелзусова алхемијска учења означила су епоху у којој алхемија полако почиње да одумире. Парацелзус је одбацио магијске традиције који су његови претходници практиковали у алхемији, за разлику од њих, он је у потпуности одбио гностичке традиције и практиковање алхемије стриктно вазано за окултизам, преферирајући херметичка учења. Ипак, за Парацелзуса, као и за већину универзитетски образованих људи тог времена, астрологија је имала важну улогу и он је ишао толико далеко да преписује и одговарајуће астролошке талисмане за поједине болести.

Своја схватања алхемији резимирао је реченицом: „Многи су говорили о алхемији, да служи прављењу сребра и злата. За мене то није циљ, већ само да размотрим какве врлине и моћ могу да леже у лековима.“

Ипак Парацелзусова пракса медицине увела је и број револуционарних третмана. Пракса је у то време била да се ране каутеризују врелим уљем или да се гангренозни удови ампутирају. Парацелзус је ипак открио да уколико се рана редовно дренира и држи чистом, шанса да се сама залечи је далеко већа него код тада стандардне процедуре. Овакав третман донео му је славу у круговима западне медицине. Такође, он је први увео употребу разних хемикалија и минерала у лечењу, први давши име цинку. Веровао је ипак, да је здравље могуће остварити само кроз хармонију човека, микрокосмоса и макрокосмоса.

Једно време био је професор Универзитета у Базелу али многи извори говоре да је имао велика неслагања са колегама, док су чак постојале и гласине да је спаљивао традиционалне уџбенике које је држао погрешним. Базел је морао да напусти због извесне тужбе. Крај живота провео је у данашњој Аустрији, где је преминуо и сахрањен у Салцбургу. Након његове смрти јавља се покрет Парацелзусијанизам, захваљујући коме је остао запамћен у историји медицине.

"Хомункулус (латински израз за мали човек) је израз који се углавном користи када се описује "мали човек". Идеја алхемичара из 16. века да се узгоји властити човечуљак у стакленој посуди."

Постоји неколико упутстава која су детаљно објашњавала како да направите властитог малог човека, а вероватно је најпознатије упутство Парацелзуса.

“Нека семе мушкарца труне само од себе у затвореној стакленој посуди заједно са најтрулијим коњским изметом четрдесет дана, односно док не почне напокон живети, кретати се и док не постане нервозан, што се лако може видети. Након тога, свакодневно га храни и храни опрезно и промишљено људском крви … оно постаје, право мало живо дијете, као и дијете које роди жена, али много мање.”

Парацелзусова идеја да људски живот може бити створен вештачки кроз строго поштовање магије и ритуала није ништа ново. Грчки мит о Пигмалиону или јеврејска легенда о Голему само су два значајна примера која су хиљадама година голицала машту алхемичара.

Чак до краја до 18. века веровало се да деца добију све битне значаје од оца. Сматрало се да су мајке само ‘сирови материјал’ и да оне не доприносе ништа више од саме матернице.

Парацелзус се често спомиње као отац токсикологије. У том смислу посебно је значајна његова реченица:

Све ствари су отровне и ништа није без отрова; само је доза оно што чини да нека ствар није отров.

нем. Alle Ding' sind Gift und nichts ohn' Gift; allein die Dosis macht, das ein Ding kein Gift ist.

Ово остаје основни принцип токсикологије. Количина супстанце је изузетно важна приликом њене примене. Мале количине могу да имају позитиван жељени ефекат, док при већим могу да буду смртоносне.

На сличну тему написао је и рад о болестима и ризицима везаним за рад у рудницима.

 Paracelsus на пројекту немачки Викизворник.

Парацелзус на Викимедијиној остави.