М 11/39
| Средњи тенк Фијат М 11/39 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Краљевина Италија
|
| Намена | средњи тенк |
| Произвођач | Фијат-Ансалдо |
| Почетак производње | 1939. |
| Уведен у употребу | 1940. |
| Број примерака | 710[1] |
| Брзина на путу | 33 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 4.73 m |
| Ширина | 2.18 m |
| Висина | 2.30 m |
| Тежина | 10.9 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ од 37 mm у трупу |
| Споредно наоружање | 2 митраљеза од 8 mm у куполи |
| Оклоп | 14-30 mm |
| Мотор | Фијат бензински |
| Снага (КС) | 105 КС |
| Посада | |
| Посада | 3 |
Фијат М 11/39 (итал. Carro Armato Medio M11/39) је италијански средњи тенк из Другог светског рата који је произвела фирма Фијат-Ансалдо.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Фијат М 11/39 је један од кандидата за најгори средњи тенк коришћен у Другом светском рату.[2] Његово главно наоружање био је топ Л/40 калибра 37 mm из 20-их година, постављен у прорез на десној страни трупа, са покретљивошћу од 30 степени. Мала купола носила је пар митраљеза Бреда 38 од 8 mm. Возило је имало трочлану посаду, што значи да је један човек морао да нишани и пуни главни топ. Недостатак радија био је велика мана у раним тенковским биткама у Северној Африци, где је већина брзо изгубљена. Овај тенк увео је вешање које је коришћено код каснијих италијанских средњих тенкова: 4 пара малих точкова на 2 главна гибња са обе стране, што је отежавало покретљивост ван друма, чак и да је имао јачи мотор.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
