БТ-2
| БТ-2 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | СССР |
| Намена | коњички тенк |
| Почетак производње | 1932. |
| Број примерака | 620 |
| Брзина на путу | 100 km/h |
| Брзина ван пута | 60 km/h |
| Досег | 100-300 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5.58 m |
| Ширина | 2.23 m |
| Висина | 2.20 m |
| Тежина | 10.2 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | ПТ топ од 37 mm или 2 митраљеза ДП-28 |
| Споредно наоружање | митраљез ДТ од 7.62 mm |
| Оклоп | 6-12 mm |
| Снага (КС) | 400 КС |
| Вешање | Кристи |
| Посада | |
| Посада | 3 |
БТ-2 је био лаки тенк Црвене армије у Другом светском рату.
Историја
[уреди | уреди извор]Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Мк VI). Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Брзи тенк Кристи послужио је као основа за серију брзих тенкова БТ.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]БТ-2 био је први брзи тенк БТ серије (оригинални тенкови Кристи названи су БТ-1), и уједно најбржи (и најлакши), који је на путу достизао рекордне брзине до 100 km/h, а ван пута 60-70 km/h, што је 1933. било револуционарно достигнуће, често коришћено у пропагандне сврхе. Тенк је грађен због брзине, са нагласком на снажном мотору, модерном вешању и релативно снажном наоружању, док је олоп био тањи да би се уштедело на тежини. Стандардна верзија била је наоружана дугим против-тенковским топом калибра 37 mm (са 96 метака), са спрегнутим митраљезом ДТ од 7.62 mm, али је због недостатка ових топова део возила био наоружан са 3 митраљеза. Оклоп је био танак (6-12 mm), али је његова брзина сматрана активним обликом заштите, пошто је тако брзу мету било тешко погодити.[2]
У борби
[уреди | уреди извор]БТ-2 су током 1932-1933. постали део свих коњичких дивизија. Први пут су стављени на пробу 1938. на граници са Монголијом (заједно са боље наоружаним БТ-5 и БТ-7) у победоносној бици на Халкин Голу против Јапанаца: показали су се сувише брзим за јапанску ПТ артиљерију, а сувише јаким за јапанске тенкове, иако су били рањиви према пешадији наоружаној Молотовљевим коктелом. Због тога су претрпели огромне губитке у Финској током Зимског рата.[2]
У тренутку почетка операције Барбароса 1941, били су већ застарели и жртва лошег совјетског одржавања.[1] У борби су се показали далеко слабије од боље наоружаних БТ-5 и БТ-7, али су остали најбржи тенкови на свету до краја рата.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 164. ISBN 978-000711228-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- BT-5 Tank at the Russian Battlefield Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2013)