Дубиномер

Дубиномер (енгл. the hand lead, echo sounder) је справа за мерење дубине мора. Разликују се дубиномери за навигацију и дубиномери за океанографију, који се називају и батометри.

Навигацијски дубиномери се могу поделити у три главне групе:

• дубиномери који мере дубину дужином мотке, истеклог канапа или жице (ручни дубиномери)
• дубиномери који мере дубину на основу хидростатског притиска
• дубиномери који мере дубину звуком, односно ултразвуком^[1]

Данашњи ручни дубиномери имају удицу која је исплетена од кудеље, тако да се не увија и дуга је до 60 метара. Тег је од олова, има чуњаст облик и тежак је око 3kg. Узица се дели комадићима коже, који се провуку кроз конопац.

Ову технику користи Варлузелов дубиномер који ради на принципу Бојл-Мариотовог закона.

Принцип мерења морске дубине звуком састоји се у томе да се експлозијом бомбе, ударом маља или вибрацијама мембране произведе на површини мора низ звучних таласа. Ти таласи се концентрично распростиру на све стране око извора звука. Шире се и према дну, дођу до дна, и као таласи еха враћају се на површину. Из познате брзине ширења звука у води и мерења времена које је протекло док је звук превалио пут од површине до дна, и ехо од дна до површине, може се израчунати дубина мора.

Ручни дубиномери су се употребљавали вероватно већ од почетка пловидбе. Састојали су се из канапа и камена. Јединица за мерење био је хват. Већ на сликама египатских и феничанских бродова види се особа која мери дубину дугом дрвеном мотком. Прва потврда да се мерила дубина већа од бродског газа налази се у другој књизи Херодотове историје.^[2] Друга потврда о мерењу дубине близу обале налази се у опису путовања светог Павла.^[3] Почетком нове ере почео је за веће дубине да се употребљава посебан конопац, на коме су хватови били означени чворовима.

Океанске дубине почеле су се мерити релативно касно. Прва белешка о томе налази се у Колумбовом дневнику. Навео је да је све канапе које је имао на броду и тег спустио 300m дубоко. Пошто није досегао дно, закључио је да је то најдубље место на земаљској кугли.

У 16.в. многи поморци спомињу дубиномер, али га нико не описује. Најстарији опис дубиномера написан је у 17. веку.^[4]

Већ од 16.в. многи изумитељи су покушавали да нађу начин да измере дубину мора без канапа. Занимљив је дубиномер који је изградио напуљски бродоградитељ Лео Батиста Алберти.^[5]

1807. Араго предлаже да се ширење звучних таласа у води искористи за мерење великих дубина. Од тада почиње развој дубиномера који користе звук, који се данас највише користе.

Дубиномер на Викимедијиној остави.