Dubinomer

Dubinomer (engl. the hand lead, echo sounder) je sprava za merenje dubine mora. Razlikuju se dubinomeri za navigaciju i dubinomeri za okeanografiju, koji se nazivaju i batometri.

Navigacijski dubinomeri se mogu podeliti u tri glavne grupe:

• dubinomeri koji mere dubinu dužinom motke, isteklog kanapa ili žice (ručni dubinomeri)
• dubinomeri koji mere dubinu na osnovu hidrostatskog pritiska
• dubinomeri koji mere dubinu zvukom, odnosno ultrazvukom^[1]

Današnji ručni dubinomeri imaju udicu koja je ispletena od kudelje, tako da se ne uvija i duga je do 60 metara. Teg je od olova, ima čunjast oblik i težak je oko 3kg. Uzica se deli komadićima kože, koji se provuku kroz konopac.

Ovu tehniku koristi Varluzelov dubinomer koji radi na principu Bojl-Mariotovog zakona.

Princip merenja morske dubine zvukom sastoji se u tome da se eksplozijom bombe, udarom malja ili vibracijama membrane proizvede na površini mora niz zvučnih talasa. Ti talasi se koncentrično rasprostiru na sve strane oko izvora zvuka. Šire se i prema dnu, dođu do dna, i kao talasi eha vraćaju se na površinu. Iz poznate brzine širenja zvuka u vodi i merenja vremena koje je proteklo dok je zvuk prevalio put od površine do dna, i eho od dna do površine, može se izračunati dubina mora.

Ručni dubinomeri su se upotrebljavali verovatno već od početka plovidbe. Sastojali su se iz kanapa i kamena. Jedinica za merenje bio je hvat. Već na slikama egipatskih i feničanskih brodova vidi se osoba koja meri dubinu dugom drvenom motkom. Prva potvrda da se merila dubina veća od brodskog gaza nalazi se u drugoj knjizi Herodotove istorije.^[2] Druga potvrda o merenju dubine blizu obale nalazi se u opisu putovanja svetog Pavla.^[3] Početkom nove ere počeo je za veće dubine da se upotrebljava poseban konopac, na kome su hvatovi bili označeni čvorovima.

Okeanske dubine počele su se meriti relativno kasno. Prva beleška o tome nalazi se u Kolumbovom dnevniku. Naveo je da je sve kanape koje je imao na brodu i teg spustio 300m duboko. Pošto nije dosegao dno, zaključio je da je to najdublje mesto na zemaljskoj kugli.

U 16.v. mnogi pomorci spominju dubinomer, ali ga niko ne opisuje. Najstariji opis dubinomera napisan je u 17. veku.^[4]

Već od 16.v. mnogi izumitelji su pokušavali da nađu način da izmere dubinu mora bez kanapa. Zanimljiv je dubinomer koji je izgradio napuljski brodograditelj Leo Batista Alberti.^[5]

1807. Arago predlaže da se širenje zvučnih talasa u vodi iskoristi za merenje velikih dubina. Od tada počinje razvoj dubinomera koji koriste zvuk, koji se danas najviše koriste.

Dubinomer na Vikimedijinoj ostavi.