Препелице Новог света

Препелице Новог света
Калифорнијска препелица, (Callipepla californica)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Galliformes
Породица:	Odontophoridae Gould, 1844
Родови
Dendrortyx Oreortyx Callipepla Philortyx Colinus Odontophorus Dactylortyx Cyrtonyx Rhynchortyx Ptilopachus

Препелице Новог света (лат. Odontophoridae) су породица птица из реда кока (Galliformes). Већина врста из породице насељава Северну и Јужну Америку од Канаде на северу до јужног Бразила на југу. А две врсте, афричка препелица камењарка (Ptilopachus petrosus) и нејанова јаребица (Ptilopachus nahani) насељавају Африку. Има их и на Новом Зеланду, где су пренете северноамеричке врсте белоглава препелица (Colinus virginianus) и калифорнијска препелица (Callipepla californica). Породица се састоји од 10 родова и 34 врсте. Насељавају различита станишта од тропских кишних шума до пустиња. Препелице Новог света нису блиско сродне препелицама Старог света које припадају потпородици јаребица породице фазана, али су због сличног изгледа по њима назване.

Препелице Новог света по правилу имају кратка крила, вратове и репове (изузетак је род Dendrortyx чије врсте имају дуге репове). Кљунови су кратки, благо закривљени и тестерасти. Ноге су им јаке, кратке и немају мамузе. Иако су у стању да лете, радије ходају, а када се нађу у опасности беже трчећи и само у крајњој нужди лете. Перје је код неких врста једнолично док је код других шарено, а многе врсте имају перјанице на глави. Постоји умерено изражени полни диморфизам, који се огледа у перју различитих боја, које је код мужјака светлије.

Препелице Новог света су стидљиве, дневне птице које по правилу живот проводе на земљи, чак се и 3 врсте које се гнезде на високом дрвећу углавном хране на земљи. Хране се инсектима, семењем, лишћем и кртолама. Пустињске врсте се у већој мери хране семењем.

Највише информација о њиховом размножавању потиче од северноамеричких врста, које су најбоље проучене. По правилу су моногамне и гнезда углавном праве на земљи. Шумске препелице и врсте које се гнезде на дрвећу полажу од 3 до 6 јаја, док белоглава препелица (Colinus virginianus) полаже од 10 до 15 јаја. Инкубација траје између 16 и 30 дана зависно од врсте. Птићи се рађају добро развијени и са родитељима брзо напуштају гнезда.

Белоглава препелица (Colinus virginianus) и калифорнијска препелица (Callipepla californica) су популарне ловне врсте дивљачи. Међутим, оне нису угрожене, јер се врши њихов узгој у одгајивачницама, а и насељене су на територије на којима раније нису биле присутне. Неке врсте су угрожене због људских активности, као на пример брадата шумска јаребица (Dendrortyx barbatus) из Мексика, коју угрожава губитак станишта и криволов.

Препелице Новог света:

• Потпородица Ptilopachinae Bowie, Coehn & Crowe 2013
  • Род Ptilopachus Swainson 1837
    • Нејанова јаребица,
      (Ptilopachus nahani (Dubois 1905))
    • Афричка препелица камењарка,
      (Ptilopachus petrosus (Gmelin 1789))

• Род Miortyx Miller 1944 †
  • Miortyx teres Miller 1944 †
  • Miortyx aldeni Howard 1966 †
• Род †Nanortyx Weigel 1963 †
  • Nanortyx inexpectatus Weigel 1963 †
• Род Neortyx Holman 1961 †
  • Neortyx peninsularis Holman 1961 †

Филогенетско стабло препелица Новог света на основу рада Џона Бојда.^[1]

• del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors).. Handbook of the Birds of the World. Volume 2: New World Vultures to Guineafowl. Lynx Edicions. 1994. ISBN 978-84-87334-15-3.

• Видео снимци препелица Новог света Internet Bird Collection (језик: енглески)

Препелице Новог света на Викимедијиној остави.